DISLEKSIJA

PIŠE: Mila MAR?ETA 

Samo njegov mla?i brat nije bio iznena?en kad je saopštio da napušta Beograd. Zauvek.

Urednik, koji je završavao izdavanje njegove poslednje knjige pesama, a bio i njegov najbolji prijatelj, pokazao mu je ceo repertoar ose?anja, toliko intenzivnih da je na kraju ostalo nejasno da li je njihov odnos bio zaista samo prijateljski i poslovni.

Njegova dugogodišnja ljubavnica je zapretila samoubistvom.

Papagaja je pustio iz kaveza, ma?ku poslao brzom poštu svojoj ljubavnici u susednoj državi, knjige poklonio biblioteci u kojoj je ?esto imao promocije, a kolekciju plo?a underground klubu u kome je bio VIP gost.

Poneo je samo Remington pisa?u mašinu sa odgovaraju?im kofer?etom.

Brat ga je ispratio na let za Honolulu preko Frankfurta.

“Znao sam da moraš da odeš. Usahle su ti o?i. Ne voliš. A ti dobro pišeš samo kad luda?ki voliš. Izgleda da ovde za tebe više nema žena koje možeš tako da voliš. Idi. Znam da ?eš biti dobro.”

I tako je otišao.

Zakupio je ku?u na obali blizu Lavaija, gradi?a na južnoj obali ostrva Kauai. Izabrao je baš to ostrvo i baš taj gradi? posle opsežnog istraživanja lokalne klime i kulture.

Koliko god je govorio da želi izolaciju i potpuni mir, znao je da ne?e mo?i da živi bez svite koja ?e mu se diviti, a lokalno stanovništvo je sklono idolopoklonstvu.

Saznao je, tako?e, da u blizini živi šamanka. Poslednja živa šamanka koja zna Hooponopono, staru havajsku tehniku kojom se ljubav pro?iš?ava i zalutale srodne duše nalaze. Naravno da nije verovao u vradžbine, još manje u šamanku i ?udnu tehniku kojoj ni ime ne ume da izgovori. Ipak, pri?a mu je bila zanimljiva.

Ku?a mu je pružila sve ono što je o?ekivao. Radni sto sa pisa?om mašinom gledao je, kroz prozor i drvenu verandu, na nestvarno plavi okean. Ostale prostorije su bile udobne i sasvim dobro služile svrsi.

Gotovo mani?no je pisao. Mašina je štektala takvom ja?inom da bi se i sam ponekad uplašio. Pisao je, pisao i pisao i…. ništa nije mogao da pro?ita. Zasigurno je znao da je pisao smisleno, da je pisa?a mašina ispravna i da je tekst otkucao na belom papiru u ravnim redovima, malo ve?eg razmaka. Pa ipak, kad bi pokušao da pro?ita napisano, redovi su se savijali u spirale, slova bežala po stranici, re?i preskakale jedna drugu ?ine?i re?enicu ne?itljivom.

“O, Bože, pa ja imam disleksiju”, pani?no je zaklju?io. U trenutku potpunog užasa, setio se šamanke.

“Znala sam da ?eš do?i”, rekla mu je potpuno smirena, kad je zajapuren i izbezumljen dojurio do njene ku?e.

“Pomozi mi. Ne mogu da ?itam ono što sam napisao. Šta da radim?” zavapio je, sad ve? na ivici ludila.

“Nemaš ti disleksiju. Ti imaš ozbiljan nedostatak ljubavi. Zaboravio si da voliš zato što odavno ve?, trenutni zanos zoveš ljubavlju. Zaboravio si, tako?e, da ne možeš živeti ako nisi voljen, zato što, odavno ve?, neiskreno obožavanje upijaš u sebe. Kada o?istiš srce od lažnih ljubavi koje si davao i koje si primao,  ozdravi?eš. Jedini lek za tebe je Hooponopono. “

„Hopo, šta?“

„Hooponopono. Njega je vrlo jednostavno praktikovati. Svaki dan 108 puta napiši slede?e re?enice:

Žao mi je.

