INTERVJU SA MILENOM PAVLOVIĆ: DRAGO MI JE ŠTO ME PAMTE KAO MARINU IZ “ANĐELA”

Milena Pavlovi? je srpska filmska, televizijska i pozorišna glumica. Završila je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, a popularnost je stekla ulogom Marine u kultnom filmu „Mi nismo an?eli“ Sr?ana Dragojevi?a, gde je sa 19 godina igrala jednu od glavnih uloga.

U isto vreme dobila je i prvu pozorišnu ulogu u predstavi „Kao da je bilo nekad“. Igrala je u filmu „Dezerter“ koji je režirao njen otac Živojin Pavlovi?, naš proslavljeni sineasta, a uloge je ostvarila i u filmovima „Podzemlje“, „Paket aranžman“, „Lepa sela lepo gore“, „Država mrtvih“, „3 palme za 2 bitange i ribicu“ i drugim.

Glumila je u brojnim televizijskim serijama, a od niza upe?atljivih uloga u pozorištu posebno su joj drage Tatjana u predstavi „Malogra?ani“, „Dorina“, „U poverenju“ i uloga u Puškinovom komadu „Mozart i Salijeri“. Stalni je ?lan ansambla Beogradskog dramskog pozorišta u kom je režirala predstavu po noveli „Raslo mi je badem drvo“ Živojina Pavlovi?a za koju potpisuje i dramatizaciju. Bavi se i pozorišnom režijom, a premijerom njene predstave „Pismo ili glava“ otvoren je Dor?ol Platz u Beogradu.

 Glavno obeležje festivala LIFFE kroz nagrade koje se dodeljuju nosi naziv vašeg oca, Živojina Žike Pavlovi?a. Koja se?anja nosite iz detinjstva i odrastanja uz njega?

Miislila sam da je moje detinjstvo sasvim obi?no kao odrastanje svakog drugog deteta jer ga nisam posmatrala današnjim o?ima. Detinjstvo puno knjiga, romana, filmova i slika, to se nalazilo u našem stanu kao u nekom muzeju, a zatim i ljudi s kojima sam se sretala kao mala, sa kojima se moj otac družio i radio. On je bio specifi?an po tome što je jako mnogo voleo da radi, voleo je da provodi vreme sam, da tako akumulira svoje ideje. Uprkos tome, izuzetno mnogo je voleo da se druži sa ljudima sa kojima je radio, prijateljima i porodicom, i što je najzanimljivije – sa obi?nim svetom. Posve?ivao je pažnju ljudima sa margine, radnicima, onima koji su radili u rudniku ili se bavili obi?nim poslovima, majstorima i sli?no. To su bili njegovi glavni junaci, a ne neki ljudi iz kruga elite.

Koga ste sretali od njegovih prijatelja, kolega i saradnika? Kako je to na vas uticalo i kako vas je opredelilo za životni poziv?

Leti smo porodi?no provodili po mesec dana na Vrniku. Bila je to sjajna ekipa i plejada fantasti?nih umetnika – od Ljube Popovi?a, preko Dragana Zari?a, Branka Cveji?a, valjevaca kao što su Sovla, ?uki?, Milena i Gaga, možda nekog zaboravim. Nama je sve to bilo normalno. Oni su napravili kafanu, kako su je zvali – sami su uzeli daske i napravili veliki sto kako bi svi imali mesta da sednu i da se druže, sve se tu dešavalo. Pored svega, Živojin je ustajao u 5 ujutru i radio u Ljubinoj ku?i. Ljuba je tako?e slikao i oni su bili veoma vredni samostalni umetnici što nije lako jer samostalni umetnik treba da odredi sebi radno vreme. To sam nau?ila od te stare garde – u vremenima kada nisam radila i kada sam morala da ostajem kod ku?e zbog dece, odre?ivala sam neko svoje vreme u kojem sam dramatizovala roman, ?itala i osmišljavala neke predstave. Mislim da je vrhunsko ume?e naterati se da uradiš nešto za sebe, za svoju dušu, za formiranje sebe kao osobe.

Bili ste na tre?oj godini kada ste sa 19 godina dobili prvu ulogu u filmu „Mi nismo an?eli“ Sr?ana Dragojevi?a koja vas je odredila za kasniju karijeru. Film je i danas omiljen mnogim generacijama, a lik Marine je neodoljiv i danas.

I dalje me porede sa Marinom i lepo mi je kad mi kažu da se nisam mnogo promenila. Svakako da imam nešto od nje jer je nemogu?e da ne unesete svoju li?nost u neku ulogu, naro?ito kad ste mladi. Ima i onih uloga u kojima ljudi prave velike transformacije i vole što više da pobegnu od sebe, kao što je Žika Todorovi?, dosta sam sa njim radila pa znam. Drago mi je što sam deo tog divnog filma, što me ljudi po tome pamte, što su to legendarne replike i što to pripada jednom ruži?astom talasu, kako ga je Sr?an jednom nazvao, koji je nažalost kratko trajao.

Odmah potom ste dobili ulogu kod Emira Kusturice u „Podzemlju“ gde ste tako?e igrali sa Sr?anom Žikom Todorovi?em. Vrhunski reditelji i veli?anstvena gluma?ka ekipa u oba slu?aja.

