DANICA NIKOLIĆ NIKOLIĆ: ISTORIJA NAM SE PONAVLJA ZATO ŠTO POLITIČARI NE MENJAJU SISTEM

RAZGOVARAO: Aleksandar BE?I?
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: Aleksandra POPOVI?

Danica Nikoli? Nikoli? je oštra, brzomisle?a, pametna žena, koja je odavno veoma poznata pozorišnim, televizijskim i filmskim “igra?ima”. Iza sebe ima nekoliko važnih nagrada i… premalo intervjua. Poznata je kao neko ko u svojim javnim istupima oštro kritikuje današnju garnituru, ali i kao neko ko uzroke, korene neda?a pronalazi u onima koji su nam “doneli” demokratiju, ili je bolje re?i “demokratiju”.

Gde su, zapravo, koreni neda?a u srpskoj kulturi?

Neda?a u srpskoj kulturi je bilo oduvek. Zapravo, neda?a je bilo i u jugoslovenskoj kulturi. Da ne idemo mnogo unazad, pa da se bavimo, recimo, ?urom Jakši?em koji je bio više gladan nego sit, što ga je koštalo zdravlja i života (jer, tuberkuloza je bolest siromašnih).

Mogli bismo da se osvrnemo na onaj kvazi zlatni period kojeg se mnogi se?aju sa setom i nostalgijom (iako se zapravo se?aju svoje mladosti, a period je bio sivilo, krakateristi?no za ovo podneblje): Recimo, kultni film, iz koga replike napamet bezmalo zna ?etiri miliona ljudi, “Majstori, majstori” Gorana Markovi?a, snimljen je sa 0 dinara (i slovima: NULA).

Koreni neda?a srpske kulture po?ivaju na tome što smo mi narod koji, za po?etak nema kulturu se?anja, te tako jedan Slobodan Šijan decenijama nije dobio belog dinara ni na jednom konkursu FCS-a. Paradoksalno, dobio je novac 2016, pod ovom politi?kom garniturom (minoran, da se razumemo, zapravo dobio je najmanje od svih reditelja koji su konkurisali).

Zar to nije paradoksalno?

Život u Srbiji je, uopšte, sav u paradoksu, tako da je, recimo, u 2019-oj snimano 29 televizijskih serija. Nikada se toliko nije snimalo. A budžet za kulturu je bio 0.74%. Za vreme demokrata imali smo tako?e raskošne budžete 0.62% i sli?no, ali, eto, nije se snimalo toliko. Ako me pitaš za objašnjenje – nemam ga.

Postoje li u Srbiji podobni i nepodobni autori? I kako objašnjavaš otkazivanja književnih ve?eri, promocija u bibliotekama i centrima za kulturu onima koji razmišljaju na na?in koji ne odgovara aktuelnoj vlasti?

A, ?uj, uvek ima podobnih i nepodobnih. Cela kulturna scena je polarizovana.

Ima tako?e nepodobnih autora koji su konkurisali za nekada prestižnu NIN- ovu nagradu.

U toj ekipi su nepodobni svi koji nisu jugonostalgi?ari i koji se ne bave  verbalnim povra?anjem po Srbiji. A onda i imaš ove druge, koji pak, glorifikuju sve srpsko, pa makar bilo i nakaradno.

Zapravo, najnepodobniji su oni koje ta ping-pong polarizovana igra ni najmanje ne zanima.  Ho?u re?i, svaka vlast nosi sobom svoje satelite.

Nažalost, to se dešava usled proste ?injenice  što se politi?ke garniture, kao, menjaju, ali sistem ostaje isti. Mi smo žrtve sistemskog oboljenja, jer ?ak i politi?ari koji su vo?eni najplemenitijim ciljevima (ako je tako nešto uopšte mogu?e) uvek pokleknu i padnu na istom ispitu. Ne menjaju sistem jer je sistem zlatno tele, sa tendencijom evolucije u svetu kravu – muzaru.

Zato nam se istorija uvek ponavlja. Zato se taj to?ak istorije uvek zaustavi na istom zupcu.

FOTO: Nebojša Babi?

Koliko si danas kao autor pogo?ena podelama koje su se desile u ovom društvu?

