ĐORĐE VLAJIĆ: PIŠEM TRILERE O SRBIMA JER MI JE DOSADILO DA U AMERIČKIM BLOKBASTERIMA STALNO BUDEMO NEGATIVCI

RAZGOVARAO: Nikola TOŠI?

FOTO: An?elka DABOVI?

U moru srpskih trilera (od koji se, ruku na srce, tek poneki zaista može tako žanrovski odrediti), nekako iz drugog plana, me?u ?itala?ku publiku je “isplivao” novi roman ?or?a Vlaji?a: nenametljivo, ali sigurno i iskusno napisan.

Prošlo je dva meseca otkako se pred ?itaocima našao nastavak Vašeg prvenca, romana “Još jedno lice u gomili”. Kako ste zadovoljni reakcijama na nastavak pomalo “horor” naslova – “Srpska krv”?!

Kao prvo da se zahvalim Vašem portalu na konstantnoj podršci kako meni, tako i drugim doma?im autorima. Vi ste prošle godine objavili moju kratku pri?u. A ove godine ste obradovili niz doma?ih pisaca sa vašim konkursom za kratke pri?e. Kao drugo  (uostalom i drugi je roman u nizu), malo je re?i da sam prezadovoljan reakcijama. Ja sam emotivno vezan za “Još jedno lice u gomili” zbog statusa prvenca, ali “Srpska krv” je… Pa, opisa?u to ovako: sve što sam pogrešio u vaspitanju prvenca, sada sam ispravio. Povratnim informacijama uglavnom dobijam komplimente da je zreliji stil pisanja, da se “?ita” razlika. Kao i za prvu, najve?i kompliment mi je to da su moje knjige pro?itali ljudi koji nisu skloni toj formi mentalnog razgibavanja. Ako sam uspeo da njih stimulišem da mi traže nastavak, onda zaista mislim da je misija “Srpske krvi” potpuno ispunjena!

Atmosfera romana “Srpska krv” po brzini smenjivanja sadržaja i mesta na kojima se odvija radnja neodoljivo podse?a na filmove o Džejmsu Bondu. Razmišljate o scenariju? 

Uvek razmišljam o scenariju. Stil pisanja i jeste takav. Kao da gledate dobar akcioni film. Citiram reditelja Aleka Coni?a: “Nepretenciozan u stilu, bez potrebe da dokazuje bilo šta, ne gubi vreme na demonstraciju sopstvene erudicije i nepotrebnu ornamentiku. On doga?aje u svojoj mašti prati vizuelno i poput preoštravanja kamere na filmu usmerava vašu pažnju na ono što je bitno za pri?u”. Tako da, kada krenete u avanturu sa mnom, imate multimedijalni doživljaj. E sada, nije što sam ja to napisao, ali zaista smatram da bi Srpska krv bila sjajan serijal, upravo zbog svega navedenog, brzine, mesta na kojima se odvija radnja i plejade zanimljivih likova…

Poredi li Vas neko sa Flemingom, Parsonom ili nekim drugim, svetski poznatim autorom? 

Za prvu knjigu sam dobio nadimak srpski Ladlam i to mi je jako prijalo. ?itaoci su prepoznali tu vrstu spisateljskog, avanturisti?kog duha. Uspeo sam da pobudim onaj ose?aj koji vam se javi kada pro?itate prvu Ladlamovu knjigu. Kada se uvu?ete u svet misterije, zavere, funkcionisanja tajnih službi, poznavanja oružja i raznih taktika.

Zaista smatram da bi Srpska krv bila sjajan serijal, upravo zbog svega navedenog, brzine, mesta na kojima se odvija radnja i plejade zanimljivih likova

Bilo je zanimljivih sekvenci kada su me “startovali” ljudi iz tih nekih sfera. Ne mogu ta?no da otkrivam, ali nisu sa one strane zakona. Uglavnom, dva ili tri puta sam dobio pitanja odakle mi informacija za “to i to”. Što se ti?e “Srpske krvi”, zvu?a?e neskromno, ali sam sebi sam dao pore?enje: Den Braun. On je na mene imao dosta veliki uticaj sa svojim razotrivanjem u “Davin?ijevom kodu”. Isto tako ?e ljudi, kada budu pro?itali “Srpsku krv” do?i do šokantnih saznanja, baziranih na istinim doga?ajima.

U Vašem romanu kriminalci, negativci pod kontrolom države zapravo postaju superheroji koji brane sopstveni narod. U stvarnosti, nažalost, aktuelni negativci osta?e zapam?eni po zverstvima ravnim zlo?inima opisanim u Vašem romanu.

