AMFITEATAR

PIŠE: Mila MAR?ETA

Profesor Lj. je teatralno ušao u najve?i amfiteatar na Fakultetu životnih veština gde je predavao predmet “Ljubavna izuzetnost”.

Kao i obi?no, amfiteatar je bio pun.

Profesor Lj. je ležernim pogledom prošetao po publici, tek da se uveri da ima apsolutnu pažnju prisutnih.

Primetio je, zatim, da su me?u studentkinjama mnoge od njegovih bivših i sadašnjih ljubavnica.

Na Fakultetu životnih veština emotivne veze izme?u studentkinja i profesora su bile ne samo dozvoljene, ve? i uobi?ajene. Dovoljno je bilo samo da provu?e ruku kroz kosu, pa da se ?uje ?ežnjivo “ahhhhh”, bivših, sadašnjih i o?ekivanih budu?ih ljubavnica.

Oblak obožavanja je vitlao po amfiteatru dok je profesor Lj. izlagao svoje stoto pravilo za postizanje ljubavne izuzetnosti. Profesor je neograni?eno uživao u statusu polubožanstva ljubavnih veština koji je zaslužio na ovaj ili onaj na?in. Bilo je i arogantnosti u njegovom držanju dok se kretao od jednog do drugog kraja katedre.

Govorio je jasno i razgovetno, sa mudro osmišljenim pauzama pre nego što bi poentirao izgovaraju?i neku visokoumnu frazu podižu?i bradu u vis.

Zvuk njegove poslednje izgovorene mudrosti ostao bi da lebdi u vazduhu nekoliko sekundi, a zatim bi se pri spuštanju na pod mešao sa uzdasima oduševljenja zanetih studentkinja.

Na Fakultetu životnih veština emotivne veze izme?u
studentkinja i profesora su bile ne samo dozvoljene, ve? i uobi?ajene. Dovoljno je bilo samo da provu?e ruku kroz kosu, pa da se ?uje ?ežnjivo “ahhhhh”, bivših, sadašnjih i o?ekivanih budu?ih ljubavnica

U jednom trenutku, primetio je da je krajnja leva stolica u poslednjem redu, skroz na vrhu amfiteatra, prazna. Na svim prethodnim predavanjima, tu je sedela jedna žena. Starija od ostalih, skromnog izgleda i za razlikuod ostalih u publici, nije pokazivala ni najmanji znak op?injenosti profesorom Lj. Pažljivo je pratila predavanja i marljivo beležila njegove re?i. Sedela je uvek sama, uredna i ozbiljna.

Nije mu bila interesantna. Po izgledu, nije se mogla meriti sa mladim, lepim i za njega spremnim studentkinjama, koje su sedele u prvim redovima amfiteatra i nametljivo se borile za njegovu pažnju. Neko je rekao da ona nije studentkinja, ve? profesorka na katedri na kojoj se predavao predmet “Iskrenost”. Taj nepotreban podatak je ?uo i odmah zaboravio. Zaista nije imao nikakvu želju da zna bilo šta o njoj.

Bio je, otprilike, na pola predavanja kad je ušao domar i doneo mu cedulju sa porukom.

“Od dekana. Hitno je”, rekao je domar servilno.

Strogim, pravilnim rukopisom pisalo je: “Odmah do?i u moj kabinet.”

“O ?emu se …”, nije stigao da završi pitanje ulaze?i u dekanov kabinet, kad mu je ovaj pružio papir na kome je u naslovu velikim masnim slovima pisalo “Rešenje o raskidu radnog odnosa”.

Profesor Lj. je osetio da mu se grlo osušilo i srce tuklo negde u predelu abdomena.

“Zašto?”, prošaputao je, još uvek ne veruju?i u ono što ?ita.

“Zbog nedoli?nog ponašanja”, strogo je odgovorio dekan.

“Molim? Kako to misliš? Ovo je neka greška”, povišenim tonom je rekao profesor Lj. kome je samopouzdanje po?elo da vra?a sa slabom nadom da je sve zapravo samo nesporazum.

“Imao si neprili?ne veze sa studentkinjama”, odgovorio je dekan.

“A, ne, ne. To mi ne možeš prebaciti. Kad si me zaposlio, jasno si mi rekao da su veze sa studentkinjama dozvoljene.”

“Da, ali….Jasno, doduše sitnim slovima, piše da su veze dozvoljene pod uslovom da je veza zasnovana na ?istoj ljubavi. A prema onome što su studentkinje sa kojima si bio u vezi rekle, ti ni jednu od njih nisi voleo. Bojim se, dragi moj profesore Lj, da ti ne umeš da voliš. Dakle, predaješ ljubavnu izuzetnost, a ponašaš se potpuno suprotno. E, to je neprili?no ponašanje i zbog toga si dobio otkaz”, završio je dekan i okrenuo se ka svom laptopu, daju?i mu jasan znak da je za njega razgovor okon?an.

