LJUBAV – ONLINE ROMAN U NASTAJANJU – POGLAVLJE 14

nedelja 5 april

Rekla je: „Ho?eš da otvoriš sinu kada do?e, idem da se kupam. Malo ?u da zalegnem u kadu. Malo ?u da ?itam knjigu u kadi. Voda me opušta.“

„Lana, mi nemamo kadu“, rekao je. „Au, jebote“, pomislio je. Alarm mu se upalio.

„Da li ti misliš da sam ja fijuknula?“

Krenuo je da potvrdno klimne glavom ali se na sre?u zaustavio. Sto posto je improvizovala neku kadu. Napuni?e lonac toplom vodom pa ?e da sedne u njega. Imala je zgodno malo dupe. Joga kukove. Možda i uspe. Ima ona velika šerpa što mu je ostala od keve. Crvena sa belim tufnama. Napuni je i stavi tuš da joj curi niz le?a. Pametna je Lana. Posle ?e i on to da uradi, samo bez lonca. Treba sve planirati u životu, pa ?ak i kupanje.

A šta ako se zaglavi u loncu? Ništa. Skuva?e je. Ako se zaglavi u loncu, ne zaslužuju da živi. Slatka je. Može da služi umesto slatkog kupusa. Nabaci malo slanine na nju i eto mu kuvanog jela. Može par dana na kašiku da jede. Može i da zaledi u zamrziva?u, pa kada pro?e ovo sranje da pozove ortake na kupus sa Lanom. Kuvana Lana. Dobro ime za jelo. ?eka?e da svi pojedu, pa ?e im otkriti glavni sastojak.

SVA poglavlja na JEDNOM MESTU

Gane ?e se smejati, Dule povra?ati, Bane Kulov ?e se onesvetiti, a Žakula plakati. Znao je on svoje ortake u dušu. Gane je solidna baraba, druželjubiv tip, odan porodici, uspešan gra?evinac. Dule frizer ku?kar, ma?kar, ima i dva papagaja, peder, živi sam. Dobar i odan prijatelj, Bane Kulov ima samo jedan strah u životu. Da ne umre prvi u ekipi da mu na spomeniku ne napišu: „Ovde leži Kulov“, ima ženu i troje dece, odan porodici. Žakula je bivši bokser, reprezentativac, ?eli?nih pesnica i granitne brade. Problem mu je predstavljalo srce od stakla. Živi sa dvoje dece, ženu mu je ubio pijani šofer. Nije im dozvolio da reaguju. Voza? je umro dok se branio sa slobode. Ta?nije sko?io je sa Pan?eva?kog mosta. Renato je baš te ve?eri bio na ve?eri kod Duleta. Kada su ?etiri petice, Gane i Bane Kulov ušli i seli za sto, Renato je mogao i da ode. Žakula je bio kod ku?e sa decom. Pljesak tela o gvozdene talase Dunava, ulili su mu veru u pravdu. Kulov i on su ga samo podstakli, biranim re?ima. Nikakvog nasilja tu nije bilo. Šofer je sam kao slobodan ?ovek odlu?io da se liši života, neosaka?en. U pola ve?ere banuo je Banovi? sa harmonikom. „Vetrovi me lome, ja teram po svome…“, orilo se do zore. Napili su se kao bulje.

?etiri Petice je prestao da pije te no?i kada su Gane i on bacili basistu sa sve onim ogromnim instrumentom u Savu sa nekog splava u Zemunu. Njegov orkestar nije hteo da im odsvira Laninu omiljenu pesmu: „Cesarica“, a basista je rekao da oni ne sviraju Hrvate. Sekund kasnije obreo se u reci. Izvukla ga murija kod Uš?a, plutao na instrumentu, psihi?ki oboleo. Gane i on izvukli su se sa prekršajnom prijavom, ipak je njihov drugar Morž neko mudo u policiji.

Dosadni, zli, Morž mu je hapsio sina. Klinac se zaigrao u jednom periodu sa drugarima sa Severa Marakane, pa su ih optuživali maltene za ceo kriminal u koji je država ogrezla. Dobro je, prošla ga je ta faza. Isprate poneku utakmicu zajedno, ali strogo sa zapadne tribine. ?etiri Petice ne ide u po?asnu ložu gde mu je i mesto zbog kulova iz uprave, koji mahom ližu bulju vrhovnom vo?i države, samo-proklamovanom huliganu u helankama. On je huligan kao što su danas socijalni invalidi huligani na tastaturama. Gde je njegova generacija pogrešila pa ih je ološ okupirala? Jebiga, nema sada kuknjave, mnogo su se šminkerisali kroz život. A bili su bagra, nije da nisu.

Nije ni on mirisao cve?e u životu. Malo se u mladosti muvao po inostranstvu, i sa kintom koju je tamo organizovao otvorio u Beogradu kafi?, potom restoran, koji je dugo godina opstaje u samom vrhu ugostiteljske ponude Beograda, a danas restoran vodi sin. On svrati s vremena na vreme, na malu gurmansku i šopsku bez luka, da overi klijentelu. ?etiri Petice je bio gradska faca, voleli su ga ljudi od margine do vrha. Ali samo one koje je on voleo. Ljubav mora da bude obostrana. Konzumenti su morali da se ose?aju familijarno. Familija ?uva Beograd. Sve neda?e je familija pobedila. Otpadaju jedan po jedan njegovi drugari kao sa kruške, ali njegova uža ekipa je na neku foru živa. Polovna ali živa. Isplazio se sam sebi u ogledalo.

Za?uo je zvono na vratima. Otvorio je, ugledao par kesa na otira?u. Dve jabuke su ispale. Sin je stajao na ivici stepeništa pet metara od njega. Stajao je i mirno gledao u svoje dete. Raširio je ruke, momak je pritr?ao i zagrlio svog oca. ?etriri Petice je tog trenutka umro. A kada je vaskrsao, krenuo je ka kupatilu da izvu?e Lanu iz lonca.

„Jebeš mi mater, ni jedan dan mira“, pomislio je.