BUNT PRE “BUNTA DECE SOCIJALIZMA”

PIŠE: Dule NEDELJKOVI? 

Ceo život se borim da ispravljam “istorijske” nepravde. Gotovo svi verifikuju ekipu tzv. “Novog talasa” kao nosioce bunta u SFRJ s po?etka famotnih osamdesetih. Istini za volju, oni su tada imali sve. Izdava?ke ku?e, medije, kulturne radnike na svojoj strani, pošto su poslati na scenu da uguše pravi BUNT koji se rodio pet godina pre famoznog “Paket Aranžmana”. Umarširali su Malj?iki na prazan teren. Ostalo je istorija.

Moja misija je da nagovorim Branka Rosi?a da jednoga dana sklopi knjigu o nama i tom vremenu.

On je zanatski najja?i u tom feljtonskom narativu. Ovo je samo moj pokušaj, objavljen (bukvalno gerilski uz podršku Vlajse koji je bio urednik u VBZ) u romanu “Ponedeljak”. Od mene, pomislio sam da je dosta. Me?utim tek je po?elo.

NAPOKON – PRVI DEO

“Na prelazu izme?u sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka beogradskom muzi?kom scenom vladalo je poprili?no mrtvilo. Grupe i solisti kao što su: Generacija 5, YU-grupa, Suncokret, Sr?an Marjanovi?, Hajduk Stanko i Jataci, bili su vedete tadašnjeg vremena.

Istina je da su pokušavali da izgledaju druga?ije od modela koji je nametalo tadašnje socijalisti?ko ure?enje, ali u onome što su oni tada nazivali rokenrolom nije bilo ni naznake bunta. Tekstovi pesama bili su posve?eni ovcama, livadama, plavim o?ima, silascima u dragstor po cigarete itd. Tu i tamo poneki santimetar kose preko uha ili brada od petnaestak dana – u tome se sastojao ?itav doprinos popularizaciji nove socijalne kulture.

Hrabri buntovnici iz šezdesetih, Siluete, Elipse, Crni Biseri, nisu imali dostojne naslednike u etabliranoj “deci cve?a” iz dobrostoje?ih porodica.

Tu naravno izostavljam POP-Mašinu koja je zaista odudarala i izgledom i stavovima. Robert Neme?ek je živeo u mojoj zgradi i ja sam ga kao pionir u kratkim pantalonama posmatrao kao svetsko ?udo. Vežbali su u podrumu zgrade i stvarali nesnosnu buku koja mi je bila interesantnija od tada sveprisutnih melodi?nih kora?nica.

Bez ?izmi nisi mogao biti panker. Još ako si imao “martinke”…

U to vreme, lagano je od uha do uha, sistemom pokvarenih telefona, po?ela da kruži pri?a da se na obe beogradske radio stanice pušta neka nova, neuobi?ajena vrsta muzike.

Mi malo druga?iji tada smo slušali Deep Purple, Rolling Stones i neizbežne The Beatles. Ja li?no slušao sam samo po?etne rifove pesama i eventualno prvu strofu i žurno sam prebacivao iglu gramofona na slede?u pesmu u trenutku kada su nailazile neizbežne solo deonice. Bile su mi dosadne. U to vreme, matorci su nas, pored obavezne škole, upisivali i na ?asove muzike. Od potencijalnih pijanista, harmonikaša, klarinetista, ubrzo smo se, pojavom prvih gitara u Robnoj ku?i Beograd, preorijentisali na taj instrument. “Crni leptir” je odjekivao po kraju.

Nikola Karaklaji? je u svojoj emisiji “Ve?e uz radio” po?eo da pušta pank. Nedugo za njim i Sloba Konjovi? na Studiju B. Zbog Vibracija i Parade Albuma zakucavali smo se pred radio-aparatom, uradivši pre toga sve doma?e zadatke, da nam slu?ajno ne bi bilo uskra?eno slušanje tih emisija utorkom i ?etvrtkom.

