JELENA ĆUSLOVIĆ: NE RAZMIŠLJAM O TREĆOJ KNJIZI. SAMO JE PIŠEM

 

S obzirom na to da u Srbiji u ovom trenutku postoji oko 500 aktivnih izdava?kih ku?a, od kojih pojedine izbacuju stotine naslova svake godine, pravi je uspeh ako, me?u hiljadama novih knjiga i autora, “zapadnete” ?itaocima za o?i. Upravo to je pošlo Jeleni ?uslovi?, spisateljici i prevodiocu.

Jedna od retkih knjiga koja je uspela da preživi u hiperprodukciji srpske spisateljske scene je njen roman “O?i”. Taj roman doživeo je istu sudbinu kao i zbirka pri?a “Snovi za budne” – prva knjiga ove ve?ito nasmejane žene. Preživeo je. I danas ga rado ?itaju, citiraju, prenose, komentarišu.

Pre nekoliko dana Jelena ?uslovi? je na svom Fejsbuk profilu napisala “Uželela sam se svoje knjige”… Da li znaš koliko su se ?itaoci uželeli Jelene ?uslovi??

Nasmejao si me ovim pitanjem…

Zbog ?ega misliš da se iko uželeo? Zbog toga što me nema kao nekada? Hm, kavaljerski si pitanje postavio indirektno.

Manje sam prisutna jer je moj život nedavno krenuo nekom novom stazom, pre svega mislim na posao, a vaspitana sam da uvek i u svemu dajem svoj maksimum. Kada se ?oveku promene prioriteti, to na tren izgleda kao da je izgubio ravnotežu, treba mu vremena da je ponovo uspostavi.

Dok pišem, okrutno seciram svoj život, analiziram sve što mi se dešava, kako se ose?am, a u tome, bez obzira na ishod, ne mogu da se pohvalim da svaki put uživam, pa ponekad svesno izbegavam i odlažem jer mi oduzima dosta energije.

O svojoj poeziji ne govorim jer mi nije jasno kako nastaje. Taj poeti?ni deo mene stupa na scenu uglavnom no?u i sve se odigra vrlo brzo, pesma se samo… desi.

Koliko si se plašila one stare izdava?ke pri?e da je prva knjiga najlakša za pisanje, a druga – najteža? Da li je zaista toliko teško bilo napisati “O?i”?

Ako svoj posao i talenat uzimate za ozbiljno, onda vam je svaki zadatak zahtevan, kao i realizacija ideje.

Ne postoje lake i teške knjige za pisanje. Sve su teške, najteže, a razlozi su razli?iti. Pisac koji u svom opusu ima nekoliko knjiga, možda i neku nagra?enu, on jednostavnije uo?ava u rukopisu šta je višak ili ?emu treba da se posveti.

Tako?e verujem da ako u osnovi svake leži želja za pisanjem, a ne potreba da se ispoštuju ne?ija o?ekivanja, ritam pisanja i sli?no, svaka ponaosob jednake muke stvara, isto se i voli, kao deca.

Koliko si se plašila one stare izdava?ke pri?e da je prva knjiga najlakša za pisanje, a druga – najteža?

?ini mi se da sam iznenadila u toj meri da je, za razliku od prve knjige, druga ostavila utisak upravo zbog teme.

Neprestano dobijam pitanja u vezi sa nastajanjem romana. Slepi i slabovidi ljudi koje sam u me?uvremenu upoznala nikako ne mogu da prihvate ?injenicu da je knjigu napisala osoba koja vidi, što je za mene najve?i kompliment.

Roman koji si objavila 2018. iznenadio je mnoge svojom temom – ljubavnim odnosom dvoje ljudi od kojih je jedno u ulozi u?itelja, dok je ono drugo u ulozi u?enika, sa velikim ograni?enjem – slepilom. Da li ?e tre?a knjiga iz tvog pera biti ponovo povratak na kratku formu ili ?eš se otisnuti ponovo u bespu?a nekog vanvremenog romana?