Imam previše godina da bih bila pogo?ena bilo ?ime. To su de?je bolesti. Ja živim. I živim sada. Prerasla sam žrtvovanja za ideale i želju da menjam svet.

To rade mladi ljudi.

Ja menjam sebe, stalno, u okvirima koje mi moje dostojanstvo i moralni okvir dozvoljavaju.

Nakon pandemije korona virusa kulturni i umetni?ki poslenici su sa strahom komentarisali odluku Vlade Republike Srbije da se iz rebalansa budžeta jednostavno izbriše ono što nazivamo kulturom. 

Ma… Kako rekoh, budžet za ovu godinu je 0,73%, dakle minorno manji nego prošle godine.

Ja jesam za konstruktivno pljuvanje vlasti, ali ne za pljuvanje koje je bazirano na auto-golovima. Dakle, budžet za kulturu nije 0, ve? 0,73%. Nije to nikakva novina, odavno živimo sa takvim budžetima: od 2010-te ili 2011- te.

Ve?inu politi?kih poteza, ina?e, doživljavam (vratimo se Goranu Markovi?u) kao “Ve? vi?eno”. Nisam Plank, ali sam funkcije, skupove i aritmetiku nau?ila dovoljno da ne ponavljam razred.

Tvoji mentori na FDU bili su Nebojša Pajki? i Biljana Srbljanovi?, dva neosporno velika autoriteta u pozorišnom i filmskom svetu Srbije. Da li si se kao autor udaljila od njih?

Nisam sigurna ni da sam im bila približena. Dobro, Pajki?u sam bila bliža, zbog istovetne ljubavi koju gajimo za crnu komediju.

Tvoj crnohumorni politi?ki mjuzikl “Sava Savanovi? – vampirska simfonija” koji je uvek punio pozorišnu salu u Kikindi – zaslužan je za to što si dobila nagradu Borislav Mihajlovi? Mihiz. Da li je Srbiji potreban novi (pseudo) politi?ki mjuzikl?

Srbiji je uvek potreban dobar (politi?ki) mjuzikl. I ne samo Srbiji – svetu. “Kosa” i “Kabare” ne zastarevaju…

Da li to zna?i da se u tvojoj dramaturškoj “kuhinji” sprema nešto novo? 

U mojoj dramaturškoj kuhinji uvek ima novina. To je jedino što je uvek novo kod mene, sve ostalo je isto – godinama.

Ko ?e, u tom slu?aju, biti neki novi “Sava Savanovi?” koji nam ispija krv? 

Sava Savanovi? je samo paradigma za pija?a krvi. Nama takvih – što u staroj, što u novoj istoriji – ne manjka.

Od tvog prvog (i za sada jedinog objavljenog) romana “Ku?a puna pukotina” prošlo je 12 godina. Da li je vreme za novo prozno ostvarenje?

Imam razna prozna ostvarenja po fiokama. Prestalo je da me interesuje da se bavim time. Kada izdaš prozu moraš da je predstavljaš, da komuniciraš sa mnogo ljudi, a mene to ne ?ini sre?nom.

Uvek sam bila u “bekstejdžu” i to sam volela. Da se ne vidim. Sedim u svojoj sobi ?ardakliji, pišem  i u stvarnom životu opštim sa ljudima samo dozirano. Volim ljude, ali mi sve više prija tišina.

Kao dramaturg okrenula si se radu na nekim od najpopularnijih serija u poslednje vreme na malim ekranima. Koliko je teško raditi mamut-serije sa velikim gluma?kim podelama i da li je to zapravo egzistencijalna nužnost?

Ne znam šta da ti kažem. Nikada nisam ušla u nešto što nisam volela da radim.

U poslednja dva meseca odbila sam dve, kako bi ti rekao, “egzistencijalne dužnosti”. Nije mi se dopadao koncept, na?in rada, ma, nisam verovala u te projekte.

Iako zvu?i razmaženo, naprotiv, ja upravo ne?u raditi nešto samo zbog novca. Umem da budem jako skromna. A, na kraju, radije ?u prati stepeništa da prehranim svoje dete, nego što ?u siliti i kinjiti sebe da pišem nešto što ne mislim.