DRAGANA RADANOVIĆ PREDSTAVLJA SRPSKI STRIP U FRANCUSKOJ

Prva srpska strip-umetnica koja ?e biti rezident Ku?e autora u Angulemu u Francuskoj, bi?e autorka mla?e generacije Dragana Radanovi? (1989).

Nakon što se našla u užem izboru konkursa Ukrštene umetni?ke rezidencije izme?u Srbije i Francuske u oblasti stripa, me?u 23 prijavljena kandidata/kandidatkinje iz Srbije, nju je odabrala stru?na komisija u Francuskoj uz naro?ite pohvale za pri?u i ugao kojim je autorka odabrala da je ispri?a.

Dragana je za konkurs prijavila projekat „Nova slika detinjstva – eksperimenti“ koji istražuje konstrukciju detinjstva u stripovima i pronalazi nove na?ine pripovedanja o tom životnom periodu.

Svoj nagra?eni projekat “Nova slika detinjstva – eksperimenti” zasnovala je na ?etiri kratka grafi?ka narativa smeštena u detinjstvo – o školovanju pre NATO bombardovanja 1999. godine, najdužem raspustu u životu za vreme bombardovanja, svrsi skloništa u de?ijem svetu i odnosu izme?u odraslih i dece u ovom periodu.

 

Svaki narativ ?e biti pri?a za sebe, vi?ena kroz perspektivu devetogodišnjeg deteta. Ovo nije prvi put da se Dragana Radanovi? bavi de?ijim iskustvom, problemima i traumama.

 „Projekti na kojima sam radila u LUCA School of Arts u Briselu su me postepeno vodili ka temi detinjstva koju trenutno istražujem na doktorskim studijama. Autori se ?esto kriju iza de?ijih likova i tako name?u publici svoje ideje o tome šta detinjstvo jeste ili bi trebalo da bude. Vrlo ?esto, zato što naše društvo veruje da detinjstvo ne bi trebalo da sadrži nevolje, izbegavaju se teške teme. Ali u slu?aju moje generacije u Srbiji, teška situacija je bila deo naše stvarnosti“, zaklju?uje Radanovi?.

 „U istraživa?koj fazi sam zamolila ljude da mi pošalju njihova iskustva za vreme bombardovanja i primetila sam nešto zanimljivo. Oni koji su za vreme bombardovanja bili odrasli uvek su pri?ali o ?ekanju u redovima, nedostatku osnovnih životnih namirnica, no?ima provedenim u skloništu, ali moja generacija je tada stvari videla druga?ije. Bombardovanje je za one koji su tada bili deca bilo najduži letnji raspust u životu, bili su slobodni da rade stvari koje su ih oduvek zanimale, ai kao najvažnije što ve?ina pamti je da smo se tada stalno igrali zajedno. Moje se?anje na bombardovanje i moje odrasle ideje o bombardovanju zaista su bile razli?ite. Želela sam da izbegnem tu razliku i da pustim svoje likove da prikažu bombardovanje iz svoje, de?ije perspektive“, obrazlaže dalje autorka projekta.

Dragani Radanovi? ovo ne?e biti prvo iskustvo sa Angulemom. Tamo je pre dve godine boravila na ?uvenom festivalu stripa, najve?em te vrste u Francuskoj.

 „Tada sam prvi put posetila izložbu rezidenata i videla radove Nine Bunjevac, koja je u to vreme boravila u Ku?i autora. Pomislila sam kako je to nedostižno za mene ali me je život demantovao. Raduje me što ?u se posvetiti isklju?ivo izradi stripa i što za vreme rezidencije ne?u morati da razmišljam o svakodnevnim egzistencijalnim problemima. Rezidencijalni boravak u Angulemu omogu?i?e mi da se potpuno posvetim poboljšanju svog umetni?kog rada, što bi bez ovakve prilike bilo nemogu?e“, kaže Radanovi?.

Premda je formalno obrazovanje u domenu stripa zapo?ela 2017. godine kada odlazi na doktorske studije u Belgiji pri KU Luven, prethodno je završila i Animaciju i vizuelne efekte na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Tokom studija u Belgiji provela je mnogo vremena ?itaju?i teorijska istraživanja o stripu, a imala je prilike da vidi i mnoge eksperimentalne pristupe, te da bude uklju?ena u razli?ite radionice na tom polju.

 „Nikolas Verstapen se u svom istraživa?kom radu bavi eksperimentima u stripu i imala sam ?ast da budem u?esnik u njegovoj eksperimentalnoj strip laboratoriji sa još 20 mladih strip umetnika iz celog sveta. Tokom ove laboratorije sam uvidela da su moguc?nosti za inovativnost u stripu beskrajne i volela bih da probam neke od ovih eksperimenata i da sara?ujem sa kolegama u Srbiji i Belgiji. Da bi eksperimentalni pristup i umetni?ki aspekti stripa mogli da budu prihva?eni, po mom mišljenju, društvo mora prvo da razvije afinitet prema stripu, a to je provereno moguc?e uz pomoc? tradicionalne forme“, pojašnjava ona.

 

Doma?u strip scenu Dragana Radanovi? najviše prati putem interneta i društvenih mreža, a kao naro?ito zna?ajne isti?e Balkansku smotru mladih strip autora u Leskovcu, Nova Festival u Pan?evu, Salon stripa.

 „Raduje me da se, uporedo sa naporima da evropska scena stripa prepozna ženske autore, taj pokret odvija i u Srbiji“, naro?ito naglašava ona, i kao pozitivan primer navodi izložbu „Ona se budi“ održanu prošle godine u Francuskom institutu u Beogradu. Me?u doma?im autorima, najviše ju je inspirisao rad Aleksandra Zografa i njegova knjiga „Regards from Serbia“, jer i sama nastoji da se u svom radu bavi obi?nim ljudima u neverovatnim situacijama. Dodaje da je inspiriše i Bob Živkovi? sa svojim jedinstvenim pogledom na svet.

 „Prošle godine sam na fakultetu pisala esej na temu ’Strip kao kulturno nasle?e u Srbiji’ i tek tada sam shvatila koliko dugu tradiciju stripa ima Srbija. Svi mi u?imo da je Jovan Jovanovi? Zmaj poznati de?iji pesnik i lekar, ali malo ko zna koliko je bio zna?ajan za razvoj stripa. I to je samo jedno od imena koje mi sada pada na pamet, a ima ih jako mnogo! A ako iz prošlosti zavirimo u sadašnjost, radovi autora stripova iz Srbije se izdaju svuda u svetu. Neki naši umetnici su poznatiji u inostranstvu nego u Srbiji. Da bi se to promenilo potreban je sistemski rad na promociji stripa. Sjajne autore i stripove ve? imamo, a bilo bi dobro kada bismo pronašli na?in da im omogu?imo da se posvete isklju?ivo stripu, dok pararelno radimo na promociji stripske tradicije u samoj zemlji“, zaklju?uje Dragana Radanovi?.

NASLOVNA FOTOGRAFIJA: Nikolaos Tsiogkas