KNJIGA PRIČA “ZEMLJA” ALEKSANDRA ĐUKANOVIĆA USKORO U KNJIŽARAMA

Danima ve? razmišljam na koji na?in da preporu?im novu knjigu pri?a, a da to ne bude hvalospev kome niti je mesto ovde niti sam ja istom sklona.

Ova knjiga zaslužuje potpuno objektivnu, argumentovu pohvalu – prevashodno zbog konciznosti književnog izražavanja, sa?uvane autenti?nosti, kao i velikog ume?a naracije.

Od pisca koji u svom opusu ve? ima knjigu koju smatram najboljom u vremenu od mnogo decenija unazad, o?ekivala sam stepenicu više, gradaciju, svakako pomak ka još boljem.

Kako je novim pri?ama opravdao moja o?ekivanja, ja danas ne vidim drugi na?in da budu?im ?itaocima predo?im svoje mišljenje osim ?istom istinom: knjiga pri?a Zemlja jeste knjiga kojom je autor Hladne površine nadmašio samoga sebe.

Moram, tako?e, naglasiti da je to retka pojava u svetu književnosti, ma koliko da je o?ekivana od meni sli?nih-uobi?ajeno je da pisac jedne dobre knjige ne uspeva u slede?oj da zadrži ve? postignuti kvalitet ili, u najboljem slu?aju, uspeva da ostane na toj, ve? postignutoj, razini.

?ukanovi? se u novoj knjizi otrgao od stereotipa i pokazao nam da može više.

Radna verzija korica zbirke pri?a po zamisli Ivana Caki?a

Za razliku od Hladne površine, knjige koja je tematski u?aurena zbog umetnika kojima su pri?e iz nje ?ist omaž i gde smo mogli da sagledamo koliko umetnikov karakter toliko i geografsku razu?enost zemalja u kojima se napisana pri?a odvija, knjigom Zemlja ?ukanovi? je postigao, na izvestan na?in, mešavinu lirike, epike i drame, kao i mešavinu prošlosti i sadašnjosti.

S obzirom da mišljenje o delu sti?emo nakon ?itanja, moram ista?i ?injenicu da ono zavisi i od pravilnog ?itanja, tuma?enja svake ponu?ene nam slike kao i od senzibiliteta ?itaoca.

Naravno da imam svoje miljenice me?u koricama ove knjige; Mala boginja, smeštena u 1660. godinu, ispri?ana kroz savest jednog do tada bezna?ajnog kapetana, pri?a Vojnikova žena, iz ratne i poratne Nema?ke, ispri?ana nepredvidivo i duboko lirski, potom pri?a epskih razmera Danse Macabre i svakako, pri?a Zemlja, koja ?ini onaj miks nestvarnog i stvarnog, prošlog i sadašnjeg, realnog i izmaštanog…

Obi?aj je da se iz celine izdvoje neke pri?e – nerado to ?inim, upravo zbog toga što je svaka na svoj na?in perfektno napisana – stoga, moram re?i da je i u svim ostalim ponu?enim nam pri?ama naracija prepuna boja, mirisa, zvuka, ona se oseti na koži, u stomaku i u grlu; takav plasti?ni na?in pisanja svojstven je samo velikim majstorima pera i nemogu?e ga je ne primetiti.

Ukoliko pisac svojim delom uspeva da vas izmesti iz vremena današnjeg, onda je uspeo i da vas izmeni; da li ?ete nakon povratka iz neke od ovih pri?a ostati isti ili ne zavisi, naravno, od vas. No, ve? sama ta mogu?nost, da se ose?ate darovano u ovim obezvre?enim vremenima – jeste mnogo. I to mnogo može da postigne samo umetni?ko delo. A umetnost, od kako postoji, ima samo jedan cilj: da odgonetne i poboljša ?oveka u njegovoj suštini.

S potpunim respektom prema ovom umetni?kom delu

Svetlana Fuci?

PREUZETO SA WEB STRANICE MAKARTA UZ DOZVOLU AUTORKE