BEJBE, OTVORI OČI

(PRI?A O SPIRIDONU KOPICLU SA NEO?EKIVANIM KRAJEM)

PIŠE: Tihomir JOVANOVI? 

Jednu metropolu ne odre?uje veli?ina grada, niti pak da li ima metro, što bi se trebalo naslutiti po imenu. Ne, metropolu odre?uje hronika zlo?ina. Ako u gradu nema manijaka onda to nikako nije metropola, pa ?ak ni svi manijaci nisu oni koji nekom gradu daju titulu metropole. Nisu to ni egzibicionisti, plja?kaši, silovatelji. Ono što grad zaista ?ini metropolom je serijski ubica a naro?ito ako je to kralj zlo?ina – davitelj!

Pera Miti?, star 48 godina, težak 120 kilograma, visok 191 cm bio je uli?ni prodava? cve?a, ta?nije karanfila. Bio je miran i ?estit gra?anin koji je živeo u napuštenoj cisterni sa svojom staramajkom i svako ve?e slušao kako ona peva psalme. I sve je bilo u redu dok jedna žena obu?ena u pantalone nije odbila karanfile, ?ak i kada ih joj je ponudio na poklon nije htela to, kako ona re?e grobljansko cve?e. E tu se desila promena u njegovoj glavi. Nešto sli?no kao u slu?aju doktora Džekila i mister Hajda. Samo bez koriš?enja napitka. Više je to li?ilo na Hulka koji se razbesni, samo bez pretvaranja u zeleno ?udovište sa razderanom ode?om. Katalizator njegove promene bile su re?i “Mrzim karanfile”, koje bi izrekla neka žena i ne slute?i da ?e joj to biti jedne od poslednjih izgovorenih re?i. Pera Miti? bi se na te re?i, ili nešto tome sli?no, preobrazio u ubicu, odnosno davitelja, budu?i da nije bio naoružan ni hladnim ni vatrenim oružjem, jedino su mu šake preostale.

Posle nekoliko slu?ajeva u policiji su shvatili da je u pitanju serijski ubica a istraga je poverena inspektoru Ognjenu Strahini?u.

Te ve?eri u Beogradu se održavao koncert jedne od tada široj javnosti malo poznate grupe VIS Simboli. Nepoznata je bila i Peri Miti?u, ali gde je puno ljudi tu se prodaje cve?e, te je tako došao do ulaza bioskopa Rex. Prodao je gotovo sve karanfile i pošao ku?i dor?olskim uzanim i mra?nim ulicama. Pored jednog stuba sa škiljavom svetiljkom stajala je devojka u mini suknji i sa torbicom oka?enom o rame. Prišao joj je i upitao:

“Želite li karanfile, jako su sveži jutros ubrani, znate ja živim od toga, to mi je posao pa…?”

“I meni je ovo posao”, uzvrati ona.

“Kakav posao, ne vidim ništa…”, zbuni se Pera Miti? pogledavši naokolo i ne videvši nikakvu tezgu.

“Prodajem ljubav ?ove?e, skloni se otera?eš mi mušterije i mrzim karanfile!”

Pera Miti? ne re?e ništa. Obuzdao je trenutni bes i udaljio se.

No izgleda da ni prodava?ica ljubavi nije imala sre?e u poslu. ?ekala je još malo, pogledala je na sat, odmahnula glavom i krenula ku?i. Iz žbunja, kraj kojeg je upravo prošla iza?e osoba, visoka i jaka i krete za njom. ?uvši korake devojka se okrete i ugleda Peru. Zastala je i ljutito re?e.

“?ove?e, okani me se, ne želim te proklete karan…kkkhhhh”

I tu zastade. Snažni prsti stiskali su se oko njenog vrata i prekinule je u govoru a tako?e i u obavljanju svih životnih funcija. Pera Miti? je ispusti i ona se sru?i na tlo.

 

Sutradan su naslovne strane tabloida bile pune krupnih naslova koji najavljuju senzacionalne ?lanke. Ubistvo na Dor?olu, Davitelj opet u akciji, Tragi?an kraj koncerta VIS Simboli… itd.

Ovaj poslednji naslov privukao je pažnju frontmena VIS Simboli, Spiridona Kopicla. Bila je tu i slika sa koncerta, on kako divlja pred mikrofonom a ispod tekst:

“Ima li neke veze izme?u sino?njeg koncerta opskurne grupe VIS Simboli sa no?ašnjim ubistvom za sada nepoznate žene? Po svemu sude?i neka veza postoji. Osim same blizine mesta koncerta i ubistva, beogradskog davitelja je možda privuklo to što ovaj minorni bend u svom repertoaru ima i pesmu koja peva o davljenju devojaka. Sasvim uvrnuto.”