Molim te, oprosti mi.

Hvala ti.

Volim te.

Pri tome, ne treba da misliš na odre?enu ženu. Seti se kako si se ose?ao kad si poslednji put iskreno voleo. Ne šta si govorio, ne kako si se ponašao. Samo kako si se ose?ao. Seti se, ne uzburkane krvi, ve? spokoja koji ti je donosilo ljubav koju si ose?ao. Vrati se u sjajno jezgo sebe gde taj ose?aj još postoji. U tom jezgu je ljubav. U tom jezgru si pravi ti. Ima te, ima te divnog. Treba samo da se na?eš.”

Nemaš ti disleksiju. Ti imaš ozbiljan nedostatak ljubavi. Zaboravio si da voliš zato što odavno ve?, trenutni zanos zoveš ljubavlju. Zaboravio si, tako?e, da ne možeš živeti ako nisi voljen, zato što, odavno ve?, neiskreno obožavanje upijaš u sebe. Kada o?istiš srce od lažnih ljubavi koje si davao i koje si primao,  ozdravi?eš

“Re?enice su besmislene.”

“Ne. Savršeno imaju smisla.

Žao mi je, što sam zaboravio kako se voli bez laži.

Molim te, oprosti mi, što sam se pogordio i stavio ego ispred ?istog srca.

Hvala ti, što sam dobio priliku da se vratim sebi.

Volim te – najveli?astvenija molitva koju je svet ikada ?uo.”

“I to ?e me izle?iti?”

“Da i ne. Hooponopono ?e te isceliti”

NIje poverovao, ali ništa drugo nije mogao ve? da proba, baš kako je šamanka rekla.

Pisao je ?etiri re?enice, se?ao se zaboravljenih ose?anja, 108 puta, svaki dan i ….ništa. Ne zna ni sam zašto je uporno nastavljao kad on, u principu, nije bio uporan, a ni vredan ?ovek. Ali je nastavio, i pisao i ose?ao.

Završavao je pisanje tre?e re?enice u 86. ponavljanju, kad je osetio da neko stoji na verandi. Podigao je pogled. Stajala je u kontra-svetlu, tako da je video samo siluetu. Ustao je i pošao joj u susret. Na tri koraka od nje, stao je u potpunoj zbunjenosti. Žena je imala dva razli?ita oka. Njeno levo oko je bilo identi?no njegovim o?ima. Sve, do najsitnije ta?ke u zenici. Njena leva polovina usana je bila identi?na njegovoj desnoj polovini usana, onoj na kojoj je imao neobi?no izvijenu gornju usnu.

“Ko si ti?”, napokon je progovorio.

“Ja sam ti”, odgovorila je mekim glasom koji je, mogao je da se zakune, imao nešto od njegove intonacije.

“Ja sam na ostrvu ludakinja.”

“Ne, ti si na ostrvu gde si se sreo sa svojim nedostaju?im delom. Ro?ena sam onog dana kada si ti prvu put slagao kad si nekoj ženi rekao da je voliš. Imam uro?enu vrlo retku anomaliju. Imam dva srca. Identi?na. Oba potpuno funkcionalna. Jedno za mene. A drugo za tebe. U tvom srcu u meni skupljala sam sve tvoje nedoživljene ljubavi, sve istine koje si zakopao lažima, sve nevinosti ugušene gordoš?u, sve radosti nedoživljene zbog inata. I sada sam došla da ti to sve vratim i da tvoje, sada prazno, srce napunim ljubavlju i u?inim te celim.”

“?udno je to. Ja tebe poznajem.”

“Naravno da me poznaješ. Ja sam sve ono što je dobro u tebi.”

U naletu neopisive radosti, podigao ju je od zemlje i zavrteo, tako da je njena duga?ka haljina uskomešala vazduh u sobi i papire sa stola oborila na pod. Podigao je papire  i pro?itao joj  ljubavnu pesmu koju je napisao prethodnih dana. Disleksije više nije bilo.