KAKO SAM ZBOG BASARE IZGUBIO VEČERU U “MORNARU”

PIŠE: Aleksandar BE?I? 

Bila su to moja dva najkra?a telefonska razgovora: prvi sam obavio sa Karlom Astrahanom, ?ovekom koji stoji iza ?itavog izdava?kog projekta Liberland. “Basara dobio Ninovu”, rekao sam. “Pa da”, odgovorio je. Prekinuo sam vezu. Trebalo je pozvati drugu, mnogo važniju osobu i priznati da sam izgubio opkladu i – samim tim – ve?eru u “Mornaru”. 

“O, gosn’ Be?i?u”, šaljivo se javio naš poznati pesnik Zvonko Karanovi?.

“Izgubio sam opkladu. Basara je dobio Ninovu nagradu”, odgovorio sam nevoljno.

I tu sam ?uo odgovor sli?an Astrahanovom. “Pa da. Ipak je Basara po mom mišljenju najbolji srpski pisac”, kroz smeh je prokomentarisao Karanovi?. A ja sam razmišljao kako je mogu?e da sam (zapravo prvi put u životu) izgubio opkladu u hranu. Tjah. Za sve postoji prvi put.

Osim za Ninovu nagradu, koju je Basara dobio po drugi put. I koliko god neko to voleo ili ne – kapa dole.

Iskreni ?a?anski lokal-patriota na stalnom radu u Mladenovcu/Beogradu ove godine je bio zadovoljan: U pretposlednjem krugu za 67-mu Ninovu nagradu bila su ?ak tri moja zemljaka, od kojih su dva ušla u “veli?anstvenih sedam”: Vladan Matijevi? (Sloboda govora, Laguna), Savo Stijepovi? (Prekrasne ruševine, Dereta) i Nenad Teofilovi? (stariji brat Ratka i Radiše Teofilovi?a, ?ovek koji je po mnogima mogao da bude novi Tesla, objavio roman Fraktura, Dereta). 

?ovek koji se s druge strane bori za ravnopravnost žena i koji pasionirano ?ita mnoge autorke u našoj zemlji (Jelena ?uslovi?, Anja Mijovi?, Svetlana Fuci? – da – moje prijateljice, ali sjajne spisateljice) podigao je ozbiljno obrvu kada u najužem izboru za najbolji roman godine nije video nijednu autorku.

A bilo ih je u 2020. da se ne lažemo, baš ih je bilo: da izdvojimo samo Ivanu Bodroži? (Sinovi, k?eri, Orfelin), Mariju Ratkovi? (Ispod majice, Kontrast), Katarinu Mitrovi? (Nemaju sve ku?e dvorište, Enklava), i druge.

Zato mi se svidela ideja za pobunjeni izbor za Ninovu nagradu o ?emu je tekst objavljen na portalu SEE Cult koji možete prona?i na ovom linku. 

Uz dužno poštovanje prema mišljenju Zvonka Karanovi?a (ali i drugih koji Basaru smatraju najve?im, najboljim, naj… whatever), nadam se da ovaj put Basara nije dobio nagradu za delo koje je (u najboljem slu?aju) – osrednje, kao što je bio slu?aj 2006. sa Usponom i padom Parkinsonove bolesti. Roman Endorfin nisam pro?itao, ali sada, kada je to “in” ?u morati… Da ga ostavim po strani i da se posvetim nekim drugim delima.

Srpska književnost dobila je po 67. put najbolji roman po mišljenju žirija NIN-a.

Nadam se da ?e uskoro u Srbiji zaživeti još neka nagrada koja ?e povratiti poverenje u srpske pisce. Neka nagrada koja ?e, možda, iznedriti nekog novog i dobrog autora. 

PS: Budite sigurni – za dve nedelje više niko, ali niko ne?e pri?ati o NIN-ovoj nagradi. Ni oni zavidni, ni oni etablirani, ni oni ravnodušni, ni oni koji o tome ništa ne znaju. 

FOTO: Laguna/Bukmarker