Spiridon sklopi novine i oseti kako ga preplavljuje ?udno uzbu?enje. Ono o ?emu je pevao u pesmi, kako je to u stvarnosti, sklopiti prste oko vrata neke devojke i udaviti je. Mora?e to da oproba, još koliko ve?eras. Ionako ?e i to ubistvo pripisati davitelju. Mada Spiridon nije ra?unao i na drugu mogu?nost – da bude uhva?en i oprtužen za sva prethodna ubistva, a obzirom na stihove pesme koju je pevao teško da se može izvu?i. Eto takva je mladost, ludost i nepromišljenost.

Nestrpljivo je ?ekao ve?e i da prona?e svoju žrtvu.

***

?lanak je pro?itao i inspektor Ognjen Strahini?. Licem mu se razvu?e osmeh i šapnu:

“Pa da!Mladi Spiridon Kopicl, on je davitelj. Kako se to ranije nisam setio!”

Naravno teško je setiti se toga ako niste pasionirani slušalac novotalasne muzike. Inspektorov muzi?ki ukus zaustavio se u razvoju negde u vreme ?or?a Majranovi?a, Mikija Jevromovi?a i karavana Pesme leta…

Ali nešto ga je ipak mu?ilo, pitanje koje su on i kolege postavljali jedni drugome u vezi zadavljenih žena, jer ni jedna od njih nije bila žrtva i seksualnog nasilja. Samo su ubijene, ?ak nisu bile ni opljka?kane. Taj manijak je stvarno manijak. Nije se uklapao u šablone. Sigurno je bio jako inteligentan. Mada mladi Spiridon i nije delovao naro?ito inteligentno. Ume izgled ?esto da prevari. Nema druge, mora?e da popri?a sa tim momkom što pre…

***

Sedeli su u prostoriji za ispitivanje osumnji?enih i uopšte sumnjivih tipova u stanici milicije u ulici koja je nazvana po datumu održavanju istorijskog drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu na kome su donešene odluke da… uuups, ovo je iz neke druge pri?e. Da oslušnemo šta se to pri?a u toj zgradi.

“Gde ste bili sino??” upita inspektor.

 Ako u gradu nema manijaka onda to nikako nije metropola,
pa ?ak ni svi manijaci nisu oni koji nekom gradu daju titulu metropole.
Nisu to ni egzibicionisti, plja?kaši, silovatelji.
Ono što grad zaista ?ini metropolom je serijski ubica 

“Imao sam koncert sa svojom grupom”, odgovori peva? novotalasne grupe. “Znate ja sam frontmen…”

“Jel?  A da, piše to u novinama”, re?e inspektor. Znao je da je sino? održan koncert ali nije baš siguran da zna i šta je frontmen. “Nego, reci ti meni šta si radio posle koncerta!”

“Posle? Pa otišli smo na pivo svi iz benda!”

“Jel mogu oni to da potvrde?”

“Hah, mogu ako se sete…”, nasmeja se frontmen Simbola.

“Nije smešno mladi?u, jedna žena sino? je ubijena…”

“Znam, ?itao sam to u novinama.”

“Samo ?itao? Siguran si da nemaš ništa sa tim?”

“Naravno. Nisam ja neki manijak.”

Naravno, nije bio do sada. Možda ?e tek postati ako mu se osladi prvo ubistvo. A kako li ?e na to reagovati pravi manijak kad vidi da ima konkurenciju?

“A ona pesma što pevaš o davljenju devojaka, to je normalno?”

“To je umetnost”, odgovori Spiridon.

“Umetnost, je li? A šta je slede?e… zašto, dozvoli, ne pevaš normalne pesme o nesre?nim ljubavima, o kafanama i to…”

Spiridon Kopicl samo odmahnu glavom, kao da se pita misli li ovaj stvarno da je to umetnost, pa upita:

“Jel mogu sad da idem, imam posla, probe u garaži…”

Posle duže pauze i borbe pogledima inspektor popusti i re?e.

“Možeš! Ali ne zna?i da se ne?emo ponovo sresti!”

Inspektor nije ni znao koliko je u pravu, samo to ne?e biti baš onako kako je zamišljao.

***

Razgovor sa inspektorom malo je onespokojio mladog muzi?ara ali ga nije odvratio od namere. Naprotiv! Ova, nazovi prepreka je bila samo izazov više. Pokaza?e on tom inspektoru ko je Spiridon Kopicl.

