BUNT DECE SOCIJALIZMA: BIBLIJA NOVOG TALASA

PIŠE: Nenad BARAKOVI? – BARA 

PROLOG: Odlomak iz intervjua Dušana Vesi?a

”Pratiš muziku od detinjstva i ?uješ prvi album našeg roka baš onda kad je on objavljen a ne prou?avaju?i istoriju unazad, i nakon toga u slede?ih deset godina imaš samo još pet albuma koji u?ine da znaš da tvoj život nije uzaludan.

I onda dobiješ pet u toku samo jedne godine. I osetiš sasvim novu energiju.

Onda ne treba da budeš mnogo pametan da bi video da je to nešto. Zato sam se trudio da ne propustim ništa. Pišu?i o doga?ajima iz vremena novog talasa, i sam sam se iznenadio na koliko sam njih bio prisutan.

Ali, prave razmere bilo koje pojave mogu da se sagledaju tek kasnije, kad se vidi postignuti uticaj. Onaj ose?aj iz onog perioda ipak je pre svega bio ose?aj”, odgovori?e Dušan Vesi? na novinarsko pitanje o tome kako je novi talas uticao na generacije koje su odrastale uz taj zvuk i pokret i bile svedok jednog vremena, koje je po svemu sude?i ostavilo neizbrisiv trag na našoj muzi?koj i kulturnoj sceni.

Ali odgovor na jedno pitanje, nije bio dovoljan, o?igledno.

?itav odgovor na takvo pitanje morao je da se upotpuni ne?im mnogo ve?im, knjigom.

I: PO?ETAK BUNTA

Knjiga o najve?em bendu, knjiga o najve?oj umetnici koju je Beograd podario, i što je sasvim logi?no, triologija se upotpunjava, na najbolji mogu?i na?in, najzna?ajnijom pojavom po pitanju muzike na našim prostorima; buntom. Buntom dece. Buntom dece socijalizma.

Bunt dece socijalizma je knjiga koja ?e vas kroz 400 stranica i pažljivo izabrane fotografije provozati kroz najplodonosniji deo u jugoslovenskoj muzici; u periodu od 1977. do 1982. godine, koji je kod nas popularno nazvan novi talas, iako ?emo se složiti da je pod etiketom novi talas prošlo mnogo žanrova: punk, ska, bazi?ni rock&roll,  garažni zvuk, synth ali i power pop.

Za po?etak, Dušan Vesi? ?e precizno, gotovo arhitektonski postaviti temelj, hiruški precizno opisati istorijski trenutak u kojem je nastao novi talas, a onim mla?ima objasniti sam pojam novog talasa, i kada je on prvi put upotrebljen.

II: PLJUNI ISTINI U O?I

Više stvari je moralo da se dogodi u Jugoslaviji kako bi Novi talas postao to što jeste: studentske revolucije 1968. godine, pojava Bijelog Dugmeta, jaka srednja klasa, smrt Tita i ono najvažnije; prvi album benda Buldožer koji je pank pre panka na našim, ali i ne samo na našim prostorima.

Autor ove knjige vas paralelno upu?uje u prošlost, sa ta?ke posmatra?a i sudeoca u ovim doga?ajima vam prenosi proživljeno, ali tako?e i sa ove vremenske distance postavlja nepristrasan pogled o tom vremenu; bez glorifikacija, stvaranja mita i onoga ?emu su narodi na Balkanu skloni.

Iz ovog razloga je knjiga zapravo dobar dokument i za one koji su živeli u to vreme, ali i za one druge koji su za njega od ovih prvih ?uli samo idealizovanu verziju istog, jer kao i svaka Vesi?eva knjiga, i ova je poslužila za rušenje mitova o pojedinim u?esnicima ili doga?ajima novog talasa, gde je autor, kao i u prethodnim knjigama, iskoristio svoje znanje iz istorije kako bi preneo ukus vremena dok ?itate Bunt dece Socijalizma, ili knjigu Zamisli život, ako ste u Hrvatskoj, jer je knjiga tamo ponela taj naziv.

