LIČNI STAV: SRAM VAS BILO, LANE GUTOVIĆU

PIŠE: Vladimir ?OR?EVI?

Poprili?no sam siguran da je to bilo u septembru 1989 godine: tih tri godine mog iskrenog životarenja u Londonu, “doprineli” su tome, da se baš ne se?am najbolje datuma i godina, ali se doga?aja itekako se?am. Desilo se, elem, da sam se obreo ispred Globe Theater-a, koji je tada zapo?injao fazu rekonstrukcije (završila se tek posle osam godina – Vesi?u amateru sa svojim Trgom Republike).

Iako su igrali po drugim pozorištima, ovog puta, prvu predstavu su odigrali u Globu koji je ve? poprimao oblik renoviranja stana posle 30 godina. Šipke svuda, skele, prašina… samo su nju odigrali i posle toga je planeta ?ekala londonskog Vesi?a da ga “rekonstruiše”.

Igrao se “San letnje no?i” (namerno su to izabrali jer leta u “Londri” te godine nije ni bilo. Bilo je “fuckin’ cold” i kiša nije prestajala da pada). Klasi?an britanski cinizam na delu. Još jedan dokaz potrebe i pobede pozorišta nad realnoš?u.

Karte koje su tog dana, kada sam došao da ih kupim, puštene u prodaju su se rasprodale ju?e (tako je pisalo na blagajni, koja je, baj d’ vej, izgledala kao blagajna Doma kultura Blace. I gore od toga.

Ušao sam unutra samo da vidim ono o ?emu sam sanjao godinama pre toga. Proba je ve? bila gotova… Ekipa se raspuštala… Pri?e mi neki lik koji je izgledao kao nepriznati sin Morisija (iste nao?are i frizura). Re?e da se zove Deni i da je asistent režisera (re?e ko je režiser, zaboravih ga i pre nego što ga izgovori). Kada sam mu rekao da su ovo nemogu?i uslovi za igranje pozorišne predstave, samo me je pogledao i rekao:

“Ser  Lorens (Olivije – prim.aut.) mi je rekao da je krajem 60-ih godina, Hamleta voleo da glumi na livadi pred seljacima i ovcama, koje su se tu slobodno šetale. Na taj na?in je uspeo da usavrši svoj lik i približi ga obi?nom svetu, a ne blaziranoj publici u pozorištu ili bioskopu. Zbližavanje danskog plemi?a obi?nom Englezu je i bila želja autora tog dela, tako?e. Pozorište je svuda. Samo ga treba odigrati.”

Zapamtio sam napamet šta mi je rekao tip koji mi do tog trenutka bio simpati?an koliko i kolonoskopija. Nekih šest godina kasnije (zbog “Trejnspotinga”) sam sam sebe želeo da “prebacim” preko Brankovog mosta, kada sam saznao da je to bio ni manje ni više nego Deni Bojl!! Fuckin’ Deni Bojl!

Potvrdu Lorensove tvrdnje sam dobio 2005 godine u Edinburgu na pozorišnom festivalu. Tamo je pozornica, bukvalno, svuda. U sred restorana do?u glumci i po?ne “Zlo?in i kazna”. Cela predstava (nekih sat i po vremena). Ili na jednoj od, mnogobrojnih, strmih ulica unutar zidina grada, igrala se “Kiša” Samerset Moma… Opet pobeda pozorišta nad surovom realnoš?u!

Prava je šteta što, ve?ina, naših glumaca nije imala prilike da ovome prisustvuje u Edinburgu (još gore ako jeste, a ništa nisu nau?ili).

Jedan naš glumac tamo nikada nije ni kro?io, ina?e ne bi dozvolio onoliku blamažu i pljuvanje po svojoj profesiji i kolegama. A naro?ito publici.

MILAN LANE ŠOJI?

Nekada se prezivao Gutovi?, ali odavno je u svojoj glavi Šoji? i to u negativnom smislu te pojave na našoj sceni!

?ovek koji ?e ostati poznat po dve stari, kada govorimo, o njegovoj ulozi u našem glumištu. Šoji? sa brkovima i Šoji? bez brkova (to je kada je bio “Pustolov”). Se?ate li se nekog njegovog velikog filma, osim onog sa pili?ima “Erogena zona”? Ne, naravno.

Pozorišne predstave (ne njegovi dosadni kabarei, nego prave predstave)? Naravno da ne.

Ja se se?am jedne iz 1984 godine. Bio je glavni epizodista u JDP-u, ali je odigrao maestralno. Sve je to nedovoljno za ono što je uradio u utorak uve?e na letnjoj sceni BDP-a. I to u vrhunskoj predstavi “Sumrak Bogova”!