?arli i Dule Nedeljkovi? (desno)

Džuboks je, uz Politikin Zabavnik, bio novina koja se redovno kupovala i ?uvala (po broju, kao u biblioteci). S velikom pažnjom ?itali su se izveštaji iz Londona Saše Stojanovi?a aka Punkertona. Imena poput Sex Pistolsa, Buzzcoksa, The Clash, polako su postala deo nezaobilazni deo naših interesovanja. Po?eli smo, najpre pojedina?no a potom i masovno, da poru?ujemo plo?e iz inostranstva, koje su nam donosili matorci sa službenih putovanja. Sloba je imao svoje kanale za snabdevanje plo?ama a i svako ko je dobio nešto novo, “od preko”, odnosio mu je na slušanje. Prva pank plo?a koju sam dobio naravno je “Never Mind the Bollocks”. Doneo mi ju je otac iz Londona.

Prve plo?e koje sam kupio u Beogradu u Jugotonovoj prodavnici bile su “No More Heroes” od The Stranglers i album Vibratorsa. Za Stranglerse se ?ekalo u redu, a kupce su u radnju puštali jednog po jednog.

Tih godina u Beogradu je otvoren prvi pravi kafi?. “Zlatni papagaj”. Tu su visili šminkeri sa svojim italijankama i “lacosta” majicama. Oni su slušali disko-muziku i ložili se na Travoltu iz filma “Groznica subotnje ve?eri”. Bilo je važno videti i biti vi?en, kao uostalom i danas.

Tu, u blizini, na platou Filozofskog fakulteta, skupljala se “intelektualna elita” ?upavaca koji su nosevima parali nebo. Imali su i svoju diskoteku u kojoj su mogli, u terminu od sedam do jedanaest, da mašu kosama uz njima drage hitove iz šezdesetih i sedamdesetih godina.

Kafane su po gradu tih godina radile do deset, kada su se zajedno ku?ama razilazili šabani iz “Romoteke” s Kališa, ekipica iz Papagaja i ?upavci iz podruma Efa.

NAPOKON – DRUGI DEO 

Tu negde, tih dana, u gradu se stidljivo pojavila i prva ekipa pankera, koja se u po?etku skrivala po parkovima i podzemnim prolazima. Prva poznata mesta okupljanja beogradskih pankera bila su: Dragstor u Nuši?evoj, Sava Kranj, podzemni prolaz na Terazijama. Nešto kasnije, parki? kod hotela Moskva, zatim park kod ?etnika.

Pank muzika je puštana u petnaestominutnim blokovima na matineu u Cepelinu i ponekada na Efu. Tada bi neki ?udni klinci odskakali pogo me?u sablažnjenim diskofilima i šabanima pa bi, pokupivši svoje plo?e, brzo nestajali u mraku beogradskih ulica.

Po ondašnjim pravilima i kriterijumima, pankeri su izgledali šokantno. A i trudili su se da se gotovo uvek tako ponašaju, shodno datim okolnostima. Po jaknama su po?ele da se ka?e zihernadle. I bedževi, koji su po?etku su imali oblik i veli?inu “šerpe” ali su vremenom po?eli da poprimaju normalnu veli?inu. Pojedinci su se farbali u zeleno i roze mada je preovladavalo prženje kose hidrogenom.

Zahvaljuju?i nekom entuzijasti u najpoznatijem britanskom katalogu za naru?ivanje bedževa, pojavili su se bedževi s natpisima “????“ i “SLOBA KONJOVI? JE PEDER”.

Od preko su polako stizale i kožne jakne, a splitska “Jugoplastika” je, prepoznavši momenat, na tržište plasirala plasti?ne tzv. rokerke. Ko to nikada nije obukao, taj ne zna šta je muka. Pe?ati po telu od znoja bili su sasvim uobi?ajena propratna pojava nošenja te jakne. “Borovo” je proizvodilo nešto nalik “martinkama”, vrlo sumnjivog kvaliteta, tako da mnogi od “prvoboraca” panka i danas imaju problem s ki?mom, zbog danono?nog nošenja istih.

