LAGUNINIM AUTORIMA PREGRŠT NAGRADA

U poslednjih nekoliko dana, pisci ?ije knjige objavljuje Laguna dobili su važne književne nagrade.

Roman „Ništa lakše od umiranja“ Laguninog autora Elvedina Nezirovi?a nagra?en je priznanjem „Stevan Sremac“ za najbolju proznu knjigu u 2019. godini.

Žiri koji su ove godine ?inili Jasmina Ahmetagi?, Vule Žuri? i Dejan Milutinovi? kaže da ovaj roman drži pažnju i otvara pitanja koja ne gube aktuelnost. „Ništa lakše od umiranja“ tematizuje poslednji rat iz pomalo iskošene perspektive, preispituju?i korene i manifestacije zla, te raspone mogu?eg i nužnog odgovora pojedinca i kolektiva.

„Svaka nagrada je važna, svaka nagrada ima svoju težinu, svoj karakter, svoju auru. Za umjetnika ne postoje nevažne nagrade. S druge strane, nagrada ’Stevan Sremac’ za mene ima dodatnu važnost samim tim jer je – nakon ulaska u uži izbor za Ninovu nagradu i nagradu Evropske unije za književnost – ovo prva nagrada za roman ’Ništa lakše od umiranja’. Tako?er, ovo je, uop?e, i moja prva književna nagrada za neki roman. Zahvalio bih od srca svima koji su tako odlu?ili“, kaže Elvedin Nezirovi?.

Autoru ?e nagrada biti uru?ena tokom trajanja manifestacije Dani Stevana Sremca, koja se svakog novembra održava u Nišu.

Ugledna književna nagrada „Veljkova golubica“ za izuzetan doprinos pripoveda?koj umetnosti za 2020. godinu pripala je Jovici A?inu.

Žiri za dodelu nagrade koji je radio u sastavu: Saša Radoj?ic?, ?or?e Despic? i Mileta Ac?imovic? Ivkov (predsednik žirija), u obrazloženju je istakao da je „povratak pri?i, obnavljanje pripovedanja, jedan je od najizraženijih razvojnih procesa u savremenoj srpskoj prozi“.

„Samotematizovanje pripoveda?kog glasa u pripovetkama i romanima s kraja prošlog veka ostvarilo je i iscrplo svoj potencijal. Današnja proza se stvarala?ki vrac?a svojim korenima, ponovo se okrec?uc?i svetu izvan književnosti, stvarnom svetu, ali to ?ini zadržavajuc?i iskustva i vrednosti prethodnog perioda, pre svega složene i istan?ane postupke oblikovanja književnog teksta. Prozno delo Jovice Ac?ina pokazuje se, u tom pogledu, kao stvarala?ki obrazac. On pruža ?itaocu pri?u i metodu, na?in njene izgradnje.“

U pri?ama Jovice Ac?ina naj?ešc?e su aktivirane visokomodernisti?ke teme, poput: izgubljenih i apokrifnih rukopisa, paralelnih svetova, borhesovskih lavirinata, za?udnih odnosa izme?u istorije i savremenosti, imaginacije i stvarnosti, odnosno problem tekstualnosti sveta i života.

„Složenost narativnih strategija u Ac?inovoj prozi se, pre svega, odnosi na izrazitu sklonost ka hibridizaciji pripovednog teksta, kao i slojevitom organizovanju proznog opisa. Buduc?i da je ovaj pisac jedan od najizrazitijih savremenih esejista, nije ?udno što on u svoju prozu obilato uvodi na?ine esejisti?kog govora. Ac?inova proza ?esto na sebe uzima razli?ita žanrovska obli?ja, a ume da se krec?e i grani?nom zonom izme?u dokumentarnog i fantasti?kog; stvarnog i maštenskog, ostavljajuc?i tradicionalno polje realisti?kog postupka izme?u ova dva poeti?ka pola. Suveren stil i majstorsko vladanje postmodernim pripovednim postupcima postavljaju prozno delo Jovice Ac?ina visoko u vrednosnom poretku naše savremene književnosti.“

Jovica A?in je majstor kratke proze. Laguna je do sada objavila njegovu knjigu pri?a „Ukradeni roman“ i romane „Srodnici“, „Pilot tramvaja“ i „Polaze?i od kraja sveta“.

Priznanje sa imenom Veljka Petrovic?a dodeljuje se Jovici Ac?inu „za odlu?an i vrednosno ubedljiv povratak pripovedanju, kao suštini umetni?ke proze i trajnu odanost humanim vrednostima umetnosti i života“, stoji u zaklju?ku obrazloženja žirija za dodelu nagrade „Veljkova golubica“.

Iako ove godine Sajam knjige u Banjaluci nije održan, ipak su dodeljene tradicionalne sajamske nagrade.

Žiri u sastavu prof. dr Igor Simanovic? (predsednik), doc. dr Mijana Kuburic?-Macura i mr Valentina Milekic? odlu?io je da Nagrada „Liplje“ za savremenu književnost pripadne Vladanu Matijevic?u za roman „Sloboda govora“ u izdanju Lagune.

U obrazloženju žirija se navodi da kroz pri?u o nestanku novinara Saše ?omskog i potragu za istinom Vladimira F., Vladan Matijevic? aktuelizuje problem uslovljenosti savremenog novinarstva trenutnim politi?kim okvirom.

„Uspostavljajuc?i dijalog sa Kafkom, pisac iznimno vješto koristi potencijal kafkijanske stvarnosti i kreira, u žanrovskom pogledu, vrlo izazovan tekst koji se otvara kao novinarski izvještaj da bi prerastao u istinski triler, osmišljen da ?itaoca vodi do uzbudljivog raspleta. Me?utim, podjednako je bitno pitanje koje se namec?e kao klju?na piš?eva intencija: da li je stvarnost koju vidimo i doživljavamo, u stvari, iskrivljena i kreirana od nekog medija koji suštinski upravlja njome.“

Nagrada „Stuplje“ za negovanje srpske tradicije i pravoslavne duhovnosti pripala je Nebojši Jovanovic?u za knjigu „Dvor gospodara Jevrema Obrenovic?a 1816–1842“, koju je tako?e ove godine objavila Laguna.

Knjiga Nebojše Jovanovic?a predstavlja izuzetno detaljan pregled života i rada najmla?eg brata kneza Miloša, aktivnog u?esnika prelomnih istorijskih doga?aja u prvoj polovini XIX veka, a opet nepravedno zapostavljenog u srpskoj istoriografiji.

Žiri je u svom obrazloženju istakao da je li?nost Jevrema Obrenovic?a predstavljena iz dve perspektive.

„Prva se odnosi na biografske podatke i ulogu u društveno-istorijskim zbivanjima, sve do kona?nog razlaza sa knezom Milošem i izgnanstva iz Srbije. Druga perspektiva, podjednako ravnopravna, fokusirana je na kulturološku ulogu koju je odigrao dvor Jevrema Obrenovic?a u tadašnjem srpskom društvu, prvo u Šapcu pa u Beogradu. Svi podaci izneseni u knjizi temelje se na istorijskim izvorima, objavljenim i neobjavljenim, a rodoslovi, bibliografija i indeksi dodatno doprinose nau?noj uvjerljivosti studije. Poseban kvalitet otkriva se u ?injenici da je knjiga Nebojše Jovanovic?a pisana tako da se može ?itati skoro kao beletristi?ko štivo, koje c?e, zasigurno, dodatno doprinijeti osvjetljavanju nepravedno zatamnjenih i skrajnutih li?nosti iz srpske istorije.“