DEJAN ALEKSIĆ DOBIO NAGRADU MILOŠ CRNJANSKI

Ugledna književna nagrada koja nosi ime velikog srpskog pisca Miloša Crnjanskog a koju dodeljuje istoimena Zadužbina, ove godine pripala je Dejanu Aleksi?u za debitantski roman „Petlja“.

Žiri u sastavu prof. Milo Lompar (predsednik), prof. Bojana Stojanovi? Pantovi? i prof. Sla?ana Ja?imovi? jednoglasno je nagradu „Miloš Crnjanski“ koja ima bijenalni karakter dodelio Aleksi?u koji je prevashodno prisutan u savremenoj književnosti kao pesnik i stvaralac književnih dela za decu.

Za Dejana Aleksi?a nagrada „Miloš Crnjanski“ je posebna po mnogo ?emu: „Po?ev od ?injenice da nosi ime jednog od najvec?ih književnika našeg jezika, pa do pravila da se dodeljuje autorima za prvu knjigu iz odre?ene književne oblasti u kojima se ostvarivao i sam Crnjanski.“

Ova nagrada za dobitnika predstavlja neku vrstu formalnog priznanja u debitantskom literarnom poduhvatu.

„Bez obzira na to što moje ime nije nepoznato u kulturnoj javnosti, prvenstveno u pesni?kim krugovima i onim oko književnog stvaralaštva za decu, ovo je prvi put da neku nagradu dobijam kao prozni pisac. Navršila se godina otkako je izašao roman ’Petlja’, i do sada se o njemu lepo govorilo u medijima, bilo je nekoliko intervjua s njim u vezi, predstavljen je kriti?kim osvrtima u književnoj periodici i brojnim emisijama iz oblasti kulture. Ova nagrada je na najbolji na?in zatvorila krug njegovog dosadašnjeg trajanja. To me svakako ?ini zadovoljnim, donekle i ohrabrenim. Nisam siguran hoc?e li se i kako sve pomenuto odraziti na moje stvarala?ke planove, ali svakako mi prija uverenje da moje isplovljavanje u pripoveda?ke vode nije bilo s robinzonovskim ishodom.“

Pripovedana glasom mlade buntovne žene, raspete izme?u poljuljanih vrednosnih stavova i traganja za samoostvarenjem, „Petlja“ je snažna i uzbudljiva pri?a koja nas vodi kroz lavirinte sku?enih životnih izbora, koja ?esto dovodi do korenitog preispitivanja i preobražaja li?nosti. Nepristajanje da se bude ono što od nas naprave drugi osnovni je motivacioni pokreta? postupaka glavne junakinje.

Beže?i od sopstvene sudbine, Dina je, usled svoje nakrive naravi i otpora prema konvencijama, posle jednog sukoba sa grani?nom policijom završila u gr?kom zatvoru. ?ekaju?i da bude prevezena u sud, ona se prise?a svih onih prelomnih trenutaka u životu koji su je posredno ili neposredno dovde doveli: odnosa prema roditeljima i nedruželjubivoj stvarnosti, prijateljstva sa Nikodimom, jedinim nepatvorenim prijateljem, sukoba i kompromisa sa Svetislavom, vlasnikom lanca kladionica i mo?nim likom iz podzemlja, kome ?e se surovo osvetiti… Njen lik je psihološki postupno i uverljivo izgra?en do samog katarti?nog kraja, a njena istovremeno destruktivna i autodestruktivna priroda ogleda se u odbacivanju oveštalih istina i uvreženih navika.