LJUBAV – ONLINE ROMAN – POGLAVLJE 16

ponedeljak 13.april

Rekla je: „Idem sa Ivanom na kafu, uze?emo je u Robusti, rade na šalter. Taman da malo uhvatim vazduha.“

?etiri Petice je ?itao „Poštar uvek zvoni dva puta“, sino? je otpao uz knjigu pa je rešio da je okon?a. U fragmentima se se?ao filma, ali roman je potpuniji doga?aj. Odli?an krimi rad. Voleo je takvu literaturu. Pišeš, zamotaš radnju, ne daviš publiku. Mrzeo je ljude koji name?u svoje poreme?enosti uvijene u književnost.

„Donesi meni jednu za poneti. Šta radi Ivana?“

„Nije se kupala tri dana.“

?etiri Petice se na glas nasmejao.

„Zajebano…“

Lana je ispalila sa gajbe. Posle mesec dana izolacije oslobo?eni su mada napolju šljaka policijski ?as, ili kako se zove izmišljotina poreme?enog politi?ara na ?elu države. On je do duše slobodan nešto manje od metar dana pošto petog maja puni šezdeset pet godina. Dvadesetak dana do ponovnih bukagija proveš?e skromno u krugu porodice. Lana i on. Da li sada deca mogu da u?u u stan? Pa, mogu, nemaju koleru valjda!? A, može i on napolje. Super je to, ali ga mrzi. Gde bi ta?no išao? Da se prošeta po kraju, da ode na krug po Tašu. Uopšte nije loša ideja ali to ?e sutra. Danas se odmara od zaklju?anosti.

Do sada ga je u životu održavalo kretanje, menjanje destinacija i kreveta. Jastuk mu je bio jedini dom. Gde zalegne, tu živi. Bilo da je Italija, Španija, Francuska, Amerika. London je voleo ali su mu Englezi bili odvratni. Nema?ku nije voleo zbog rata. Fašisti su nepopravljiva falinka ljudskog trajanja. Grozio ih se. Nije voleo tu ideologiju. Nije mrzeo nikoga. Ubijati drugog ?oveka u ime višeg cilja je tako primitivno. U stvari nije voleo celu Evropu. Kolonizatori odurni. Tla?ili su jadnu Afriku koja je kolevka ljudskog roda, razjebali Bliski Istok, iživljavali se po Indiji i okolnim zemljama i ostrvima.

Da li sada deca mogu da u?u u stan?
Pa, mogu, nemaju koleru valjda!?
A, može i on napolje. Super je to, ali ga mrzi.
Gde bi ta?no išao? Da se prošeta po kraju,
da ode na krug po Tašu. Uopšte nije loša ideja,
ali to ?e sutra. Danas se odmara od zaklju?anosti.

Amerikanci koji su istrebili Indijance zavode red po svetu. Niko se Boga nije plašio. Ali neko se potrudio da im se pojavi Tramp. Taj neko je ube?en da Srbija nije dovoljno patila pa je udavljena mutacijom radikalnog plemena. Nadao se da to ne?e dugo potrajati. Namignuo je ka ikoni svetog Nikole na isto?nom zidu stana. Pored ikone su fotke njih ?etvoro. „Lepa neka porodica, majku mu“, osmehnuo se.

A onda se ponovo naljutio.

Planeta ispravlja grešku. Oko za oko. Mora Kina da naplati godine i vekove hodanja unatraške, ošišana na lonac. Ve? su zauzeli pola Afrike. Mic po mic. Stižu žuti, uvali ?e nam kruti. Moraju Arapi da do?u po svoje spomenike razastrte po muzejima Pariza, Londona, Madrida. Afri?ka plemena žele zadovoljenje za sve suze istekle po poljima pamuka. Pružali su ruke belom ?oveku koji ih je masakrirao, i oduzeo pravo da budu ljudi.

?etiri Petice je bio zadovoljan. Dožive?e pravdu.

