GALEB DŽONATAN LIVINGSTON

PIŠE: Jelena ?IROVI?

Velja Pavlovi?. I opet je smrt povod. Ne smem ni da pitam koliko ?ovek može da izdrži i da podnese. Toliko divnih ljudi koji prerano odlaze.

Možda je uvek bilo tako, za svaku generaciju, ali to nisam prime?ivala, dok nisu došli na neki sumanuti red, oni koju su bitni za moju generaciju.

Možda, a možda i nije. Ne mogu da procenim. ?ini mi se da je za moju generaciju svaki odlazak preran. I preskup po ljudskost, po blagost, po istinitost, po veru, po postojanje sa svrhom, po smisao. Možda je to tako po svaku generaciju? Možda, a možda i nije.

Da li je korona nešto ubrzala? Verovatno jeste. Ali imam utisak da je po moju i meni bliskim generacijama, ubrzanje dala borba za opstanak normalnog u nenormalnim uslovima.

Ne znam ni da li je ovo prejako, ali umori se ?ovek od borbe za ?ove?nost. Toliko dugo traje, bar za tu moju i meni sli?nim generacijama. Pa pukne nešto, srce, duša, samo pukne i nema te.

?ula sam pre neko ve?e “?ovek planira, a Bog se smeje”. Ma planiraj šta ho?eš, bez mog pristanka ne može. Sudbina, ono što je zadato, a što ne razumemo, ili si se baš nacrtao tamo gde ne treba. Kako god. O tome je bolje ne razmišljati, jer je to karta za pakao, koja se nikada ne može platiti, jer nikada ne?eš na?i odgovor.

Nisam baš mnogo znala o veri, pre nego što sam po?ela da gledam Veljine Duhovnike. Osnove vere sam dobila od mog prijatelja, cimera iz studentskih dana, Milana Topi?a, iako ?e on sada re?i, e baš si nau?ila. Šta god da kaže, tako jeste. Po?etkom ’90-ih, pa kako tako. Dete iz komunisti?ke porodice i nije moglo druga?ije. Pao s neba Milan Topi? za u?itelja o veri.

Veljini Duhovnici su blagodet za sve, vernike i nevernike, sigurna sam da su bar neka vrata odškrinuli i jedni i drugi. Za sve one koji su otvoreni za više od vaspitanja. Teško je dosegnuti tu njegovu blagost, dostupnost, jednostavnost. Valjda je uvek teško dosegnuti istinu, koja je toliko blizu. E to je Velja uspevao sa Duhovnicima, uspevao je da dosegne lako?u.

“Kultura? Ko jebe kulturu? “, izgovorio je Zoran Radmilovi? u Radovanu III, po?etkom ’80-ih i prešao na vremensku prognozu. Koliko je to hrabra re?enica bila u to doba!

Velja Pavlovi? je nekako ostao u toj “bezna?ajnoj” kulturi. I opstao u njoj. I otvarao o?i mnogima koji su hteli da vide više od vremenske prognoze. Ja ?u ga bar po tome pamtiti.

Skroman Veliki ?ovek. Retko se takvi ra?aju. Nivo 23 postavio ga je me?u znamenite. Duhovnici, me?u izuzetne. I tu ?e ostati. Me?u izuzetnima. Za mene, sigurno.