LJUBAV – ONLINE ROMAN U NASTAJANJU – POGLAVLJE 13

PIŠE: Dule NEDELJKOVI?
FOTO: Kuroko UkouUnsplash

petak 3. april

Rekla je: „April u Beogradu.“

„Jel znaš kada je Stevi kumu, keva rekla jedno jutro dok je nabadao klju? u bravu na ulaznim vratima stana: „Pa posle reci da piloti ne piju…“ on je šampion“, nasmejao se. „Gledam neku seriju, pa mi lik li?i na njega. Taj je sve sjebao u životu osim aviona, bogu hvala. Bila neka Smilja psiholog na aerodromu koja im je jebala kevu, a on kucao na izlasku iz njene ordinacije, toliko se trudio da bude normalan. Sino? smo se ?uli. Prizemili Ryan, a on ne zna šta ?e sa sobom. Piloti su i onako u fazonu „Poštar zvoni dva puta“, pa se dodatno usrao.“

„Poštar, zvoni dva puta?“

„Pa, da…oni kada odu u penziju masovno umiru, njima je život u krilima, kada im ih odseku ?ao su. Pa zamisli kako je njemu u ku?i, zaklju?anom!?“

Prišla mu je. Mirisala je na pomorandžu. Ili se kupala ili je jela.

pro?itajte SVA POGLAVLJA romana

„Poslao sam mu poruku koja kruži viberom: „Taši, taši, tanana ku?i ste sa ženama, ringe-ringe-raja-traja?e do maja“, oterao me je u kurac. „On duže izdrži pod vodom nego kod ku?e sa ženom i ?erkom”.

„Meni je tih ljudi žao.“

„Kojih?“

„Pa tih što su se loše spojili.“

„Ma, dobro, Steva je pilot, nema to veze s ljubavlju. Pa ni ti i ja se ne vi?amo preko dana, po nekada i cele nedelje. Ja tebe vi?am samo na putovanjima, ovako smo kao na fabri?koj traci.“

„Ja volim da radim.“

„Ja ne volim. Mrzi me. Ceo život bih da se provu?em na foru.“

„Znam.“

„Ali jebiga, ne znam da slikam, da pišem, da vajam. Ne znam ekonomiju, ne znam da se bavim politikom, ne mogu više da se bavim sportom. Totalna sam slina postao. Ne?u ja doživeti ni jednom poštara.“

„Ajde, molim te ?uti.“

„Pokaži mi sisu.“

„Šta li ti to zna?i“, pomerila je bretelu. Njena nagost ga je uvek ?inila živim. Njoj godine ništa loše u?inile nisu. Naprotiv. Rekla je: „Kako ti ne dosadi. To je kao ja tebi da tražim da mi pokažeš nešto. U stvari šta ja pri?am, kao da je tebi to problem!?“

„Pa, da…“

Zazvonio joj je telefon. Milica. Spustila je telefon na sto i pustila spikerfon: „“Gde si nisam te ?ula dugo?”, Milicin glas je imao nepodnošljivu frekvenciju. Nazalna dosada. Zvali su je Milica Kastro u kraju. Govori su joj trajali po devet sati. Davila je za medelju. Lana joj se JAVILA:

“Bila sam na oprezu”, sela je.

“I najboljima popusti pažnja. Kada si ve? tu, da ti kažem…”

?etiri Petice je uzeo tetris i otišao u klonju. Ali nije vredelo, vrata ne dihtuju kao studijska. Gajbom je odjekivala Milica. Mica-ubica!

„Menjamo no? za dan, dan za no?, no? za dan, dan za no?, no? za dan,blablabla… „ Smrt je prihvatljiv koncept, Milica osloba?a, ona je redar na vratima smrti. Ko nju pro?e ni pakao mu nije težak. A u paklu je pakleno zezanje. Nije za cave.

“I onda je on rekao…”

„Ko?“, ova njegova žena nije normalna. Pa ni u izolaciji niko nije toliko dokon, krv ti jebem!

„Sima!“

Sima Strahota, njegov ortak iz kraja. Tako?e Alfa piton. Poslednji put ga je video kada se cirke vra?ao sa Dinersa. Svanulo je odavno. Zvali su mu taksi, a taksista Sima Strahota! Pri?ao mu je od postanka zemlje pa do njegove vizije budu?nost. Se?a se da se žalio na problem sa sluhom. Na jedno uvo je gluv pedeset posto, na drugo-onako: „Sada sam kao Tomi“, cerekao se.

Tomi je slep, jebote! Tomi opera. Rodžer Daltri je Tomi. Ma?ak iz Tom i Džeri nije gluv. Ko je gluvi Tomi!? Sima Strahota, ?ovek koji kada krene da pri?a ?ovek umire. Milica je njegovoj ženi Lani, zarobljenoj telefonom u dnevnoj sobi, prijavila da je videla Simu i sada joj prepri?ava Siminu žvaku. Milica prepri?ava Simu, mila majko!

Skratio mu se dah. Rasla temperatura, Korona napada! Milica, Sima i Klavijaturista. Sveto trojstvo beogradskih udava. Išla je pri?a da je klavijaturistina žena obolela od raka i preminula. „Nije, brate..“, rekao mu je Igor novinar: „Klavijaturista joj je nešto pri?ao uz jutarnju kafu i žena je samo umrla. Na pola pri?e. Jednostavno umrla. Od trajanja pri?e…“

Milicin glas je odjekivao.

Koncentrisao se i skupljao snagu da probije zid kupatila i spase suprugu, njegovu voljenu Lanu iz kandži Mice Kastra! Me?utim izdala ga je snaga. Cureo je u šolju. Iscure?e mu život na bulju. Ne?e biti ni kremiran ni sahranjen, bi?e pušten. Vodokotli? ?e ga katapultirati u vir kanalizacije. Mora da se otrgne. Nije ovo na?in za odlazak. Nije valjda Milicin glas poslednje što ?e ?uti! „Snežana se ugojila, hahaha, sve se one ugoje kada se skinu sa dopa…“, Milice brate, Lana sestro! Dokle tako, pobogu.

„Curim“, zacvileo je. Pi?ka od ?oveka. To je on!

Preko potebna mu je bila marama i kafetin, ovde duva kao na Adi Bojani.