Odlu?io je da ustane, da se istušira, obrije. Da kenja kao ?ovek po prvi put posle mesec dana sa otvorenim vratima klonjare. Mrzeo je liftove i male klonje. Nije klaustofobi?an ali ne voli. Njegovi preci su kenjali po šumama i gorama, po livadama i proplancima, tociljali se na dupetu po travi da se obrišu, zapirali u ledenim potocima. Onda je neko smislio šolju. Sada svako ko kenja ose?a se kraljevski. Zasedne na presto i sere. Svet je otišao u kurac ne uvo?enjem demokratije nego kada su izmislili wc šolje. Dok je svako kenjao gde je stigao izgradio se moral, stid, socijalna distanca. A onda je neko ukapirao da je srati u žbunju oduzimanje ljudskih prava i svet je doživeo debakl. Izjedna?ilo se plemstvo i plebs. I Hitler je kenjao na šolji kao i Gandi. Doduše Gandijevo govno je bilo tek u naznakama ali bilo je govno. Ljudski rod se prepoznaje po telesnim izlu?evinama. Po mirisu klonja je znao gde se nalazi. Vezanih o?iju bi prepoznao geografsku odrednicu gde se zadesio. Nema?ka govna smrde na kiseli kupus zaboravljen u podrumu, Francuska na mrtvu kokoš, Italijanska na užegli beli luk, Srpska na džibru u kojoj je udavljena doma?a životinja, Kineska na zagorelo mleko, Afri?ka na prdež mošuskog gove?eta, Meksi?ka na amonijak.

Eskimi seru kao foke, jednom u petnaest dana, hladno im, pa onda iskenjaju mrtvu foku koju su pojeli. Bušmani iskenjavaju Hotentote i obrnuto, Japanci vra?aju dug moru, Ma?ari dug toru. Gadna je planeta, udavili smo je govnima. Infodemija je duboko u crevima svakog Amerikanca pa kenjaju narandžasto. „Orange is new color“. Šta ?e biti s nama, jebote?

On može samo da vitla scenarije po glavi, ali ?e pitati decu. Dolaze sutra oboje u kraj da popiju po kafu za poneti. Nije želeo da ih gleda u stanu. Lepi su mu napolju. Napolju može da se kur?i svojom decom. Kada neko pro?e pored ?erke i sina i zagleda ih, on se ose?a ponosno.

Interfon je zazvonio. Štrecnuo se. Potom je zazvonio drugi-tre?i-?etvrti-peti put.

“Ajd, u pi?ku materinu”, zgrabio je slušalicu interfona.

“Ko je!?”

Niko.

Pritisnuo je dugme za kapiju.

„Neka u?e, libo me racku“, pomislio je.

Zvono na vratima se oglasilo. Štrecnuo se. Potom je zazvonilo drugi-tre?i-?etvrti-peti put.

“Ajd, u pi?ku materinu”, naglo je otvorio vrata.

U ruke mu je uletela Lana. Ta?nije pala. Više se stropoštala.

“Vlim tre, mlo smo piopile, pj Ivna otšla gjbi…”

?etiri Petice je nežno podigao ženin leš. Odneo je u spava?u sobu i stavio kantu za ?iš?enje podova ispred nje. Mada ona nikada ne bljuje kada se napije. Oženio je finu gospo?u.

SVA poglavlja PRVOG DELA pro?itajte ovde

“Kako se prebila“, nasmejao se. Nikada muškarac ne može da se urolja kao žena. Kao stoka, jebote. Kako ne zna kada joj je dosta. Ili zna? Sagnuo se iznad nje i pomirisao joj dah. S ga?enjem se odmakao. Brate, rakija! Gde su se njih dve udžibrile. Mada je ona Ivana stoka, ona može da cirka. Lana je fina. Gospo?a, majka kraljica.

“GROOOOAAARRRRNJNJNNJOOWWW“, gospo?a-majka-kralica je upravo renovirala njihovu spava?u sobu.

?etiri Petice je zatvorio vrata, pijanog i bog ?uva. Ne?e joj ništa biti. Smrad povra?ke je prihvatljiviji od smrada govana u kojima se dave svi tuto komleto ovih dana.

Srbija je smrdela na Vu?i?a.

Nije krivio njega, krivio je sebe. Politi?ar se bavio svojim poslom, okružio se svojim sinonimima za bagru. Trideset godina je ?ekao da zasedne na presto. Trideset godina nas je uguravao u šolju. Sada nas tovari svaki dan. Za to vreme ?etiri Petice je landarao po svetu i plivao kroz život. Prvo je krenuo kraul, pa se prešaltao na delfin, godinama je le?no sekao život i sada je vreme za chill, Prsno, ro?aci. Ho?eš da se šminkerišeš, misliš da si kralj, glava porodice, div junak. ?oka, brate! Sjebala te ulica i roditelji. Vaspitan si da voliš ljude i životinje, nisi radikal. Nisi mitoman, šatro junak, nisi cava!

To je hendikep Beogra?ana i njegovih drugara širom Jugoslavije u odnosu na planetu.

Ostaje nam samo šaka olova i nešto protiv bolova.

A pre toga…?etiri Petice je znao da ne?e biti ništa od „pre toga“. Sise smo!