DJECA KOZARE LORDANA ZAFRANOVIĆA SE SNIMAJU U PROLEĆE 2022.

Snimanje filma “Djeca Kozare” po scenariju Arsena Dikli?a i pod rediteljskom palicom Lordana Zafranovi?a trebalo bi da po?ne u prole?e 2022. 

Ovu informaciju medijima je potvrdio Miroslav Mogorovi?, producent i ?lan Evropske filmske akademije, koji je zajedno sa Zafranovi?em od samog po?etka u ovom projektu.

Mogorovi? je pre tri godine u izjavi za dnevni list Danas rekao da “pri?a o (su)finansiranju projekta „Djeca Kozare“, reditelja Lordana Zafranovi?a i scenariste Arsena Dikli?a, u Srbiji nažalost preti da postane zanimljivija od samoga filma. A u pitanju je najbolji scenario koga sam u životu pro?itao”.

Miroslav Mogorovi? FOTO: Nebojša Mandi?

Ovaj poznati i priznati filmski radnik istakao je da je “našoj i susednim kulturama potrebno nekoliko dobrih filmova o nastajanju zla u Jasenovcu” kako bi “što ve?i broj ljudi shvatio mehanizme tog zla i sve što takva istorijska i humana stranputica donosi i odnosi ?ove?anstvu”.

– Pandemija virusa kovid 19 usporila je sve filmske ekipe koje se finansiraju na koprodukcionim, realnim tržištima i koje nisu direktno priklju?ene na državnu kasu. Naš plan je da se ove godine pozabavimo zatvaranjem finansijske konstrukcije filma, kako bismo 2022. ušli u realizaciju – rekao je Mogorovi? za agenciju Tanjug i dodao da ?e “Djeca Kozare”, koja su podržana na prošlogodišnjem konkursu FCS, biti snimana u dva navrata.

Mogorovi? je naveo da im je cilj da imaju glumce svih nacija koje se pominju u filmu i da je u planu da ovo delo bude premijerno prikazano na nekom od svetskih festivala 2023.

Scenario Arsena Dikli?a “Djeca Kozare”, koji problematizuje dešavanja u zloglasnom logoru Jasenovac, podsetio je Mogorovi?, nastao je 1986. Film, po njegovim re?ima, po?inje zbegom nesre?nih ljudi pred ustaškim terorom na Kozari 1942. godine, a završava se 1945. padom fašisti?kog, u ovom slu?aju ustaškog režima i osloba?anjem logora Jasenovac i ?itave nekadašnje Jugoslavije.

Našoj i susednim kulturama potrebno nekoliko dobrih filmova o nastajanju zla u Jasenovcu

– Imam sre?u i zadovoljstvo da na realizaciji filma radim sa velikanom jugoslovenske i svetske kinematografije Lordanom Zafranovi?em. Siguran sam da taj film ne?e biti njegovo testamentarno delo, jer ?e snimati i nakon naše saradnje – rekao je Mogorovi? i dodao da se film ti?e svih ljudi koji žive na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

– Zlo?in u Jasenovcu jeste obojen nacionalno jer je ?injenica da su u koncentracionom logoru na teritoriji fašisti?ke Hrvatske ubijani Srbi, Jevreji, Romi, ali se tamo pre svega odigravala borba izme?u dobra i zla. Dobro i zlo postoje u svim nacijama, pa je film o Jasenovcu, toj metafori zla, opomena za sve nas. Baš zbog te univerzalne poruke radnja filma se odigrava iz vizure deteta, ?ija svakodnevica postaje brutalnost zlo?ina u NDH logoru.

Podsetimo, „Djeca Kozare“ su odbijena tri puta na raznim konkursima Filmskog centra Srbije, i to nakon što je konkurs, na kome je film trebalo da bude podržan, poništen.

Na ponovo raspisanom konkursu za izbor projekata sa nacionalnom temom podržan je film sa istovetnom tematikom „Dara iz Jasenovca“ Predraga Gage Antonijevi?a – autora koji ima znatno manje uspešan autorski opus od Lordana Zafranovi?a, ali je definitivno bolje prepoznat od strane trenutnog rukovodstva ove države i njenih institucija.

U obrazloženju zašto je Zafranovi?ev film odbijen se navodi nekoliko razloga, izme?u ostalih i da scenario treba modernizovati, da bi se napravio otklon od „komunisti?kog jednoumlja“ jer bi to danas moglo da izazove ideološke i razne druge podele u društvu.

Još pre tri godine, Mogorovi? je ukazao da su „Djeca Kozare“ projekat baziran na tekovinama antifašizma, sa jakim ženskim likovima.

“Na slede?em konkursu smo se prijavili na konkurs za produkcije bez nacionalne tematike, ostavljaju?i konkurs filmova sa nacionalnom temom nekim projektima i autorima koji imaju ve?i državotvorni kapacitet od dokazanih antifašista Lordana Zafranovi?a i Arsena Dikli?a. Ali i na tom konkursu nas je do?ekala komisija sa predsednikom Gagom Antonijevi?em, zajedno sa sekretarom za kulturu grada Beograda i dvojicom direktora državnih ustanova – Jugoslovenske kinoteke i Pozorišta „Boško Buha“.