Dušan i Olga (protagonisti romana “O?i”, op. aut.), iako u po?etku imaju jasno definisane uloge, do kraja ih u potpunosti menjaju. Kao i u ljubavi.

A tre?a knjiga… O njoj još uvek ne razmišljam, samo je pišem. Piše i ona mene, rekla bih. Nadam se da se ne?emo obe izgubiti u tom bespu?u koje spominješ; knjiga bi se za povratak i bez mene snašla, ja bez nje ne bih. Sigurna sam.

Nedavno si iznenadila veliki broj svojih pratilaca informacijom da si napisala tekst za jednu od pesama koje ?e biti izvo?ene na Beoviziji. Ipak, mora se re?i da nisu u pitanju “lake note” niti da je pesma naivna.

Taj projekat je zaista bio u stilu ”hajde da probamo”. Ispostavilo se kao sjajna ideja. Izuzetno me raduje sve što se dešava u vezi sa tim i drago mi je što moji tekstovi polako dobijaju i muzi?ko ruho.

?lanovi EJO benda su sjajni muzi?ari i sre?na sam što ?e se na ovaj na?in veliki broj ljudi upoznati sa njihovim radom.

Tvoja poezija je spisateljski segment o kom najmanje govoriš, a zapravo mnogi smatraju da si upravo u stihovima najja?a. Tvoje pesme objavljivane su i nagra?ivane. Da li je spremna zbirka pesama?

O svojoj poeziji ne govorim jer mi nije jasno kako nastaje. Taj poeti?ni deo mene stupa na scenu uglavnom no?u i sve se odigra vrlo brzo, pesma se samo… desi.

Tako?e, zbunjuje me zbog ?ega ih uporno pišem u muškom rodu. Pokušala sam da promenim. Ne ide. Ne dopada mi se. Kad mene moja poezija zbunjuje, kako mogu o njoj s drugima da razgovaram, zar ne?

Znaš, sad mi pade na pamet refren pesme ”The Gambler”, Kenija Rodžersa – novac se ne broji za stolom dok je igra u toku.

Ja se još uvek poigravam svojim re?ima, svojim ose?anjima, za ostalo ima vremena. I ako treba, desi?e se.

Jedini priru?nik koji nam je danas svima potreban je kako da se u desetak koraka vratimo prirodi, saveti kako da zamolimo prirodu da nam oprosti. Svi ostali saveti su nebitni.

Nakon “Snova za budne” i romana “O?i” pojavio se jedan broj medijskih poslenika koji su tvom izdava?u zamerili što nisu tvoj roman prijavili za izbor za Ninovu nagradu. Kakav je tvoj stav prema književnim nagradama u našoj zemlji?

Sa ove vremenske distance više nemam stav. Volela bih da, a to sam jednom prilikom napisala javno, kao komentar, svako radi svoj posao. U tom slu?aju, na piscima je da pišu.

Srpska književna scena je sve optere?enija, a Laguna najavljuje objavljivanje knjige – priru?nika u kojoj ?e biti otkrivene “tajne pisanja bestselera”… Kakav bi tvoj savet bio onima koji se spremaju da pišu?

Nemam ništa protiv objavljivanja takvog priru?nika iako ne vidim da sve ve?i broj knjiga iz psihologije zna?ajno uti?e na smanjenje broja depresivnih ljudi, nažalost.

Nude nam se knjige za sve, a ljudi nikad tužniji, otu?eni jedni od drugih, pa i od ?lanova porodice sa kojima žive.

Jedini priru?nik koji nam je danas svima potreban je kako da se u desetak koraka vratimo prirodi, saveti kako da zamolimo prirodu da nam oprosti. Svi ostali saveti su nebitni.

A sad pusti Kenija Rodžersa, da uživamo.

RAZGOVARAO: Aleksandar Be?i?
FOTO: Privatna arhiva