Mislim da je u mom romanu izuzetno teško prona?i adekvatnu definiciju negativca ili neprijatelja. Ako neprijatelja naivno i prosto posmatramo kao nekog ?ije se težnje i ciljevi razlikuju od naših, prilikom ?ega ujedno radi na tome da se naše ambicije ne ostvare, onda je možda i lako govoriti o tom pitanju, me?utim realnost nam nudi kompletno druga?iju sliku. U strukturama podzemnog sveta, koju moj roman prikazuje, vide?ete da je „negativac“ re? veoma fluidne prirode, gde se odnos prijatelj – neprijatelj, skladno sa kapricioznom prirodom ljudi, konstanto preliva i stvara jedan kompeksan mozaik. U tom svojevrsnom rasulu, rekao bih da je sve mogu?e. Smatram da je ovo jedna od najlepših strana mog romana, s obzirom na to da nam isti nudi slojevit i bogat prikaz razli?itih društvenih interakcija.

Autor romana “Još jedno lice u gomili” i “Srpska krv” (privatna arhiva)

Kako je došlo do toga da se predate pisanju romana posle svega što ste radili u životu? Na koricama knjige, u Vašoj biografiji navedeno je zanimljivo objašnjenje. 

Iskreno, ja sam pre svega filmofil. Znam da zvuci kao bogohuljenje, ali u nekom kriti?nom periodu u mom životu, filmovi su za mene predstavljali spas. Izlaz. Bežanje od realnosti. Knjige tu umeju da budu veoma, veoma varljive. Ponekad ne?ije pisanje može da vas baci u “loš trip”. Sa filmovima nisam imao taj problem. Film je akcija ili komedija. Film ili valja ili  ne valja. Nema drame. Kada imam slobodnog vremena, gledam na svaki na?in da izbegnem “dramu”. I zaista, film mi je poslužio kao terapija. Sve do onog trenutka kada su Srbi zamenili Ruse na mestu glavnih negativaca u Holivudu. Tada se moja romansa sa filmovima naglo i nepovratno prekinula. Apsolutno idiotske scene i scenarija sa mega srpskim kriminalcima. Nadrealno i nerealno. I ta antagonizacija koja traje preko dvadeset godina. Da naša država nijednom ne pokrene postupak protiv tih filmskih studija?! Mi ?ak prikazujemo na našim TV kanalima i bioskopima filmove u kojima ameri?ki “junaci” ubijaju zle srpske kriminalce, policajce ili vojnike. Elem, da se vratimo na moju biografiju koja glasi: Po?eo da piše trilere iz revolta. Smu?ilo mu se da u svakom holivudskom blokbasteru gleda Srbe u eksluzivnoj ulozi negativaca. I zaista, tako je: iz inata sam seo i po?eo da pisem trilere. I kao što rekoh gore o fluidnosti, kod mene su Srbi, bez obzira da li bili pozitivci ili negativci, uvek – good guys. I ono što uvek kažem sa “money back guarantee” – li?no garantujem da kada neko pro?ita moju knjigu ne?e osetiti nijedan negativan vajb. Naprotiv, po okon?anju ?itanja bi?e sre?ni, zadovoljni i traži?e još.

Kako sada stvari stoje? Da li ?e se Vaši junaci pojaviti u još nekom romanu sa Vašim potpisom? 

Baš sam se pre neki dan konsultovao sa mojim urednikom. Naime, ja sam završio tre?inu tre?eg nastavka prošlog marta. U me?uvremenu, bukvalno me bombarduje potreba da sednem i da pišem ?etvrtu knjigu. Pitao sam šta da radim? Jer, meni se sada dešava nešto veoma ?udno. Do sada, ja kao pisac apsolutno nisam imao predstavu kako ?e knjiga da se završi. Možete zamisliti taj ose?aj kada sednete i jednostavno pišete o liku koji se nalazi u Švedskoj, pa o slede?em koji se nalazi u Beogadu, pa o slede?em… Tek posle ide tok radnje pa se sve spoji, a da vi nemate apsolutno pojma kako ?e i kada sve to da se spoji. Meni je pisanje mojih romana bilo gotovo isto uzbudljivo kao ?itaocu koji ga prvi put pro?ita.

