BORIS LEINER: SVE BIO JE RITAM

PIŠE: Nenad BARAKOVI? – BARA 

PROLOG: Odlomak iz intervjua Borisa Leinera

“Dok ste unutra, nemate uvid, a radilo se i tulumarilo manijakalno – Džoni je vojni?kom disciplinom vodio Azru i govorio bi:  „ Samo gladni trbusi daju dobre boksere , a mi smo bili i te kako gladni: gladni kruha, i ljubavi, i svirke, i žena.

Džoni je bio toliko plodan, prodoran i pun kreativne energije da smo ga slijediili. Sjetio sam se mame kako mi govori: „Pazi, sine, da ne završiš ispod mosta ko neki klošar!“ Matemati?ki gledano, šansa je bila velika!”, re?i ?e Boris Leiner u jednom od svojih zapaženih intervjua i time najaviti da o Azri zapravo nikada nije sve ispri?ano, bar ne iz ugla nekoga ko je bio unutar svega što se dešavalo.

Od danas, pri?a je zaokružena, a krug zatvoren je zatvoren u obliku pisane re?i i knjige “Sve bio je ritam“, frangmentalne autobiografije Borisa Leinera koja je napisana snažno, poput romana ili kratkih pri?a koja ?e ?itaoca ostaviti bez daha.

Možete voleti ili ne voleti Azru, ali nikada ne možete re?i da Boris Leiner nije jedan od najboljih bubnjara koje je Balkan imao. Tako?e, posle ?itanja knjige ne?ete mo?i osporiti da je Leiner najbolji pisac me?u bubnjarima, ali i najbolji bubnjar me?u piscima.

Osim hiruški precizno napisanih Leinerovih re?i, ono što ovu knjgu izdvaja od ostalih je to što ?e svako njegovo svedo?enje ispratiti odli?ne ilustracije koje ?e vam poja?ati vizuelizaciju pro?itanog.

I: Detinjstvo i odrastanje u znaku životinja

U prvom delu autobiografije Leiner ?e svako poglavlje ozna?iti sa imenom jedne životinje, zbog ?ega, sazna?ete kada budete pro?itali istu.

Na vrcav i duhovit na?in Leiner ?e vas uz odli?an humor i lako?u, koja nikako ne prelazi u patetiku, provesti kroz ne baš tako idili?ne i vesele ulice njegovog detinjstva i ?akoveca, ali na duhovit i lucidan na?in.

Kao neko ko je tek došao na ovaj svet, otkriva i spoznaje isti oko sebe na vrlo specifi?an i poseban na?in, što i jeste odlika svakog od velikih umetnika, ali tako?e obra?ujue teme i sa trenutne ta?ke gledišta, dok se s vremena na vreme vrati u detinjstvu pa povu?e paralelu o razmišljanjima koje je imao tada, a kakva su ona sada, što daje snažan ton i utisak celokupnog pro?itanog koje je toliko upe?atljivo da ?ete osetiti svaku napisanu re?.

Hr?ak, papagaj, majmun i miševi su uz pisca glavni junaci prvih ispisanih re?i. Prizna?ete, ne dešava se baš svakom da kao dete oboli od picajzli?

II: Azra, to je Boris

“Ti više nisi u Azri, poru?io ti je Johnny”, rekao je Jurica Pa?en tvrdo. Još je nešto govorio, ali ja ga nisam ?uo. Kao maljem pogo?en njegovim strašnim rije?ima drhtao sam cijelim tijelom. Plakalo mi se, povra?alo mi se. Kako me može samo tako pizdunski odjebati preko tekli?a Pa?ena?! Nakon punih deset godina odanosti! Zar nisam zavrijedio da mi to kaže u lice?!

Bili smo na nesretnoj turneji i promociji albuma Zadovoljština 1987. po jugoslavenskim gradovima. Kriti?ari su nas sasjekli, jedino su još hvalili moje rokersko bubnjarsko srce. Atmosfera u bandu je bila dodatno napeta zbog bezo?no kradljivih managera. Sve je kulminiralo tu?om u svla?ionici. Krenuli smo jedan na drugoga – on na mene pepeljarom, ja na njega stolicom. Da nas nije Jurica razdvojio, pala bi krv. To je KRAJ.

