BALKANSKI ŠPIJUN ZAUVEK U ADLIGATU

Po prvi put je javnosti postala dostupna biblioteka glumca Danila Bate Stojkovi?a (1934 – 2002) u Udruženju za kulturu, umetnost i me?unarodnu saradnju Adligat.

Stotinak knjiga sa posvetama prikazane su na izložbi „Balkanski špijun, profesionalac, genije glumišta Danilo Bata Stojkovi?“.

„Približava se dvadeseta godišnjica smrti, 60 godina od kako je postao ?lan ansamba Ateljea 212, 65 godina od kako je prvi put izašao na scenu JDP-a. Ove važni jubileji dolaze za nekoliko meseci, a slu?ajno se dogodilo da mi upravo sada nabavimo najzna?ajniji deo biblioteke jednog od najpoznatijih srpskih pozorišnih, televizijskih i filmskih glumaca“, kaže Viktor Lazi?, predsednik Adligata.

„Ti si sine, još u maj?inoj utrobi postao glumac“, rekao je jedan od najtalentovanijih glumaca svoje generacije, Dobrica Milutinovi?, kada je Stojkovi? tek ?inio svoje prve gluma?ke korake, davne 1953. godine.

Skoro stotinu knjiga sa posvetama – srce nevelike ali probrane biblioteke, pri?aju i svedo?e o Batinim interesovanjima, prijateljstvima i uspešnim predstavama, pošto je naro?ito veliki broj knjiga dobio posle maestralnih izvo?enja pojedinih dela u Ateljeu 212, kao i po dobijanju Oktobarske nagrade. Naro?ito su zna?ajne posvete Dragoslava Mihailovi?a na prvim izdanjima, uklju?uju?i prvo izdanje „Tikvi“, te posvete Borislava Mihailovi?a Mihiza i Mire Trailovi?.

U okviru biblioteke nalaze se i prve Batine gluma?ke nagrade, ispisane na knjigama koje je Danilo Bata Stojkovi? dobio po?etkom pedesetih godina, kao srednjošokolac i student.

Tu su i poruke ispisane rukom Dejana Medakovi?a, Milovana Danojli?a, Matije Be?kovi?a, Duška Kova?evi?a, Ljubomira Simovi?a, Vuka Vu?a, Mi?e Popovi?a, Mila Gligorijevi?a, Vide Ognjenovi?…. Cele jedne generacije istaknutih intelektualaca i osvedo?enih ljubitelja pozorišne i filmske umetnosti.

Matija Be?kovi?, koji je sve?ano otvorio izložbu i održao prigodnu besedu – podse?anje na porodicu Stojkovi?, rekao je: „Obradovala me je ova izložba. Poznavao sam celu porodicu Stojkovi?. Bata je voleo knjige i pisce… Obi?no se misli da od glumca ništa ne ostaje. A ispostavlja se da u njima sve pretraje i da sve vaskrsava. Svaki gest, svaki pokret, svaka grimasa… Bata je bio glumac 24 sata i on je mislio da štagod radite, da i vi glumite.“

Na sve?anom otvaranju izložbe koja ?e biti prikazana u Adligatu do 27.12, govorili su još Vladan Baj?eta, nai?ni saradnik Instituta za književnost koji je pri?ao o prijateljstvu Mihiza i Bate i zna?aju Mihizovih posveta i beleški u knjigama iz ove biblioteke, kao i Mirjana Vuisi?, supruga Pavla Vuisi?a, koja je ?ak i u?estvovala na snimanjima zajedno sa Batom i podelila nekoliko anegdota iz tog perioda.

„Neprocjenjive su posvete autora na tim knjigama, iz kojih ?e se u budu?nosti pronalaziti gra?a za istoriju kulturnog života prestonice u dvadesetom vijeku, naro?ito književnosti i pozorišne umjetnosti“, kaže Baj?eta.

„Sve više velikih srpskih glumaca okupljeno je u Adligatu i to nam je izuzetno drago. Zapo?elo je sa Pavlom Vuisi?em, Ivanom Bekjarevim, Ružicom Soki?, a sada se na divan na?in nastavlja“, kaže Viktor Lazi? i dodaje da je ova izložba prvi put prikazana tokom Dana srpske kulture u Temišvaru prošle nedelje na Minisajmu srpske knjige.

„Time smo hteli da podržimo zna?ajan projekat srpske manjine u Rumuniji. U Adligatu ?e biti otvorena do 27.12, a zatim ?e biti preseljena u In?iju, gde ?e biti stalno smeštena duži vremenski period.“

Najzna?ajnija knjiga u izloženoj zbirci svakako je ,,Derviš i smrt’’ Meše Selimovi?a, i to primerak na osnovu kojeg je Mihiz uradio dramatizaciju, koji je prepun njegovih oznaka i beležaka. Poštovanje i prijateljstvo dve porodice bile toliko veliki, da Mihiz, u jednoj od više posveta, piše kako je on zapravo „?etvrti Aleksin sin“, ?ime se stavlja u položaj Batinog brata.

Od doma?ih pisaca, pored velike veze sa Dragoslavom Mihailovi?em i Mihizom, može se primetiti da je Bata voleo Eriha Koša, Pavla Florenskog, Petera Handkea i Sola Beloua.

„Zaklju?ili smo iz posveta da je Bata izuzetno voleo književnost, lepo napisanu re? i da je svaki slobodan momenat koristio kako bi upijao nova dela. Knjige su za Batu bile otac pozorišta, jer bez kvalitetne književnosti, nema ni kvalitetnog pozorišnog dela“, kaže Milica Stojkovi?, koja je uz Viktora Lazi?a autorka izložbe i propratnog kataloga.

,,Ne znam da li je iko voleo pozorište kao Bata. Pred po?etak svake predstave, ulazio je u garderobu maksimalno doteran, sa pažljivo odabranom kravatom. Govorio je:,,Dobro ve?e, deco, za vas sam se uredio, svaka predstava je za mene praznik i ja joj na ovaj na?in odajem po?ast’’, rekao je jednom prilikom Dušan Kova?evi?.