LJUBAV – ONLINE ROMAN – POGLAVLJE 24

sreda 22. april

Rekla je: „Moram da šljakam.“

U dnevnu sobu grunulo je sunce. Crveni „lenjivac“ zasijao je pompezno. ?etiri Petice je popalio par indijskih štapi?a. Gajba je mirisala na mošus. Doduše, izgleda da su fejk štapi?i pa je više vugnjala na mošusko gove?e. Ili se to samo Džeki iskenjao negde u šteku. Nisu ni indijski štapi?i više što su bili. Proizvode ih u Kini sto posto.

„Okej, idem ja sa Džekijem do „Momenta“ smilovali su se da otvore kafu za poneti.“

„Zato si se obrijao?“

„Ma daj, kako sam znao da ?eš ti „morati“ da radiš?“

„Ponesi masku.“

„Koji ?e mi kurac, pa ne ulazim nigde, a fizi?ka distanca mi je uro?ena.“

„Ponesi masku.“

„Dobro.“

Lana je sela za trpezarijski sto. Bila je u njegovoj majici, vezala rep i stavila karmin. Uletela je u radnu varijantu, nije je trebalo dirati kada krene da pravi novac.

?etiri Petice je ispalio napolje. Bilo je sun?ano ali je kidao neki vetar. Džeki mu je žmirkao u naru?ju. Laganim korakom se uputio ka kafi?u u kraju. Nije s ?uo ni sa kim ali neko je ve? tamo. Uželeo se kratkog espresa iznena?enja. Dvadeset godina pije barem jednu kafu dnevno u istom lokalu kada je u Beogradu i nikada kafa nije istog ukusa. Proguta tu pilulu, malo pro?aska i ode negde na normalnu kafu. I tako ceo život.

„?ega se pametan stidi to Bane Kulov kara“, za?uo je smeh sa pola ulice. „Jel znate kada smo bili klinci namesti Žakula debelom Raji da kresne trandžulju. I ode Debeli pod Plavi Most, i krene da nagnava trandžu i obrni-okreni lapi je za kitu. Smori se u trenutku ali kada je ve? pla?eno ajde ’rava da mu popuši. Završe oni i Debeli se zbuni, šta da kaže, lupi ga po ramenu i kaže: Hvala ti brate…“

Smeh se orio ulicom. Maskirani paranoici su se razbežali od smeha kao bubašvabe kada me?u njih baciš kamen. Neka baba je bogoradila s obližnjeg prozora.

„Vidi klinku kako se razgoropadila“, rekao je ?etiri Petice. Oko „Momenta“ se okupila šarena ekipica. Stajali su na distanci.

„Jel jebo neko od kada je ovo po?elo?“, pitao je Žakula. Svi su ?utali. Niko nije hteo da proguta mamac.

„Taši-taši tanana, ku?i ste sa ženama…“, drao se Žika Ciganin štekovan iza kontejnera malo dalje niz ulicu.

„Žiko ne kenjaj, da ne bi leteo u nebo…“

„Ringe-ringe Raja, traja?e do maja!“, drao se Žika.

„Ko radi?“, pitao je ?etiri Petice Baneta. Na ulasku u baštu postavljena je Korona barijera. Kafu su pravili unutra pa nije video kelnera.

„Velja.“

„Gde je, jebo te?“

„Kenja.“

„Veljo, sine! Daj mi molim te jedan kratki daj ljudima šta ?e da popiju, odnesi Žiki koka kolu, i daj šolju mleka za ku?e.“

„Ne?u koka kolu. Ne pijem ta ameri?ka govna!“

„Dobro bre Žile, šta ?eš?“

„Viski! Sa dve kocke leda!“

Smejali su se. A dan je tek po?eo… ?etiri Petice je imao u planu da kara nešto.