A po?etak? Te 1978. živio sam u Trnskom. A u susjednom kvartu, Sigetu, živio je Johnny…

Leiner ?e zapo?eti poglavlje koje ve? mnogi smatraju istorijom popularne i ne?im što je promenilo muzi?ku scenu za sva vremena, a to je grupa Azra.  Ovde ne?ete ?itati o redosledima pesama na albumu, albumima, i sli?no. To ne. Ovde se se stvari dešavaju na bini, iza bine i ono što do sada niste imali prilike da saznate.

Snažne kratke pri?e pod parolom  “seks, droga i rokenrol“, jer kako druga?ije?  Sazna?ete i to da je dobro što bina u jednom pada prema nazad, a ne prema napred, jer da je pala napred, verovatno ne bi ?itali ovu Odli?nu knjgu, sa velikim O, namerno.

U nastavku ?e vas Leiner provozati kroz vojni rok u Rumi, koncerte, bine i dijaloge sa ?lanovima benda i ostalim zvezdama nju vejva kao da mu ovo zapravo nije prva knjiga, a i o tome šta se dešava zapravo kada jedna  fan devojka uleti na probu dok nastaje pesme “Pukovnik i pokojnik“.  Ali nisu sve devojke lepe, i ako su volele Azru. Bilo je i ružnih. Dodrini me samo jednom draga.

III: Boris Bukovski

Da nekim slu?ajem nije postao to što jeste, Leiner bi vrlo lako mogao postati doma?i Bukovski, zapravo kao zanimljivi Bukovski. Scene seksa, zatvora, lutanja po Holandiji se jasno obrazuju dok iš?itavate ispisane redove ove knjige koja zaista jeste ritam, i sve je ritam u njoj. Dok bira doboš i zvuk koji bi mu više odgovarao, ?ujete sner koji udara u tom trenutku, ?asna re?.

Da li je neko od vas uhapšen zato što je ukrao knjigu?

Majstori su stigli u podne. Dovukli su novu tuš kabinu da je instaliraju u prizemlju ku?e. Johnny je i dalje drijemao dok su oni radili. Kad su završili i otišli, odlu?io sam testirati tuš“, ovakve stvari ne?ete pro?itati u ostalim autobiografijama, što još jednom ovu knjgu izdvaja od ostalih tužnih i potresnih ispovesti koje su muzi?ari pisali, ne.  

Leiner nije imao potrebu da od svega pravi mit, nego je na zajebantski na?in prikazao da su i rokenrol zvezde neretko živele sasvim obi?no. Bez para i bez voza?ke. Nekada i bez žena. Ali su nekada i jurili za Mik Džegerom po Holandiji, ili Nizozemskoj.

IV:  Totalno druk?iji od drugih i vino ispod slamnatog šešira

Brodski kompasi su se isplesali ali Borisova olovka, jok. Naoštrena sa bubnjarskim srcem i dalje tu?e tamo gde treba. Tu su Josipa, Saher, Rundek i svima dobro poznata ekipa, ali nepoznati doga?aji i nepoznati momenti koji ranije nigde nisu opisani. Pogotovo ne ovako, ponavljam, duhovito i totalno rokenrolerski jer, ponavljamo, bio je sve ritam.

Luda?ki, rokenrolerski, ubita?no, kao kada na onom seoskom vašaru raspizdite onu krušku a sprava po?ne da pišti a vi osvojite glavnu nagradu. To je to.  Punokrvni rokenrol i ubita?ne kratke pri?e kroz koje ?e vas Leiner provozati kao da ste na marokancu, ili šitu, drogi, ili jogi. Ko šta voli.  Ali ?itanje pod obavezno, tu dileme nema.

Nije fer da prepri?am najzanimljivje stvari koje se nalaze u ovoj luda?koj biografiji, ali šta je rekao Mik Džeger kada mu je Leiner poklonio Azrinu plo?u?

“ Dopusti sebi da se zaljubiš, baci ?ini na ideal
?iji je grad bez ulica visoko iznad vlakova
Ja se zovem anarhija “