A ve?e kada je krenuo u pohod beše vedro. Pun mesec zasijao nad gradom, nigde oblaka. ?ak su i zvezde zgasnule pod sjajem meseca. Dobro, pomisli frontmen VIS Simbola, bolje bi bilo da je obla?no i tmurno, da se iz tame lakše nastane i u tami nestane, ali šta je tu je. Radi sigurnosti se ipak kretao manjim ulicama i uz to slabije osvetljene, i tragao za prvom žrtvom.

Kada je prineo plamen vrhu njene cigarete,
ruke mu naglo krenuše ka njenom vratu i prsti se stegoše.
Devoj?ine o?i se iskola?iše u neverici…
Dugo je držao šake na njenom vratu
sve dok joj telo ne omljitavi i pade na plo?nik.

I posre?i mu se. U susret mu je išla mlada i lepa devojka, koju bi pre spopao kao serijski silovatelj nego davitelj, ali sad ne može da bira. Samo kako po?eti, kako stupiti u kontakt, prvo verbalni a potom i onaj drugi… Ali ona zastade i upita ga.

“Mladi?u imate li možda upalja??”

“Kako da ne!” osmehnu se Spiridon i dok je pipao po džepu shvati šta treba da uradi.

Kada je prineo plamen vrhu njene cigarete, ruke mu naglo krenuše ka njenom vratu i prsti se stegoše. Devoj?ine o?i se iskola?iše u neverici… Dugo je držao šake na njenom vratu sve dok joj telo ne omljitavi i pade na plo?nik.

“Eto tako, ništa posebno”, razo?ara se Spiridon, pošto ne oseti nikakvu ekstazu.

Pošao je dalje razmišljaju?i o tome šta ?e novine sutra pisati o ovome a kako ?e na to reagovati pravi davitelj. Možda ?e do?i u polilciju u i re?i da to nije njegovo delo. Zamislio je kako taj neko sedi naspram inspektora i vi?e:

“Ja to nisam uradio, znate to neko pokušava da me imitira, pun je grad manijaka.”

Nasmejao se, ustvari nasmešio a onda se okrete da proveri u?inak svog dela. Ona… ona je ustajala, ona se budi… stala je na noge i ?uo je lupkanje njenih visokih potpetica po plo?niku dok je hodala ka njemu. Pošao je i on ka njoj, smišljaju?i kako da se opravda. Sigurno je besna i ljuta. Možda ga ošamari ili pljune…

No, umesto toga na licu joj je bio osmeh. Pa ona nije normalna, pomisli Kopicl. Još ve?e iznena?enje bi kada mu šakama obuhvati glavu i krete usnama ka njemu.Ali ne ka njegovim usnama ve? ka vratu. Eh da voleo je poljupce u vrat, pa kad ostane ona mrlja poznata kao šljiva. Uzdahnuo je o?ekuju?i njene usne.

Prvo oseti topli dah na vratu. Prijatna razlika u odnosu na prohladni no?ni vazduh a onda oseti bol. Njeni zubi, dugi i oštri probili su mu kožu i karotidnu arteriju i po?ela je da sisa njegovu krv. Pokušao je da se odbrani ali ona je bila jaka kao bilder a ne onako kako bi trebalo biti tako krhka devojka, na šta je podse?ala.

“Budalo jedna, mene si našao da daviš”, šapnu devojka i ispusti mlitavo telo. Obrisa usne i nastavi dalje gun?aju?i sebi u bradu. Spiridon je ostao da leži mrtav hladan… skoro hladan, na njeno mumlanje.

 

Sutradan su jutarnji šeta?i ?etvoronožnih ljubimaca pronašli njegovo telo. Odmah je pokrenuta istraga. Doma?a alternativna rok scena izgubila je umetnika u usponu, policija je dobila nove izazove i zadatke.

Inspektor Ognjen Strahinji? je odmah došao na lice mesta (tako se naziva mesto dešavanja ne?eg važnog, utakmice, pozorišne premijere ili ubistva), ?im je saznao da je ubijen njegov osumnji?eni za davitelja.

“Ne, to nije u redu, nije to u redu!” vikao je stigavši, “neko mi sabotira istragu, nije u redu…, ne možete to da mi radite…!”

A onda pomisli šta ako Kopicl nije ubica, ako se nastave davljenja, plus ovaj novi koga su ve? nazvali beogradski vampir…

Jedinu korist od ovoga imali su tabloidi koji su krupnim naslovima nagoveštavali ?lanke na unutrašnjim stranama, Posle davitelja i beogradski vampir, Još jedan manijak u gradu, Tajanstvena smrt mladog Spiridona Kopicla.

Naravno korist su imale i novine koje su objavljivale ?itulje jer su obožavaoci zakupljivali po pola stranice novina, žele?i da se na pristojan i emotivan na?in oproste od svog idola.