Želja za bilo kakvom dobrom zajebancijom i negiranje svakog autoriteta krasili su novu gradsku ekipu. Najve?i problem tada je, ipak, bio status pankera koji su u to vreme bili mahom, od strane roditelja, izdržavani srednjoškolci. Trebalo je slediti svoje istomišljenike sa zapada, pobe?i od ku?e i zapo?eti revoluciju. Najduhovitije pri?e iz tog vremena poti?u upravo iz sukoba s matorcima. Mla?a s Julinog Brda je, revoltiran zato što mu roditelji ne dozvoljavaju da farba kosu i teraju ga da u?i, izgovorio antologijsku re?enicu: “Joj, samo da završim fakultet, kakav ?u onda klošar da budem!”

Ozren, jedan od najpoznatijih pankera Beograda na ulazu u SKC

Polako ali sigurno, pankeri su po?eli da privla?e pažnju sredine, roditelja, škole, dušebrižnih sociologa koji su se trudili da društvu objasne šta se to dešava. Zatim, novinara ali i raznoraznih siledžija i šabana koji su na veliku sre?u kosijanera zauvek digli ruke od njih i ustremili svom snagom na novu, živopisniju supkulturnu grupaciju.

Pankeri su se u po?etku “nadobijali” batina ali ekipa se ubrzo proširila i postala mnogo bolje organizovana. Jedan od najve?ih i najžeš?ih okršaja pankeri su imali s tadašnjim pitomcima Vojne gimnazije. Postoje raznorazne pri?e o tim sukobima. Istina je da su jedno ve?e pitomci uleteli u parki? kod “Moskve” i naterali nekolicinu prisutnih da se uhvate u kozara?ko kolo i otpevaju na sav glas ?uveni partizanski hit. Predugo je trajala blagonaklonost policije ka sve agresivnijim atacima gimnazijalaca tako da su se sukobi proširili, sve dok jedan po jedan pitomac nije odlazio put kasarne “najeden batinama”.

Posle izvesnog vremena, kad su se strasti s ?uvarima “socijalisti?kog morala” malo smirile, pankeri su se preselili u parki? kod hotela Palas (zbog spomenika vojvodi Vuku nazvan “kod ?etnika”), i jednom prilikom priredili spektakularnu tu?u koja je zapo?ela ga?anjem flašama, sa šminkerima ispred “Zlatnog Papagaja”. O toj tu?i posle su se ispredali razni mitovi ali je istina da se posle višednevne hajke na pankere sve to primirilo. Jedina prava žrtva bio je Darko Pacov, tada peva? grupe Humani Genocid, koga je neko u gužvi ubo nožem u butinu.

Sukobljavali su se pankeri i s domcima s Dor?ola od kojih je ve?ina bila iz Novog Pazara. I oni su se našli pozvanim da brane socijalisti?ko ure?enje! Najagresivniji I najgori me?u njima bio je izvesni Pinki koji nije prezao od toga da potegne nož na slabije od sebe. Završio je izlomljen na platou kod Filozofskog Fakulteta u trenutku kada je mislio da je “ovladao” prostorom. Posle toga su usledile silne policijske racije i potere ali niko nikada nije otkrio ko je te ve?eri u?estvovao u tu?i posle koje su pankeri ostavljeni na miru, barem za neko vreme.

“Ajde da ih bijemo”, siledžijska filozofija, potpirivana medijima i celokupnom javnoš?u, koja je opravdavala agresiju prema grupi koja je “podrivala sistem”, sistemati?no je dobijala na zamahu. Pankeri su, naravno, terali po svome.

NAPOKON – TRE?I DEO 

Po Beogradu su masovno po?eli da se osnivaju bendovi. Prvu pravu priliku da uživo prisustvuje koncertu pank muzike “društvo” je imalo na pank-maskenbalu u hali “Pinki”. Naziv manifestacije sam po sebi govori kakav su odnos nadležni imali prema panku.

Dva doga?aja obeležila su taj “maskenbal”. Prvi je fotografija ?oleta Rahaje koji se na koncertu pojavio maskiran u ?arlija ?aplina, u listu “Radio TV revija”. Ispod slike je stajao komentar: “Momak o?igledno imitira Hitlera”, kojim je, u duhu tadašnje tradicije da pravi socijalisti?ki novinari uvek moraju biti na oprezu, otpo?et pravi krstaški rat protiv pankera. Uz konstantnu zamerku da su bezrazložno ružni, prljavi i zli, novinari su po?eli da ih prozivaju da su nacisti. A oni su ve?inom bili anarhisti ili ultra-levi?ari.

