MOLITVA ZA UDAJU

PIŠE: Svetlana ŽIVANOVI? 

Jedna mi sestra iz Kanade poslala nekakav ?lanak, u kojem beše, kako se tvrdi, vrlo delotvorna  molitva. Kad sad malo promislim, možda je to bila suptilna poruka da je vrag odneo šalu i da potencijalni udvara?i ne?e još dugo (po)žudne poglede upirati u me, odnosno diskretna sugestija da zatražim nebesku intervenciju, ne bih li izvrdala etiketu babadevojke.

Elem, neka studentkinja  govori kako se domogla ljubavi svog života, ta?nije kandidata za ženidbu (zato su te majka i otac u školu poslali! lekcije se gomilaju, na rastvorene knjige prašina pada, a ona sanja da bude mlada), jer verili se jesu, ali ne piše je li ta neverovatna ljubav ve? i krunisana brakom.

Me?u dvadesetogodišnjakinjama, ali i tinejdžerkama (!) u poslednje vreme, kaže, sve je popularnije ?itanje molitve za udaju.

– Zar može glupost dotle da ide? – u nedoumici je sestra, s kojom u inboksu komentarišem tekst.

– Kako ne može, može i preko, glupost se uopšte ne zamara, vazda je u zavidnoj kondiciji. Da li novoro?enim devoj?icama da stavljamo to štivo u krevetac, što pre i što bolje u glavu da utuve? O ?emu li si mislila, majko, kad si me gajila? Zar ti sad ne do?e kosu da ?upaš gledaju?i me ovako… ovako neudatu?

Molitva je, kako piše, iz molitvenika objavljenog na pravoslavnoj internet prezentaciji s blagoslovom nekog arhimandrita. (Gde jaa živim? I gde je to bilo kad sam ja napunila dvadeset, gde? Zašto se crkva tad nije bavila rešavanjem bra?nih pitanja i statusa? Eee, okrutna sudbo sama?ka!)

I njoj samoj (pomenutoj studentkinji) isprva je to bilo smešno, ali kako je vreme odmicalo i beše ve? prevalila dvadesetu (navršila dvadeset dve, ee!), a princa ni od korova, jedne no?i posegne za molitvenikom i nastavi svakog dana pred spavanje da ?ita molitvu za udaju (pa jeste, ako ne pomogne, ne?e ni da škodi… a ima izražajno ?itanje da uvežba). Nije prošlo ni nedelju dana, a pojavio se potencijalni mladoženja – ostvarenje njenog sna. (Smem da se kladim da je taj prošao kraj njenog prozora dok se malo glasnije obra?ala Bogu; pusti ti to što Gospod sve vidi i sve ?uje, nije zgoreg malo naglasiti… koliko je stvar i bitna i hitna, neka uzme u razmatranje preko reda.)

– Ma samo dok ja nau?im onu molitvu – kažem sestri – ima red prosilaca pred kapijom da mi se otegne.

– Napamet! – dodaje sestra.

– Misliš da ?e tako imati brže dejstvo?

Ej, nije šala, gori mi pod nogama, onaj biološki sat udara ko besan i kanda mu ona kukavica kuka uspani?eno, a iz daljine zloslutno pišti onaj zadnji voz (kakva sam nesre?nica, sve i da stigne – ima da me pregazi)…

Iš?itah jednom, pa se zabrinuh: ne?e to lako i?i, bar da ima neke rime…

– Stavi?u – dosetih se – laptop pod jastuk (kao što smo u prvom razredu uve?e stavljali ?itanku, pa ujutru, nekim ?udom, tako se bar ?ini s ove vremenske distance, znali pesmu od A do Š)!

– Moram na sastanak! – obavesti me sestra.

– Hajde, pohitaj… i spremaj se za svadbu!

Pa ja tolike hiljade stranica pro?itala, a da ne mogu da savladam dvadeset redova molitve, koja ?e mi obezbediti jednoga Balkanca?! (Što Balkanca? A što da ne? Eto, tako ho?u, baš ho?u. Ne morate vi sve ni da znate.)

Zet moj, Bosanac, poru?io mi posle da se molim malo brže, da probam kao brzalicu (ono jes’, ode mladost, leti vreme… još malo pa samo nekrofilima da valjam). A ne, treba da se spetljam, Svevišnji pogrešno da me razume i pošalje mi pogrešnog mladoženju, pu-pu, daleko bilo. Mora to polako, razgovetno…

Gospode, Bože Ve?ni (poštujem sakralni pravopis)Od tebe biva da se žena sjedinjuje s mužom radi pomo?i (ko ?e silne metre drva preko le?a da preturi, rasol iz kace da isto?i, sijalice da zameni… a ne, ne, to znam i sama) i produženja ljudskog roda (tu vala stvarno treba zapeti, valja se oznojiti, za opšte dobro, ne bi oni, ina?e), zato daj i meni, Gospode, da se sretnem (me?u ?etiri zida) i združim ( i ‘vako i ‘nako) sa ?ovekom koji me razume i kom bih mogla sve re?i (dobro, to uopšte ne zvu?i loše, a nadam se da ne misle na psihijatra). Sjedini me sa takvim koji bi me iskreno, supružanski ljubio celog života (aaa, da se raspilaviš)Daruj mi, Gospode, ženika koji ?e uvek iskati i tražiti moju dušu i moje srce a ne samo moje telo (nije to poslednje loše, da vam kažem; ako to paše, ostalo ne može da ne štima — pa ko ovakvu dušu da ne voli?)Preslavni Gospode, još Ti se molim da onome koga traži duša moja i meni daruješ da u naš život unesemo (ako se, omalena, ne zaglavi na vratima) radost… i da uživamo u zdravoj i dobroj deci (koja nam ska?u po nameštaju i živcima). Amin!

?ek’ da odškrinem prozor, ne bi li moja molitva doprla do onog do kojeg treba (ma manite me, daleko je do neba… ja ra?unam na horizontalu… mislim, za putovanje molitve).