Vratio se u amfiteatar, sporim korakom otišao do kraja katedre gde je ranije ostavio torbu, bez re?i spakovao svoje penkalo i nao?are i, ne pogledavši auditorijum, pognute glave izašao iz amfiteatra, a zatim i iz zgrade fakulteta.

Prema onome što su studentkinje sa kojima si
bio u vezi rekle, ti ni jednu od njih nisi voleo. Bojim se,
dragi moj profesore Lj, da ti ne umeš da voliš

Njegova garsonjera na Petlovom brdu izgledala je još sumornije nego ina?e. Isto kao i on. Nije bio pripremljen za ovaj iznenadni gubitak posla, novca, a najviše – popularnosti.

Ve? dan posle napuštanja fakulteta, te iste zaslepljene i zaljubljene studentkinje su odbijale sve njegove pozive. Niko ga nije zvao ni posetio, ?ak ni poštar.

Dani su bili predugi, no?i još duže. Prvi put u ko zna koliko godina, spavao je u svom krevetu sam. Pružao je ruke sa jedne na drugu stranu kreveta i sa užasom otkrivao da nema nikoga. Sva ta mlada jedra tela koja je halapljivo gutao svake no?i, postala su bleda se?anja.

Profesor Lj. nije znao kako se živi obi?an život kad si sam. Sedmog dana od otkaza i onoga što je profesor Lj. doživeo kao potpuni krah svog života, poštar mu je doneo paket.

U paketu je bila ukori?ena skripta “100 ljubavnih saveta profesora Lj.” Pro?itao je naslov, skinuo naošare, protrljao je o?i, ponovo stavio nao?are za ?itanje na nos, ponovo pro?itao naslov i i dalje nije razumeo šta se to dešava. Siguran je da nikada nije napisao ni tu, a ni sli?nu skriptu. Otvorio je prvu stranicu i pro?itao napomenu. “Saveti izneti u ovoj knjizi nisu potvr?eni, zato ih primenjujte oprezno i na sopstvenu odgovornost.” Pogledao je sadržaj – bio je to spisak svih sto predavanja koje je održao, uklju?uju?i i poslednje, koje je prekinuto kad je dobio otkaz. Tema tog poslednjeg predavanja je bila kako iskoristiti frazu “Ti si potpuno druga?ija od ostalih žena koje su oko mene. I zato si mi vrlo ineresantna.” I ta lekcija je do kraja bila zapisana u skripti, a on kraj nije ispri?ao.

“Šta se ovo, do?avola, dešava? Ko me to zajebava?”, mrmljao je sebi u bradu, još uvek u neverici i bez jasne odluke šta da misli i šta da radi. Još jednom je okrenuo skriptu u ruci, i tada je iz skripte ispao papir sa nekom porukom. Prefinjeni ženski rukopis, odmah je primetio.

“Poštovani kolega, U prilogu se nalazi skripta sa beleškama sa vaših predavanja. Iako smatram da je sadržaj iznet na vašim predavanjima šarlatanstvo, nadam se da ?e vas ovako sakupljen i sistematizovan materijal navesti na ozbiljnije bavljenje temom koja je izuzetno važna za razvoj naših studenata, temom iskrene ljubavi. S poštovanjem, prof. dr Draga I”

Ispod potpisa napisala je broj telefona i adresu.

Bes je proklju?ao u njemu. “Kako se samo usu?uje? Ko je ona da sudi o mom znanju?” Ruke su mu drhtale od uznemirenja dok je pozivao broj telefona koji mu je dala. Posle tre?eg zvona, javila se i pre nego što je profesor Lj. išta rekao, potpuno smireno, kao da je to najnormalnija stvar na svetu, rekla: “Do?i. ?ekam te.”

Voze?i se taksijem do njenog stana, još uvek besan, razmišljao je kako mora biti da je prof.dr. Draga I usedelica, verovatno i nevina, jer zašto bi i jedan muškarac osetio bilo kakvu želju prema njoj. “Em nije lepa, nije ni privla?na, a još je arogantna i hladna”, nabrajao je u sebi sve razloge zbog kojih, zapravo, ne bi trebalo da sad bude u taksiju na putu ka njenom stanu.

Zazvonio je na dugme interfona pored njenog imena.

“U?i. Drugi sprat.”