Drugi je ?uveni Canetov “performans” pri kom je lakom za kosu prskao prve redove publike urlaju?i: “Uaaa, sprej protiv džibera. Uaaa, pips za seljaci!” Epilog je poznat.

Cane je završio u bolnici s polomljenom vilicom.

Polako skupljaju?i utiske i informacije sa svih strana, klinci su po Beogradu po?eli da osnivaju svoje grupe. U po?etku je svako dobijao ulogu u bendu po sistemu: “Ja sam basista, ti si bubnjar, ti si gitarista, a on ?e da peva”, pa su se tek onda nabavljali instrumenti. Prve bubnjeve u ekipi nabavio je Delimir koji je zajedno sa starijim bratom Marketom oformio grupu Krvna Zrnca. Vežbali su u podrumu zgrade u Kosovskoj 3. Ubrzo zatim je i Žika s gitare prešao na bubanj i kod njega je na gajbi vežbala Radni?ka Kontrola.

Me?u prvim pank grupama u Beogradu bile su: Urbana Gerila, Defektno Efektni, Pasta ZZ, Humani Genocid. Pored gore pomenutih, ove grupe su u to vreme predstavljale vrlo jaku bazu za dalja dešavanja u muzici tog vremena. Vredi pomenuti i neizbežnu atrakciju – Radost Evrope, ?iji ?lan grupe nije bio samo onaj ko nije hteo, Uran 235, Front i jedan od najboljih bendova tog vremena – Solunski Front.

Radost Evrope – bend u kom je svirao svako ko je hteo

Sviralo se tada po nekoliko puta nedeljno u Dadovu, petkom u Pinkiju, u novobeogradskom klubu 22, pa i u Studentskom kulturnom centru.

Fenomen tog doba bili su klasi?ni upadi grupa na tu?e koncerte. Pre koncerta Poslednje Igre Leptira u SKC-u izre?ala se celokupna prva postava beogradskih punk bendova. Nikome nije bilo jasno kako onoliko ljudi može da stane u salu, tada još uvek s glomaznim sedištima, i da se još pri tom razdragano pljuju i ga?aju stoliocama.

Od stranih koncerata koji su se tih godina desili treba pomenuti koncert grupe Ruts i nastup Lene Lovi?, zbog ?ijeg su se koncerta desila prva masovna bežanja sa ?asova.

Što se doma?ih grupa ti?e, istorijski koncert bio je onaj u kome su, u Domu omladine, nastupili novosadski bendovi: Tri Crna Lista, Gomila Govana i jedini tadašnji pank bend, ljubimci medija, Pekinška Patka.

Posle objavljivanja Paket Aranžmana i poprili?no nezapažene Artisti?ke Radne Akcije, mediji su zdušno stali iza dobrih momaka (s Paket aranžmana) koje su po uzoru na zapad preimenovali u nosioce Novog Talasa. Pank rok im je bio isuviše rizi?an, jer su mogli da u?u u konflikt s raznoraznim politi?kim komesarima koji su, u ime stabilnosti I suverenosti tadašnje države, budno motrili na svaki potez pankera.

Imperativnom uzviku “Pank je mrtav” slepo su verovali svi, osim pojedinih novinara koji su pank hrabro branili. Posle izvesnog vremena i oni su digli ruke i preorijentisali se na stranu scenu o kojoj su mogli bezbrižno da pišu.

Pankeri u Beogradu bili su prva grupacija koja je pomešala razli?ite klasne slojeve u tadašnjem navodno besklasnom društvu. Bilo ih je iz svih krajeva grada. K?erke i sinovi buržuja s Dedinja, radnika iz Zemuna, srednje društvene klase iz centra, oficira s Novog Beograda, malih privrednika iz Mirijeva.

