DANIJELA ŠTAJNFELD NA SAMOM KRAJU FESTIVALA EVROPSKOG FILMA PALIĆ

Poslednje ve?eri Festivala evropskog filma Pali? u bioskopu Abazija prikazan je dokumentarni film Danijele Štajnfeld, “Zaceli me”.

Poznata glumica i autorka filma se posle projekcije poklonila publici, prijateljima i ro?acima koji su prisustvovali premijeri, i kroz razgovor sa Miroslavom Mogorovi?em, programskim direktorom festivala na ?iji je poziv i došla u Srbiju, govorila o svom filmu.

Ovaj dokumentarni film govori o posledicama koje trpe žrtve seksualnog nasilja, i zasnovan je na intimnim svedo?enjima osoba koje su preživele silovanje.

Prema Danijelinim re?ima, rad na filmu trajao je 3 godine, i prošao je kroz vrlo kompleksne produkcijske izazove:

„Po?elo je od ideje da snimim kratki film koji bi bio platforma za osobe koje su preživele silovanje. Želela sam da se izrazim kroz njihove glasove i pri?e. Razgovarala sam sa oko 100 ljudi, intervjuisala 40 žena i muškaraca žrtava silovanja, i odabrala nekoliko centralnih li?nih pri?a. Ostale pri?e ?uju se u animiranim segmentima filma kao „hor“. Od po?etka sam imala jasnu viziju, i nisam želela da intervjuišem stru?njake, poznate li?nosti, kao ni da govorim o statistici, jer sve to dehumanizuje iskustvo žrtava, koje je po meni najvažnije ?uti. Znala sam i da ne želim senzacionalizam, kao ni forenzi?ku analizu zlo?ina, jer se u takvim narativima iz fokusa tako?e gubi pri?a žrtve. U tom periodu radili smo bez ve?eg budžeta, sa studentima filma, volonterima i poznanicima, takozvanom „štap i kanap” metodom. Tek nakon snimanja i preslušavanja tih intervjua, silina svedo?enja tih ljudi u?inila je da dobijem energiju i odlu?im da napravim veliki film – film koji ne osu?uje nikoga, film koji nije senzacionalisti?ki, ljudski film koji se obra?a gledaocima sa željom da i oni kroz iskustvo gledanja dožive i razumeju naše pri?e”.

U filmu „Zaceli me” rediteljka Danijela Štajnfeld priliku da ispri?aju svoju pri?u daje i po?initeljima, osu?enicima za seksualno nasilje i silovanja:

„Nakon intervjua sa žrtvama silovanja, odlu?ila sam da intervjuišem i seksualne prestupnike i silovatelje. Smatrala sam da je važno da se i njihov glas ?uje, imaju?i u vidu da je u ve?ini slu?ajeva re? o sasvim obi?nim ljudima, uzornim o?evima ili muževima, ?lanovima porodice i prijateljima, koji nisu monstrumi. Želela sam da nam objasne zbog ?ega rade to što rade, kao i da govore o posledicama sa kojima su se suo?ili nakon što su izvršili silovanje. Najteže je bilo prona?i po?initelje spremne da javno pri?aju o tome. Ja sam u sebi pronašla empatiju za te ljude, i želela sam da se to vidi i na filmu. Za mene je to bio najvažniji momenat: u trenutku kad sam se suo?ila sa njima i po?ela otvoreno da razgovaram, po?elo je i moje zaceljenje“.

Autorka filma Danijela Štajnfeld snagu crpi iz empatije jer je i sama, kao mlada glumica u Srbiji, bila žrtva seksualnog nasilja: „Ja nisam htela da u filmu govorim o svom iskustvu, jer nisam želela da sa drugima delim svoju pri?u. Ali sam u jednom momentu shvatila da je li?ni ugao veoma bitan, posebno za gledaoce. Želela sam da im pojasnim da do zaceljenja dolazi onog trenutka kada se žrtva oslobodi i ispri?a svoju pri?u bez straha. To je veoma teško, jer ve?ina žrtava silovanja živi u strahu od silovatelja, osude društva i nerazumevanja okoline. Za mnoge žrtve zaceljenje po?inje upravo u momentu kad se tog straha oslobode i progovore o svom iskustvu. Od tog trenutka mo? je u njihovim rukama. Film je bio u završnoj fazi montaže kada sam zahvaljuju?i savetu reditelja i prijatelja Daga Lajmana odlu?ila da ispri?am svoju pri?u“.

Dok nas ljutnja i strah odvra?aju od neophodnih razgovora o seksualnom nasilju, film „Zaceli me” se fokusira i na edukativni aspekt radi boljeg razumevanja slobode izbora i pristanka, kao i zaštite li?nog integriteta tela:

„Kada sam razmišljala zbog ?ega pravim film, jedan od motiva je bio i taj što sam želela da ga pogledaju mladi, posebno mladi muškarci. Želela sam da im film ponudi neophodnu edukaciju kroz empatiju, da dopre do njih na nekom ljudskom nivou i objasni im da svaka osoba ima pravo da kaže „ne“ i „ne želim“ kad god ona to poželi. Kroz koncept video igre, koja je bliska muškom senzibilitetu, želela sam da objasnim suštinu – da je neophodna sistemska i kulturološka podrška žrtvama silovanja, koja ne postoji, jer su osobe naj?eš?e ostavljene same sa svojim traumama, u mraku ili lavirintu, bez podrške i plana za budu?nost. Tako?e mi je bilo važno da film ukaže na jedan ozbiljan problem, a to je da ve?ina silovatelja ne razume da nema prava na telo tu?e osobe, da „ne“ zna?i „ne“ i da svi imamo pravo da odlu?imo kad nam je ne?ega dosta. O tome bih želela da se više razgovara u školama, u medijima i u društvu. Senzacionalisti?ko i tabloidno izveštavanje o mom filmu u Srbiji najbolje govore o tome gde se kao društvo nalazimo po pitanju razumevanja suštine ovih tema. Nadam se da ?emo nešto iz tog odnosa nau?iti i ja želim da napravim korak napred na tom polju“.

 Foto: Ivica Vojni?,