LJUBAV – ONLINE ROMAN – POGLAVLJE 27

nedelja 26. april

Rekla je: „Da li mogu da te pitam nešto?“

?etiri Petice je zevnuo. Nedelja mu je uvek bila smor od dana. Treba je bezbolno pobediti. Nije smeo pred Lanom da pokaže neizdrž koji ga je uhvatio. Išla mu je ve? lagano na ?oku izolacija. Bežao je od informacija o zabranama, saopštenjima. ?uvao je vugla.

„Uvek.“

„Ko ti je najodvratnija pojava na našoj javnoj sceni?“

„Twiter…“

„Ma, ne to. Osoba?“

„Da li si normalna, svi su mi odvratni.“ Posegao je za paklom pljuga. Dobro je pakla je skoro puna, dobaci?e do sutra. Malopre je zabo neku vo?nu štanglicu napravljenu od smokve. U trenutku je poverovao da može da leti. „I beleive I can fly“, pevušio je. Bacio je oko na tizer za dokumentarac o Džordanu. Zanimljivo za pogledati.

„Jednog, molim te. Ili jednu.“

„Za jednu se ne?u izjašnjavati, pošto nisam u seksisti?kom fazonu tu mogu samo zbirno da ti odgovorim. Za jednog ti možda i odgovorim.“

Lana je otvorila frižider. Uzela je vo?ni jogurt. Taj napitak, imala je utisak, direktno ulazi u krvotok i diže ?oveka. Otpila je gutljaj. Mmm, višnja…

„Ko?“

Džeki je podigao nogu i prdnuo. Kuntao je kao zver na sred dnevne sobe.

„Najogavnija pojava su mi sifražetkinje koje se vrzmaju po politici i medijima, opširne i ispravne. Jebote, život je tako kratak. To mi žestoko smeta.“

„Sada si ti otišao daleko. Pitala sam te ko ti je najodvratnija pojava, a ne da mi pri?aš nešto što se podrazumeva!“

„Lana, ne mogu da te karam danas. Nedelja je. A i ju?e smo…“

„Jel, me zezaš?“

„Pa da li si provalila da više nemamo predigru. Nego se zaka?imo pa umesto da se sva?amo mi se karamo?“

„Šta fali. Malo poja?amo strast! Da ti je neko pri?ao da ?eš da budeš seksualno aktivan u ovim godinama, smejao bi mu se. Nekada je tvoja ekipa igrala šah na Kališu, a danas živite kao klinci.“ Lana je iskapila vo?ni jogurt sa ukusom višnje. Creva su je podsetila da bi mogla da ih isprazni. Samo da je ?etriri Petice ne provali da joj se kaki. Za po?etak ?e se šetati ispred kupatila i gasiti joj svetlo. Nepodnošljiv je.

„Kiki.“

„Šta Kiki?“

„Pa, ptica na dlanu!“

Nasmejala se. Sada joj je ve? frka za klonju.

„Znala sam!“

„Znam i ja.“

„Šta ti znaš?“

„Da ?eš se ukakiti ako odmah ne kreneš u klonju!“ Ispratio je sa kezom njeno skakutanje do toaleta!

Ustao je i stao pokraj vrata toaleta.

„Jel znaš kada smo Beban i ja išli u Peking da donosimo erkondišne, pa smo kuntali u sobi kod Mi?e stjuarta i njegove žene, pošto su Jatovci dobijali svako po sobu na svoje ime, pa nam je ?omi dao sobu pa on i žena u jednu, a ja i Beban u drugu.“

Lana je klimala glavom. Stezala je bulju što je mogla više. Pustila je vodu iz lavaboa da je ne ?uje. ?etiri Petice je ?uo mlaz vode iz ?esme.

„Gotova si?“

Nije bilo odgovora.

„E, da. I svako jutro smo išli sa Jatovcima na doru?ak, pre kupovine. Provali Beban, ja nisam obra?ao pažnju da sve stjuardese kada doru?kuju idu u sobu po spisak za grad. Kao jede i kaže: „Pardon, moram u sobu po spisak“. Pita on ?omija za taj fenomen, a on mu kaže: „Ma jok brate, idu da tovare ali to im je fini izraz. Pardoniraju te. Od tog jutra do povratka nismo išli sa njima na doru?ak.“

Lana je bila pred eksplozijom. Rekla je: „Odlazi, zakla?u te!“

?etiri Petice je pustio Džekija u toalet. Jeba?e mu Lana kevu, ako ikada iza?e. Stajao je onaj grafit: „I žene prde“, godinama na zidu u kraju. Nasmejao se. Bio je zadovoljan što još nije u?lanjen u „Društvo mlohavih kita“ preko puta Dadova. Taj grafit je napisao mali Zec još dok su išli u osnovnu školu. Pre neki mesec se provezao Krunskom, još je stajao grafit, de?ijom rukom ispisan.

?etiri Petice je s ljubavlju pomislio na decu.