O?igledno da nije imao pojma ništa o tom Viskonti-Martini? delu tj. filmu. Niti pozadinu svega toga. Ti?e se nema?ke bogate porodice pred dolazak zla. Prvo u tu zemlju a onda i na ostatak planete. Nije ni ?itao Manove “Budenbrokove” koji su bili osnova Martini?u za njegovo remek delo. (Za Mana je ?uo, zbog “Smrt u Veneciji”, ali ovo nije pro?itao, jer da jeste mogao je u tih svojih pet minuta, koliko mu traje uloga, da napravi glumu o kojoj bi se pri?alo.

Ali ne, Šoji?, ostaje Šoji?. Kad ?ovek ili ne ume (u to sam sada sasvim siguran) ili ne?e (ne verujem), ostaje tamo gde i pripada. Šoji?ima.

Utorak 16.09.

Pozornica napravljena montažno na mestu gde i narkomani ne žele fiks. Merenje temperature, trka za bolje mesto na tribinama… svi nose maske kao ovce iako je otvoreno. Iza sebe ?ujem da mi nekoliko desetina Dart Vejdera diše “za ovratnik” sa svojim maskama. Ipak, razumem strah kod našeg sveta.

To su oni što su se zatvarali kada je bilo pomra?enje sunca, ili  tri meseca bez pogovora bili u toru tj stanu za vreme policijskog ?asa. Ni to nije bio nikakav problem. Poštujem sva?iju odluku da bude ovca! Ali ne poštujem kada me neko ne poštuje – a to je upravo uradio Šoji?. Pljunuo je na publiku, kolege, zaposlene u BDP-u… na pozorište uopšte.

?ak i da je re? o velikom glumcu, a nije, tako nešto je neoprostivo i nedopustivo!

(RAZ)REŠENJE

Glumci su na sceni i sede na stolu (ima simbolike u tom stolu i zašto je cela scena takva). Svi gledaju u publiku ili bolje re?i glume da gledaju.

Samo je Šoji? je okrenuo le?a publici! Rediteljsko rešenje? Možda… Baš kao i Šoji?evo igranje sa prstenom, koji i u filmu i u predstavi ima jednu od presudnih uloga u srži ovog remek dela.

Da je Šoji? pro?itao Mana, znao bi da “otac kao glava porodice uvek sedi uspravno… pogleda pravo… nikad glavom ve? samo o?ima skre?e pogled ka odre?enoj osobi i uvek su mu ruke na stolu. A na njima prsten! Prsten koji nas odre?uje!”

Šoji? se igrao sa njime, ?ak i kad je predstava po?ela. Sve sa le?ima okrenutim publici. A njegove kolege? Prvih nekoliko minuta kao da su došli da “odšmiraju ovo sranje”.

Tek kada je trebalo da kaže klju?ne i jedine re?enice, koje jasno obeležavaju sudbinu ne samo ove, ve? i svih porodica koje su se našle ili ?e se na?i pod režimom mase koja guta sve pred sobom, doti?ni se setio da stavi prsten.

Nekako sumnjam da je Jagoš Markovi? na tome insistirao, pošto bi na taj na?in Viskontija i Martini?a smatrao debilima!

No, tek kada je, preko penisa, rekao klju?ne re?enice koje ?e odrediti sudbinu Baronove porodice i skon?ati u raljama naciti?kog režima, po?ela je predstava.

Glumci su se setili da su tu da glume a ne da služe da ih publika obožava i predstava je dobila obrise one predstave koja je proglašena za najbolju u 2019 godini.

I onda sramota srpskog pozorišta i direktno uriniranje po publici, pozorištu pa i kulturi uopšte! ‘Ajde što su se glumci (koji su sve vreme bili na sceni), preko pimpeka poklonili publici, ipak su odigrali predstavu i zato su zaslužili biseve! ?ekali smo ih mesecima da stanu na te jebene daske koje život zna?e.

Na sceni nije bilo Šoji?a!

Nigde!

Ljudi gledaju levo desno…svi o?ekujemo da se pojavi….mislimo to je fora…glumci kao da Baron (ina?e glavni krivac za kraj porodice) nije nikada ni postojao!

Ljudi koji su došli da vide i njega, koji su sa ogromnom nadom do?ekali po?etak pozorišne sezone da se možemo vratiti u, kakvu takvu,  životnu normalu, makar i u privid te normlanosti, a pozorište u tome ima jednu od klju?nih uloga, dobili su šamar koji nisu zaslužili. I to od Šoji?a!

Ima iskonske pravde u svemu tome. Kad nas ve?, raznorazni, Šoji?i jašu kao volove decenijama, što ne bi i neki tamo glumac se posrao po publici, jer publika mu za to i služi!

Razumem vas, ako vas ve? publika nije razumela. I ja bi sebe smatrao promašenim ?ovekom ako bi me posle ?etiri decenije glume upamtili samo po piro?anskom akcentu!

Samo mi nije jasno što smo vam mi, gledaoci, za tako nešto krivi, gosn Šoji?u?!

FOTO: BDP