To su bile potpuno dve razli?ite situacije. Sa Sr?anom mi je bio prvi film i tu je sve pravljeno sa potpunom ljubavlju. Bio je to njegov diplomski rad sa mnogo debitanata, svi smo bili generacija. Mi smo te fore živeli na setu, a kad se takva atmosfera napravi, to u?e u film kao energija i boja. Kod Emira je bilo druga?ije. On je ?ovek koji ima energiju da ceo dan radi, a mi kako se sna?emo, ali je bilo izuzetno korisno, zanimljivo i uzbudljivo jer se radilo u Pragu, sa svim tim raznolikim ljudima. Emir je ?itavu jednu grupu izbeglica iz Sarajeva pozvao i podelio im razne poslove. Pored takvih faca i svega veli?anstvenog, to je bilo divno sa njegove strane.

Kako je bilo na snimanju filma „Država mrtvih“ i da li vam je Živojin davao indikacije za uloge koje ste igrali u njegovim filmovima?

Taj film je za mene zaista specifi?an. Verovatno što ga Živojin nikada nije završio pa zbog toga imam dodatnu setnu emociju prema filmu. Celo to snimanje je bilo romanti?no i setno, gluma?ki fantasti?no sa ozbiljnom temom. Se?am se jedne ozbiljne scene u kojoj sam ja preterala sa dramom, i on mi je tad rekao „da se vidi da sam pozorišna glumica“, jer sam tada mnogo više radila u pozorištu nego na filmu. Onda sam ja to malo svela i on je bio zadovoljan.

Sa kim ste najviše voleli da sara?ujete na sceni i u filmu?

Uglavnom najviše volim da radim sa ljudima sa kojima mi je lepo. Obožavam Ljubinku Klari?, a volela sam mnogo da radim i sa ?uri?kom. Sa Nebojšom Glogovcem sam nažalost radila samo u „Državi mrtvih“. Bilo mi je vrlo važno kad mi je on rekao da sam odli?no uradila neku scenu. U tom trenutku mi je to ?ak bilo važnije nego da mi Živojin to kaže, jer je on bio moj kolega i znala sam da on tu emociju zaista ume da iznese. Nebojša je u sebi imao tu neku energiju, duboku pri?u i magiju koju ne znaš da li imaš kao glumac. Se?am se ?ak i njegovog prijemnog ispita i cele te generacije. Tako se se?am i ?etka. On je divan kolega koji uvek može da vas zaštiti i pruži podršku ako se negde pogubite. Moram da pomenem i Mikija Damnjanovi?a, mog kolegu iz Beogradskog dramskog pozorišta, koji je divan kolega i prijatelj.

Zahvaljuju?i kome ste po?eli da režirate?

Glavnu ulogu u tome odigrao je Nebojša Bradi?. Sa njim nisam mnogo radila kao glumica, samo predstavu „Zlo?in na Kozjem ostrvu“, ali njega moram da izdvojim kao ?oveka koji me je o pozorištu nesebi?no sve nau?io – iz dramatizacije, režije, kako koristiti svetlo, kako napraviti efektnu scenografiju kada nemaš dovoljno sredstava i drugo. Nekada je to znanje delio sa mnom i kroz svoje predstave.

Svi dosadašnji dobitnici nagrade „Živojin Žika Pavlovi?“ bili su izuzetno ponosni i svi su govorili koliki zna?aj za njih ima nagrada koja nosi njegovo ime. Kako vi doživljavate izjave tih velikih filmskih stvaralaca i koliko vam zna?i što se na festivalu LIFFE neguje njegovo ime koje iznova podse?a na njegovo stvaralaštvo? 

Mi kao porodica koja je pre 22 izgubila tog ?oveka njegovu poziciju posmatramo kroz to. Tada shvatite koliko je dragoceno da on ima priliku da na taj na?in i dalje živi – kroz romane, filmove, ovu nagradu, festival i svako pominjanje njegovog imena. Darko Baji? i mnogi koji su studirali kod njega pominju ga u kontekstu profesora. Gaga Nikoli? ga je npr. zvao Tata, a Žika njega Sine. On je mnogo radio i imao je veliki broj interesovanja zbog ?ega je nekada nama kao deci nedostajao kao otac. Godinama sam ja to „peglala“ sa sobom, da bih na kraju shvatila da je on mnogim svojim studentima, mla?im prijateljima tako?e bio otac. Ne samo kao profesor, nego kao li?nost koja je sa tako zanimljivom biografijom, to ogromno bogatstvom i iskustvo umela da prenese.

S obzirom na to da ste godinama goš?a festivala LIFFE, kako vi vidite njegov razvoj i napredak?

Festival zaista poprima jasniji i ve?i oblik. To je i normalno jer je mlad festival uvek pri nekom preispitivanju, a sada se ve? vide temelji i ?vrsta konstrukcija. Profil ljudi koji dolaze je veoma zanimljiv, kao i filmovi i reditelji iz celog regiona. To više nije nepoznat festival i mislim da dolazak na LIFFE svakome predstavlja ?ast, ne samo zbog imena Živojina Pavlovi?a nego i zbog kvaliteta, organizacije i onoga što festival sa sobom nosi.
Intervju priredila ekipa LIFFE festivala
FOTO: Fadil Šarki