Zazvonio je na zvono na ulaznim vratima gde je, tako?e, pisalo njeno ime. Otvorila je vrata. Puštene kose, bez nao?ara, u farmerkama i džemperu na V izrez. Nije mogao da ne primeti da izgleda neverovatno i da je ono što se naslu?uje ispod džempera zbunjuju?e privla?no. Poslednje ?ega se jasno se?a kao doga?aja u realnom vremenu i prostoru je da su se ljubili u hodniku i da su ulazna vrata ostala otvorena, dok ih ona jednim žustrim pokretom noge nije zatvorila uz tresak. I zatim… ne zna. Nakon tog treska ulaznih vrata, sve što je sledilo je bilo vanvremensko, u nekoj drugoj dimenziji, u nekom prostoru u kome je ljubav ?ulna i nefizi?ka, strasna toliko da nemogu?nost da se že? utaži izaziva bol, dah koji traje beskona?no dugo, onoliko koliko je potrebno da se plu?a sjedine u jedna, dodir koji je toliko nežan da je gotovo neosetan i jak toliko da kroz njega tela transcediraju negde izvan kreveta u njenoj spava?oj sobi.

Za profesora Lj. intimnost je dobila potpuno novo zna?enje i smisao. Predavanje se nije završavalo sa otvorenoš?u tela. Predavala mu je sebe, celu, na na?in na koji to nikad ni jedna žena nije u?inila. I on je otkrio da ta?no zna šta ?e sa tom njom celom. Samo je dozvolio da ona postane on. I on je postao mi.

Iako smatram da je sadržaj iznet na vašim predavanjima
šarlatanstvo, nadam se da ?e vas ovako sakupljen
i sistematizovan materijal navesti na ozbiljnije bavljenje
temom koja je izuzetno važna za razvoj
naših studenata, temom iskrene ljubavi

Jutro je zateklo neobi?an prizor na krevetu. Da nije bilo ?etiri noge i ?etiri ruke, sunce bi bilo sigurno da tu spava samo jedno telo. Profesor Lj. je otvorio o?i i, za ?udo, nije bio ni najmanje zapitan gde je i šta ?e on u nepoznatom krevetu. Bilo mu je potpuno prirodno da bude baš tu, na levoj strani kreveta. I da je ona tu, sa glavom u udubljenju izme?u njegove kju?ne kosti i ramena. Bili su goli, dodrivali su se celom površinom kože, njena leva noga je bila preba?ena preko njegove desne noge, njena ruka je grlila njegova bedra, njegova desna ruka je zaklonila njenu desnu bradavicu, i sve je bilo tako obi?no i prirodno i o?ekivano, kao da je oduvek bilo baš tako. I jutarnji poljupci su bili baš onakvi kakve on voli – kao dodir leptirovih krila. Bez besne strasti. Bili su nežni i najljubavniji.

“Izvini, moram nešto da te pitam”, lagano je izgovorio gledaju?i je preko ivice šolje kafe.

“Naravno, zar zaista misliš da postoji išta što me ne možeš pitati?”, odgovorila je mazno i protegla bosu nogu da ga dodirne.

“Skripta koju si mi poslala”

“Da, šta sa njom?”

“Zapisana je i stota lekcija. Cela. A ja je nisam završio, jer sam pre kraja izlaganja dobio otkaz. Kako si znala šta je sadržaj te lekcije?”

“To je jedina tvoja lekcija koju si isprobao u praksi. Na meni. Pre 20 godina. Iza re?enice “Ti si potpuno druga?ija od ostalih žena koje su oko mene. I zato si mi vrlo ineresantna.”, ide ceo repertoar laži, dokle god ti “objekat” ne dosadi. Onda nestaješ. I pronalaziš novu druga?iju ženu.”

“Nemogu?e. Zašto ništa nisi rekla? Nisi ni pokušala da mi se približiš, a bila si prisutna na svakom od 99 predavanja.”

“Ja sam realna žena. Moje telo odavno ne može da se poredi sa telima koja tražiš i nalaziš u drugim ženama. NIje postojala ni najmanja šansa da me primetiš. A ja samo još tada, pre 20 godina, znala ono što si ti saznao prošle no?i. I samo sam te pustila da mi do?eš. U neko tvoje vreme.”

“Zar se nisi plašila da ti nikada ne?u do?i?”

“Ne. Znala sam da ho?eš. U nekom životu, u nekoj dimenziji. Zato što svaka duša teži tome da bude cela. A deo tvoje duše je u meni. Oduvek je tu bio. I ?ekao je. Da ti do?e vreme.”

Sto prvog dana od tog jutra, na oglasnoj tabli Fakulteta životnih veština osvanulo je obaveštenje:

“Od ponedeljka, profesor Lj. po?inje novi ciklus predavanja iz predmete “LJubavna izuzetnost”, po novom programu. Prate?u skriptu “100 proverenih saveta profesora LJ.” možete kupiti u skriptarnici fakulteta. Sav prihod od prodaje skripte profesor LJ. ?e pokloniti klubu Pravi muškarci iskreno vole”.