ANA I DŽONI U KREVETU (XXX)

PIŠE: Nenad BARAKOVI? – BARA 

Nastavili su sa druženjem i upoznavanjem tokom karantina. Ana ga je pre policijskog ?asa odvukla u sobu kako bi mu pokazala plo?e koje je imala jer su slušali istu muziku, gledali iste filmove i to. Kona?no je našla nekoga sa kim može razgovarati o bitnim stvarima u životu.

Znaš, muzika je bitna, film i knjige tako?e. Ne možeš biti sa nekim ko je seljak samo trenja radi. Jebeš trenje.

Džoni je nezainteresovano vrljao po plo?ama, prave?i se da ga interesuju više nego što jesu, a zapravo ga je zanimala samo Ana u toj sobi.

Ana koja je imala ve? de?ka duže vreme, ali nije mogla sa njim da na?e zajedni?ki jezik oko najvažnijih stvari na svetu.

“Kako možeš biti sa nekim ko sluša sranje muziku?”, bio je iskren.

“Odjebi”, bila je još iskrenija.

“Lep?”

“Odjebi”.

“Uspešan, pa se hvališ pred drugaricama?”

“Odjebi”.

“Zašto ti je ovaj prozor razbijen?”

“Smaraš.”

Džoni je nizao pitanja ne kapiraju?i da uvek pogodi tamo gde ne treba, ili treba.

“Mnogo glup de?ko”, pomislila je. Šteta što imam de?ka, ovakav komad budale se retko kada upozna. Skontaj kakav pogled ima , kao da ?e pojesti ?itav svet oko sebe.

“Ladno imaš gitaru?”, iznenadio se kada je usmerio fokus ka uglu sobe.

“Aha”, nasmejala se.

“Znaš da sviraš?”

“Ma jok. Nešto malo, ali…”

“Nau?im te ja?”

“Može bre.”

“Ha, pa kul je mali. Iskoristi?u ga bar da me nau?i par pesama, a ja ?u biti dovoljno kul da mu pustim par zagrljana i svi sre?ni”, pomislila je.

“To bre, zaljubila se! Ostavi?e onog majmuna zbog mene. Posle idete zajedno na koncerte. A ti se tamo kur?iš, kao poznaješ ih, rukuješ se sa svima, pokazuješ joj tvoje ?lanke i intervjue iz novina. Pa da, ti si jebena zvezda Luzergrada”, bio je siguran u sebe.

“Znaš, a možda je ipak bolje da ne…”

“Ne, ne. Nemoj lupetati. Moraš me nau?iti da sviram. Ili ti, ili niko drugi.”

“Stvarno?”

“Aha.”

“Što?”

“Zato što jako dobro sviraš i jer si jako pametan. Mnogo si bre kul lik, a imaš i polupan pogled.”

“Dobroo, ali ja nemam obi?aj…”

“Hahahha, ‘ladno je pao na tri komplimenta. To bre Ana, ubila si ga u pojam”. Bila je sigurna da je na dobitku, isto kao i on.

“Pa ova je gotova, ?ove?e. Bravo Džoni, slama?u ženskih srca. Kona?no si presko?io frend zonu i slušanja tužnih pri?a o tome kako nju niko ne razume, kako te voli kao drugara i to. Pobeda!”

“Bitlsi ili Stonsi?”

“Bitlsi.”

“Pistolsi ili Kleš?”

“Kleš.”

“Azra ili EKV?”

“Azra.”

Dala mu je sve ta?ne odgovore i dodatno ga ubacila u trans. Nije znao da ga je slagala za ovo poslednje i da ipak više voli Ekatarinu Veliku. Nije ni mario. Postao je glup i sre?an.

“Da li voliš da putuješ?”, krenula je sa pitanjima.

“Aha, obožavam. Svakog dana idem busom od ku?e do faksa i nazad. Ja sam ?ovek koji živi za putovanja.”

“Daj bre, pitala sam te ozbiljno.”

“Pa ja ti ozbiljno odgovaram.”

Pocrvenela je u licu. Nije volela kada krenu nju da zajebavaju, uglavnom je ona bila ta koja prosipa u lice istinu na bolan, ali duhovit na?in. Po?ela je da je nervira. Nije o?ekivala da ?e se to desiti.

“A, da ti pališ malo odavde kad si tako frajer?”, okrenula je plo?u.

“Okej. Idem. Neka te de?ko u?i da sviraš gitaru onda. ?ujemo se. I sranje su ti plo?e”, Džoni je ustao sa kreveta i ispao iz ku?e.

“Ovaj lik nije normalan”, pomislila je i nasmejala se kao nikada pre. Otvorila je lap-top i kona?no završila jebeni prevod za faks. Nije prestajala sa glasnim osmehom. Sa zvu?nika su tukli Descedentsi i pesma “Silly Girl”.