BELDOCS INTERVJU: DAMIEN MONNIER O SVOM PORODIČNOM FILMU IZ POLITIČKE PERSPEKTIVE

Film „Obi?an pejzaž“ francuskog dokumentariste Damiena Monniera bavi se evolucijom zemljoradni?kog života u jednom francuskom selu, od pedesetih godina prošlog veka do danas.

Ovaj autor polazi od jedne porodi?ne fotografije iz 1958. kao „okida?a“ za narativni tok filma, da bi potom kroz ljudske pri?e ispratio evoluciju nekada obi?nih seljaka, do „farmera“ i naposletku „zemljoradni?kih preduzetnika“.  Premda bi potencijalni gledalac na osnovu sižea mogao pomisliti da film tematizuje žal za starim dobrim, nevinijim vremenima, Monnierov pristup je duboko politi?ki. On to nagoveštava i kroz ove suptilne terminološke distinkcije u nazivima zanimanja, koje odražavaju industrijalizaciju sela i pomeranje od lokalne i samoodržive ka globalnoj liberalnoj ekonomiji.

Film „Obi?an pejzaž“ bi?e prikazan u sklopu Me?unarodnog takmi?arskog programa 13.  Me?unarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs u utorak, 4. septembra od 20.30 u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj.

Kako ste došli do ideje za ovaj dokumentarni film?

Na samom po?etku krenuo sam od te prve, jedne i jedine porodi?ne fotografije, sa ?lanovima moje porodice koji su bili seljaci u Bretanji 1958. godine.

Dok sam bio student po?etkom dvehiljaditih, otkrio sam dokumentarni film i naro?ito ostvarenje „Reprise“ Arva Lerua.

U ovom filmu reditelj pokušava da prona?e ženu koju je otkrio na nekom snimku sa stare 16mm kamere, u kome ona kaže da ne želi da se vrati u fabriku nakon velikog štrajka u pariskom predgra?u 1968. godine. S tom inspiracijom sam po?eo i sam da eksperimentišem.

Po?eo sam sopstveno istraživanje, sa snimcima na porodi?nom HI8 kamkorderu i MD rekorderu. Neki od tih snimaka su stigli i do ovog filma.

Ali u to vreme to su bile samo uspomene i nisam hteo da pravim film od tih snimaka. Stajali su u fioci sve dok deca sa fotografija nisu bila pred penzionisanjem iz sveta zemljoradnje.

To me je navelo na pomisao da bih mogao da odredim interesantan vremenski okvir kroz koji bih istraživao ekonomsku, sociološku i tehnološku evoluciju ovog rada. Bilo je to 2013. godine. Sem toga zainteresovan sam za istorijske teme i kulturu se?anja. ?injenica da sam imao samo jednu fotografiju tih seljaka, dala je i politi?ku perspektivu radu na filmu.

Film prati promene u jednoj od porodica u kojoj su se ljudi generacijama bavili istim poslom, 60 godina. Sada je ta tradicija narušena usled novih tendencija njenih najmla?ih ?lanova. Kakve sve to posledice ostavlja po život na selu?

Ne mogu da govorim o životu na selu kao takvom, ali mogu o zemljoradni?kom koji je jedan njegov deo. Po mom mišljenju, jedna od klju?nih posledica je to što ruralna podru?ja postaju industrijska, tamo gde su nekad bili polja, stoka i ljudi.

U me?uvremenu su i seljaci postali „farmeri“. Jedna od posledica ove industrijalizacije je to što lokalna ekonomija sada zavisi od globalizovane liberalne ekonomije umesto od one doma?e zasnovane na samoodrživosti. U ovom globalnom pokretu modernizacije, ta porodi?na fotografija je nešto poput prvog koraka ka izlasku iz datog stanja, možda ?ak i sudbina.

Sa ljudske strane, zemljoradnici su duboko povezani sa zemljom i životinjama, dok su sa druge postali veoma usamljeni i izolovani ljudi.

Kako gledate na ovaj diskontinuitet u tradiciji – kao nešto poželjno ili nepoželjno?

Sve to je i neprihvatljivo i nepoželjno.

