ĐOLE (11. maj 1953. – 19. februar 2021.)

Postoje ljudi o kojima, jednostavno, nema potrebe pisati. Prerasli su svaku vest. Svaki intervju. Svaku radost. I tugu. 

Kad takvi ljudi odu, ali onako, zauvek, vi shvatite da ih niste dostojni. Da bi sve što biste mogli napisati bilo ponavljanje ve? hiljadama puta napisanih re?i. Zašto? Zato što slušanje takvih ljudi, pose?ivanje njihovih koncerata, filmova, izložbi, književnih ve?eri – nije zapravo ništa osim blago dodirivanje površine kompleksne osobe.

Kad takvi ljudi odu, osetite tugu. Neopisivu. Neizrecivu. Nenadmašnu tugu.

Za takvim ?ovekom ju?e je tugu osetila velika ve?ina ljudi. I tuga se osetila ne samo u Novom Sadu, Beogradu, Nišu… Ne: osetila se u svakom gradu Srbije. I u svakom gradu Bosne. I Hrvatske. Makedonije. Slovenije. Crne Gore.

Tuga za ?oletom. ?ovekom koji je napisao barem po jedan stih za svakog od nas.

?ovekom koji je napisao najta?niju definiciju života. Koji je uvek druga?ije umeo da nazove ljubav. ?ovekom koji…

Ma… ?emu vas zamarati… Ove i ovakve tekstove, li?ne pozdrave i elegije pro?itali ste u poslednjih 24 sata mnogo puta.

Zbogom ?ole. Mirno ti ono more Panonsko.