TV Moroni – bend proslavljenog reditelja Sr?ana Dragojevi?a

U silnim legitimisanjima od strane policajaca uvek je bilo sumnje odakle se stvorila ta ?udna skupina sa svih strana grada. I zašto se baš oni druže izme?u sebe?

U to vreme se izlazilo u kraj oko zgrade a eventualno petkom i subotom u grad. Zato smo mi deca iz centra na sasvim obi?no pitanje: “Gde ?eš?” uvek izgovarali ?udesan odgovor: “Do grada.”

Potpuno su mi nejasne granice “grada” ali verovatno je to bila teritorija na kojoj bi se pojedina ekipa tada nalazila.

Šminkerima je grad bio “Zlatni Papagaj”, hipicima ulice oko Filozofskog fakulteta, šabanima Knez Mihajlova, diskoteka na Kališu i kasnije splavovi, pankerima parkovi i SKC.

Pankeri su polako ali sigurno zauzimali teritoriju SKC-a i parka ispod, gde su uglavnom uz pivo, vino ili sokove, pre toga brutalno odatle rasteravši homoseksualce, vreme uglavnom provodili pri?aju?i o muzici, omiljenim pank grupama, njihovim tekstovima, dešavanjima u Londonu. Igrale su se asocijacije, palamudilo o ideologiji, o anarhizmu, “pravom komunizmu”. Neretko bi na bilo kojoj slobodnoj travnatoj površini zaigrali fudbal ili ragbi. Pankeri su ve?inom bili (ili su barem tako mislili) anarhisti ili ultra-levi?ari.

Kukaste krsteve je po gradu crtao samo Zlatko zvani Sid, budala koja je brzo is?ezla iz naših života. Najve?a frka napravljena je kad je neko na zidu zgrade Jugoexporta na Terazijama napisao grafit: “Komunizam=fašizam”, a ništa druga?ije reakcije nije izazvao ni grafit: “D. Mihailovi?” koji je Ciga napisao na Dor?olu.

Inspektor Milan Blanuša, zadužen za maloletni?ku delikvenciju, privodio je sve po redu kojim su zavedeni u ?uvenoj fascikli na kojoj je pisalo “PANK” sa slovom “A” u krugu, i u kojoj je ?uvao sve podatke o bilo kome ko je u ku?i imao makar “Never Mind The Bollocks”.

Od svih tih “istorijskih” privo?enja jedino je stradao Rista Bugarin, koga su uhvatili dok je po zidu fabri?kog kruga ispisivao: “Dole crvena buržoazija” i naka?ili mu sve grafite i svastike ispisane po gradu, oteravši ga u zatvor na tri meseca.

Sasvim uobi?ajeni bili su informativni razgovori kod politi?kih komesara koji nisu imali pojma o Trockom, utopiji, psihologiji, filozofiji o kojoj su pri?ali “odrpanci i problemati?na lica” preko puta njih. Pankeri su bili problem i “ta?ka”.

Poslednja velika, masovna, pank fešta bio je koncert “Za Salvador” u prepunoj Hali Pionir.

Sudbina novotalasnih bendova s Paket Aranžmana manje-više je poznata.

Kada je re? o ostalim ?lanovima tadašnjih pank bendova, Cane je u Partibrejkersima, Vlajsa je dobio Nin-ovu nagradu, Sr?an Dragojevi? je snimio nekoliko filmova, Uroš ?uri? je priznati slikar. ?ile Markovi? tako?e. Loka je medijski tajkun.  Rosa novinar, nosilac ordena viteza Engleske, Beške zubar i pisac, ?ole Rahaja- reditelj (Sun?er Bob), Žika je najpopularniji glumac sada ve? srednje generacije. ?ak sam i ja objavio evo ve? sedam romana. Ostali su završili kao novinari, stolari, istori?ari, radio-zvezde, snimatelji, organizatori na televizijama, a bogami i politi?ari.

Godine koje su došle pokazale su koliko su tadašnji klinci imali svesti i spoznaje o tome šta ?e se desiti s ovom zemljom i svetom uopšte. Danas možemo samo da lamentiramo nad ?injenicom da su najgori od nas u poziciji da nam kroje i odre?uju sudbinu.