INTERVJU, VANJA BULIĆ: DOMANOVIĆ DANAS NE BI MORAO NIŠTA DA IZMIŠLJA. SAMO BI PREPISIVAO STVARNOST

RAZGOVARAO: Aleksandar BE?I? 
FOTO: Bookmarker/Laguna

Vanja Buli?, novinar, voditelj, scenarista, pisac, pasionirani sportski rekreativac, višestruki otac… I zadivljuju?e normalan ?ovek koji sa svoje dve noge ?vrsto stoji na zemlji. Nedavno je dobio nagradu za satiri?nu zbirku pri?a Rupe u glavi u izdanju Liberlanda. Dovoljan razlog da ga intervjuišem. 

Svi koji te znaju privatno – znaju da je Vanja Buli? veoma duhovit. Me?utim, da je dobar satiri?ar… Za neke je to nepoznanica, pa ova knjiga na neki na?in predstavlja iznena?enje. Zbog ?ega si se izmakao od romana i napisao zbirku pri?a, pri tom – satiri?nih? 

Ove pri?e su nastajale u poslednjih ?etrdeset godina. Ta?nije, ovo je izbor pri?a koje godinama pišem za “Jež”, satiri?ne strane “Politike” i “Ve?ernjih novosti”, a neke od njih su bile kolumne u raznim listovima. Ja sam “Ježeva” škola novinara, koja i u najozbiljnijim tekstiviuma koriste humor. To je posebno bilo izraženo u “Zum reporteru” i “Dugi”. Profesor Sergije Luka? mi je rekao da obavezno koristim humor i satiru i u politi?kim tekstovima, jer se tako kupi ?italac koji ne?e odustati od teksta.

Koliko je teško satirom upirati u negativne pojave nekog društva i koliko sama satira u današnje vreme može da promeni (recimo naše) društvo nabolje? 

Satira ne može bitnije da promeni društvo, ali može da nervira one što nasilno menjaju društvo. A i to je neki dobitak. Da satira zaista može da promeni društvo ne bismo u tekstovima Radoja Domanovi?a ?itali našu današnjicu.

Šta bi danas, po tvom mišljenju, radio Radoje Domanovi?? Smejao se, plakao ili pisao? 

Siguran sam da je on plakao dok su se drugi smejali ?itaju?i njegove tekstove. Danas Domanovi? ne bi morao ništa da izmišlja. Bilo bi dovoljno da prepisuje stvarnost. Doga?a mi se da napišem istinit tekst o onome što se doga?a u našem društvu, pa dobijem komentar da je to odli?an satiri?ni tekst.

Vanja Buli? sa Karlom Astrahanom, pokreta?em Liberlanda

Da li ?e “Rupe u glavi” dobiti svoj nastavak ili se vra?aš pisanju “denbranunovskih” romana kojima si osvojio mnoge ?itaoce u Srbiji? 

Ja se nisam udaljio od mog junaka Novaka Ivanovi?a. Upravo je izašla iz štampe knjiga “Savin osvetnik” u ?irili?nom izdanju sa dodatkom od pedeset strana. Uvek nakon šest meseci od latini?nog izdanja, “Laguna” objavi ?irili?no izdanje sa posebnim dodatkom u kome se nalaze istorijske i religijske ?injenice, koje se nisu uklapale u literarni deo, a predstavljaju dobar putokaz u ?itanju osnovnog izdanja. Nagrada “Radoje Domanovi?” je velika obaveza, jer se sada o?ekuje da nastavim sa pisanjem satiri?nih pri?a. Hvala Bogu, glave su nam pune rupa, pa eto inspiracije.

U poslednje vreme mnogo se govori o hiperprodukciji na književnoj sceni Srbije. S druge strane, postoji tvrdnja da se nikad nije manje ?italo? Šta misliš o tome?  

Hiperprodukcija je obi?no vezana za samizdat knjige, jer izdava?ke retko štampaju knjige od kojih ne?e imati finansijsku korist. Imamo više izdava?kih ku?a nego ranije i sve se dovijaju kako da do?u do ?itaoca. Nikada kao danas knjige nisu toliko reklamirane, pa otuda privid o hiperprodukciji. Ne mislim da se  knjige manje ?itaju nego nekada. Broj pismenih ljudi se pove?ao. Istina je da televizija krade slobodno vreme, ali književne ve?eri pokazuju da se pove?ava broj ?italaca, posebno me?u ženama.

U razgovoru sa našim zajedni?kim prijateljem, Banetom Bjelicom pre izvesnog vremena dotakli smo se baš tebe. I Bane kaže “jednog dana kad porastem želim da postanem Vanja Buli?”. Koliko je zapravo teško biti Vanja Buli? danas? 

Meni nije. Bane je pisac, pa je mene iskoristio kao metaforu za ljude koji imaju više talenata i uspevaju da ih pokažu i, re?e, dokažu. Ljudi sa više talenata su u našem društvu sumnjivi i obi?no ih prati re?enica – ko ga gura? Evo ga, sad piše i scenario. Vidi, on je kao voditelj. Napisao roman – svašta. To je obi?no odnos  lenjih prema vrednima. Imaju istu šansu, ali uzalud.

Iza tebe je nebrojeno mnogo intervjua, nezaboravne reportaže, skoro 1.000 Crnih bisera, romani, scenarija, dramski tekstovi… Šta bi od toga odvojio kao svoj najve?i uspeh? 

U novinarskom smislu to su tekstovi za “Dugu”, u scenaristi?kom radu film “Lepa sela lepo gore”, u književnosti roman “Oko otoka”, u televizijskom radu serijal “Biseri”, pozorišni komad – još nerealizovan – “Bra?a po Hagu”, a u svakodnevnom radu – moja porodica. Ina?e, moji naj?itaniji tekstovi su vezani za porodicu.

Da li bi se Vanja Buli? dosa?ivao kada bi živeo, recimo, u Finskoj? Ovo te pitam zato što sam svojevremeno, kada su mene intervjuisali, rekao da nikada ne bih otišao iz Srbije zato što je ona nepresušan izvor za pisanje. 

Maštovit ?ovek može i na Marsu da napiše uzbudljiv roman inspirisan pustinjom. Jer maštovit ?ovek i svakodnevni život, ?esto dosadan, može pretvoriti u urnebesnu komediju. Problem sa Finskoj je u tome što bih tamo morao da budem fin, a Srbija je zemlja sa hiljadu izazova, koji ne trpe preteranu fino?u.

Mnogi mladi pisci od iskusnijih kolega traže “recept za uspeh”. Da li je tvoja “tajna” uspeha u upornom, svakodnevnom radu, ili u kreativnosti, inspiraciji? 

Od tvog pitanja bih složio slede?u re?enicu – kreativnost je inspiracija da budeš uporan. Nažalost, Beograd je pun kreativnih ljudi ?ija je kreativnost ostala na verbalnom nivou. Napisana re? ostaje, a izgovorenu odnese vetar. Hvala na inspirativniom pitanjima, kroz koja sam ispoljio svoju upornu kreativnost, a može i – kreativnu upornost.