Od urednika sam dobio “zeleno svetlo” da tre?u knjigu stavim po strani, na “stendbaj” i da krenem sa ?etvrtom. Tako da… pripremite se

Tako je bilo. A sada? ?itava pri?a mi se, razvrstana po scenama, poredala u glavi od po?etka do kraja. Meni ostaje “samo” da to razmotam od po?etka do kraja.  Uglavnom, od urednika sam dobio “zeleno svetlo” da tre?u knjigu stavim po strani, na “stendbaj” i da krenem sa ?etvrtom. Tako da… pripremite se. Ne znam ko voli knjige o serijskim ubicama. Ono što vam ja garantujem je da niko, nikada nije ni u filmskoj ni u književnoj formi izbacio ubicu takvog formata. Tako da ?e Ana i Simeon (glavni junaci romana “Srpska krv”, op.aut.)  imati pune ruke posla.

Pitanje koje se, u poslednje vreme nažalost, samo name?e: kakve šanse ima pred publikom dobar krimi roman u odnosu na petpara?ka izdanja kojima uz brutalan marketing pribegavaju ?ak i velike, etablirane ku?e?

Idemo iz po?etka: prva knjiga mi je imala sjajnu distribuciju. Druga knjiga mi ima sjajnu distribuciju. Da li sam zadovoljan? Ne! Zašto? Jednostavno, vi kao kupac kada u?ete u velike knjižare, vas privla?e kao moljca na sijalicu, najjeftinijim marketinškim trikovima. Raznoraznim bojama, sniženjima. Estradnim imenima. Porukama tipa “Prodata u milion primeraka u Americi”. I naravno, gro naše ?itala?ke publike se uhvati za to. Ja sam bukvalno na nivou o?aja kada vidim kada naprave te bookholove pa ih postave na instagramu ili fejsbuku. Ponosno. To što je knjiga prodata u milion primeraka, zaista ne mora da zna?i da vredi milion. Književnost nema upotrebnu, opipljivu vrednost. Ne može se bodovati. Ne može se re?i “ja pišem bolje od ovoga ili onoga”, jer dolazimo do pitanja ukusa. Meni je žao što je tako. Evo, ja zaista nisam imao nijednu jedinu negativnu kritiku za moju prvu, a ni za drugu knjigu. Za sada. Naprotiv, ja znam da imam dobar proizvod, ali ja ne mogu da doprem do cilja.

To što je knjiga prodata u milion primeraka, zaista ne mora da zna?i da vredi milion

?itaoci, uveren sam, željno iš?ekuju promocije romana. Kada Vas i gde možemo o?ekivati? Da li ?ete promovisati roman na Sajmu, ako bude u održan u oktobru?

Da se vratimo na cilj. Moja nova izdava?ka ku?a Liberland potpuno vodi ra?una o mom plasmanu. Kako medijskom tako i promotivnom. S druge strane, mnogo toga se promenilo u protekla dva meseca otkada je “Srpska krv” ugledala svetlost dana. Da, bi?e promocija. U najskorije vreme! Samo zato što možemo! I ja se jako radujem tome. Meni moj Instagram nalog Srpska krv služi isklju?ivo kao vid interakcije sa mojim ?itaocima. A najlepša interakcija je oduvek bila “in vivo”. Beograd, ?a?ak, Smederevo, here we come za po?etak. Sajam knjiga, obavezno! Jedva ?ekam! Zaista! Iskreno!

Koje doma?e autore volite da ?itate?

Mi nemamo kao Ameri ono o petom amandmanu pa da pre?uti? odgovor. Ali, bez ljutnje o ovom pitanju ne želim da se izjašnjavam. Ono što moram da naglasim i ono što je veoma, veoma bitno za mene. Svaka re? u mojim romanima je jedinstvena. Bez ikakvog plagijata. Kada ?itam ili gledam film u poslednjih par godina moram to da radim sa respektom i odre?enom distancom. Ne smem da dobijem ideju ili daleko bilo ukradem. Baš sam pre neko ve?e odgledao najnoviji akcioni film sa Džejsonom Stethemom i na sav moj užas shvatio da su u filmu iskoristili jednu moju ideju. Uf, ne znam da li sam zadovoljio odgovorom?

Kada možemo o?ekivati nastavak pri?e o superherojima koje ste napravili za ovo podneblje?

Kao što rekoh, dobio sam zeleno svetlo od urednika. Radni naslov: “The Rainbow Killer” ili “Ubica duginih boja” uskoro kre?e u stvaranje. U proseku mi treba tri do ?etiri meseca da napišem “prvu ruku” rukopisa, pa onda slede urednike intervencije, lekture, korekture itd….ali, mogu prili?no samouvereno da izjavim da ?e to biti u najskorije vreme. Taman dok se buka oko “Srpske krvi “ još nije stišala, da Liberland izbaci novi naslov “by Djordje Vlajic”. Da li sam vam rekao da takvog serijskog ubicu još uvek niste sreli???