Neprihvatljivo, jer kreira dominantan nasilan odnos prema življenju. Ali tako?e treba ista?i da je taj lom doneo ljudima iz ruralnih predela i šansu da iza?u iz siromaštva i bede. Progres je doneo vodu, struju, i tako dalje. Zagrejati se, okupati, oti?i u toalet kod ku?e, sve je to klju?no za evoluciju dece sa fotografije.

Naravno, to je i deo lažnog sna u koji su poverovali, ali ovaj komotni na?in života treba smatrati za nešto važno. To je deo njihovog iskustva. Taj prelomni momenat doprineo je i odbacivanju porodi?nog i patrijarhalnog konzervativizma, što tako?e nije bezna?ajno.

Mislim da kapitalizam i liberalizam možda nisu sli?ni, ali imaju zajedni?ki interes za patrijarhat i instituciju porodice.

Nevezano za pomenuti razvoj ?ove?anstva, šta bi bilo dobro sa?uvati iz tih prethodnih vremena kada govorimo o ruralnim podru?jima i stilovima života?

Ne mislim da su vremena nekada bila bolja. Ali mislim da bi bilo interesantno iskoristiti inspiraciju iz tih vremena kako bi se ponovo razmotrio odnos prema lokalnoj ekonomiji i životu, kao i ljudskim odnosima u širem smislu.

Na koji na?in vidite opstajanje takvih „obi?nih pejzaža“ pod uticajem globalizacije i novih trendova?

„Obi?an pejzaž“ iz naslova filma ne zna?i i tradicionalni pejzaž. On je istovremeno ironi?an ali i referentan za na?in na koji govore ljudi sa kojima sam odrastao.

Ironi?an je jer stereotipi, poput onog o letnjoj razglednici koju šalju urbani ljudi, prikazuju ruralne pejzaže kao odraz prirode. A oni mogu biti, istorijski gledano, odraz ekonomskih, tehnoloških i kulturoloških izbora, koji ih danas pozicioniraju kao industrijske pejzaže.

Naslov tako?e podcrtava ?injenicu da ovaj obi?ni pejzaž treba preispitivati, da nije neutralan kako bismo mogli da pomislimo.

Naposletku on je i posveta na?inu života. Dok sam bio dete, stalno sam slušao kako je važno ne isticati se i biti doživljavan kao obi?an de?ak. Tako da je film i delimi?no ura?en kako bih „osvetio“ moje ljude i pokazao teritoriju, lica i živote ovih obi?nih ljudi.

Kako su ljudi iz filma reagovali kada su videli sebe na velikom platnu?

Neki su, naravno, bili dirnuti kada su videli sebe na taj na?in tokom sat i po vremena projekcije. Istovremeno su bili impresionirani, posti?eni i sre?ni.

Pored tog emotivnog aspekta, tako?e su bili sre?ni jer film nije o zemljoradnji, ve? o njima i sa njima.

Cenili su što im je dato vreme da pri?aju a da ih niko ne prekida i se?e u montaži, što su imali vremena i prostora da detaljno opišu svoje iskustvo sa ekspresivnoš?u, tišinom i emocijama.

Kona?no, bila im je naro?ito interesantna rola komentatora i njegova sposobnost da sumira neke situacije i ?injenice, na druga?iji na?in od njihovog.

Kako se globalna situacija sa pandemijom odražava na vaš rad?

Potrebno mi je dosta vremena za stvaranje, tako da ne mogu re?i da se Covid-19 preterano odrazio na mene. Nakon što sam završio „Ordinary Landscape“tek sam po?eo da razmišljam o drugim projektima. Tako?e radim i kao producent, pa sam morao da odložim neka snimanja i montaže. Budu?nost je nesigurna kao i za sve nas, ali imam sre?e da me pandemija nije direktno ugrozila.

Na kojim projektima ?ete raditi u budu?nosti?

Trenutno radim na pri?i o jednoj porodici iz Alžira, bivše francuske kolonije. Još jedan porodi?ni film iz politi?ke perspektive!

NAPOMENA: Uredništvo portala KULTURA 381 zahvaljuje se Beldocsu i KomunikArtu za realizaciju ovog intervjua