III: UŽAS JE MOJA FURKA

Ova knjiga jeste dokumentarna, ali ono što je zanimljivo kod nje je da se autor korisati modernim pisanjem romana, tako da ista ni u jednom trenutku ne zali?i na dosadna i opskurna enciklopedijska ili ?isto biografska izdanja. Ne, naprotiv.

FOTO: Predrag MITI?

Ova knjiga je zapravo potencijalni scenario za dokumentarac o Novom Talasu, ali i dobra podloga za igranu seriju, s obzirom da se do sada nisu proslavili ni jedni, a ni drugi koji su pokušavali da naprave pomenute stvari.

Verovatno iz razloga zato što je autor u?estvovao u tim vremenima, ali i poznavao bendove, jasnoi ?ete videti pe?at svakog od junaka, pardon, ipak samo muzi?ara u bendovima, ali i njihove senzibilitete, razmišljanja o politici, i još porušenih mitova o njima, koje retko ko sme da pipne, ili spomene u vremenima gde smo po?eli da živimo isklju?ivo od mitova.

IV: MI PLEŠEMO

Karijera, uspon ali i pad svakog benda je toliko dinami?no opisan da ?ete se ose?ati kao na rolerkosteru. Autor knjige ?e vas odvesti na neke od najzna?ajnijih koncerata, najzna?ajnijih momenata u jugoslovenskoj muzici, sazna?ete kako su neke od najve?ih pesama nastala, ali i najzna?ajnije plo?e koje su tada uzdrmale ?itav Balkan.

Naravno, tu su svi pioniri panka i novog talasa: Film, Haustor, Pankrti, Kazalište, beogradska scena, Azra, ali ono što je meni li?no drago da je ispravljena velika nepravda prema bendu Piloti.

Da, neko je kona?no napisao nešto o njihova prva dva albuma koja su fenomenalna i da, sada napismeno imam dokaz da su Piloti zaista nekada svirali pank i novi talas, uprkos tome što su se mnogi smejali na tu moju konstataciju, ali i na moje oduševljenje ta prva dva albuma, koja su potpuno nepravedno zapostavljena, ali nadam se da ?e ih ova knjiga oživeti i ipak uraditi to da oni pro?u test vremena.

Tako?e, tu je i bend iz Zagreba Parlament, isto jedan od bendova koji je zaboravljen, a koji je bio odgovor na tadašnji The Police, i koji je imao odli?an debi album.

EPILOG: ZONA SUMRAKA

Uz ogroman uspeh pomenutih bendova, opisan je i njihov kreativan pad i kraj novog talasa prve generacije 1982. godine.

Ve?ina bendova jeste preživelo, ali umesto titule glasnogovornika jedne generacije pretvorili su se u pop hitmejkere, što zapravo oni uvek i jesu bili, deo šou biznisa pod okriljem bunta.
Da li je novi talas bio nekontorolisan bunt ili pak, kontrolisan bunt od strane zaduženih za istinu?

Cenzura ili autocenzura, ili nepostoje?a cenzura koja je pravljena radi dizanja tiraža pojedinih bendova?

Koliko je zapravo bilo opasno svirati pesme koje su prvi put postavljale otvorena pitanja o tadašjnoj situaciji jedne države, i jedne genracije?
Pobednici ili gubitnici i gde su veliki buntovnici nestali devedesetih godina, u vremenu kada je buntovnost bila potrebnija nego ikad?

Odgovore na sva ova pitanja se nalaze u knjizi Dušana Vesi?a.

Bunt dece socijalizma je obavezno štivo, kako za one koji su prošli kroz ta vremena, tako i za generacije koje nisu, a to vreme doživljavaju kao utopiju pa na njihovim plejlistama se vrti ta muzika i posle 40 godina od dešavanja bunta, bunta dece, bunta dece socijalizma. Novog talasa.

”Mali ?ovek želi preko crte
mali ?ovek želi ali ne sme
njega guše propisane norme
preko crte njegovo je mesto”

Šarlo Akrobata

.