NA PUTU KA NEBU

PIŠE: Mila MAR?ETA

„Ne izgledam loše iz ove perspektive. Imala bih kojekakve primedbe na jastu?i?e sala na kukovima i celulit na butinama kada ne bih znala da ovo telo ima skoro 58 godina, da je iznelo ?etiri trudno?e, tri poro?aja i odgajilo dvoje velike dece. Nisi loša, lutko. Bila. Nisi loša bila.“

„Dobro ve?e“, prošaputao je muški glas, tik uz nju.

„Dobro ve?e“, odgovorila je, nemalo iznena?ena.

„Da li bi vam smetalo da vam se pridružim?“ uljudno je upitao.

„Ne, ne bi. Samo ne znam zašto biste posmatrali uzaludnu borbu lekara da me namame da se vratim u ono telo dole na stolu i tako registruju u bolni?kom protokolu jedno uspešno oživljavanje.“

„Odkud znate da je trud uzaludan?“

„Sve što radim, radim vrlo temeljno. Naravno da sam prou?ila koja je ta?na kombinacija i doza tableta i alkohola koja ?e me zasigurno ubiti.“

„Samoubistvo, zna?i. Zašto?“, glas je zazvu?ao iskreno zainteresovan.

„Zbog ALI,“ odgovorila je nehajno.

Glavni doktor je zatražio nešto, nije ?ula šta, ali je primetila uskomešanost u igrokazu koji se odvijao ispod nje. Bilo joj je interesantnije da posmatra dalji razvoj doga?aja u sali nego da ?aska sa nepoznatim i nebitnim muškim glasom, pa se ponadala da je njena nezainteresovanost za nastavak razgovora zarazna.

„Kako to mislite „zbog ALI?“, glas nije odustajao.

„Eh, pa lepo, zbog ALI“, uzdahnula je, shvativši da nekome mora da objasni zašto se ubila. Verovala je da ?e taj pateti?ni izraubovani scenario „poslednje poruke“ mo?i da izbegne time što nikome nije dala nikakve naznake svoje namere, bez obzira što je sve brižljivo planirala danima. Njena uvežbana radost je bila zarazna i ista kao i uvek. Sjajna je ta škola glume u Krsmancu! Samo retkima je slu?ajno otkrila da stoji na ivici. A ti retki su bili oni kojima je bila toliko bezbojna da nisu primetili ni gde stoji ni kako se lažno smeje. Bilo im je dovoljno što se vrlo brzo složila sa njihovim zahtevom da im ne dosa?uje i što se dovoljno brzo izgubila iz njihovog vidokruga da im ne zakloni pogled na neke druge žene, interesantnije i važnije od nje.

„Ja sam balon pun emocija u svetu „ALI“ igala“, nastavila je da pri?a .„Zaista sam hteo da te zovem kako sam ti rekao, ALI…“, „Planirao sam da te vodim u kafanu u Novom Sadu koja ima najbolje ?evape, ALI….“, „Mislio sam da idemo na jedan natenane doru?ak sa ka?amakom i slaninicom, ALI….“, „Draga si mi, ALI….“ I tako, vremenom shvatila sam da je ALI univerzalna pokrivalica za prethodno izre?ene laži. Prvo sam se zapitala zašto su te laži bile uopšte smišljene i izre?ene kad ih nisam tražila, kada ništa nisam pitala ni ispitivala. A kad sam ih ve? tako netražene i neo?ekivane dobila, svaka od tih laži je postala po jedna majušna radost koja je punila moj balon i uveravala me da sam u pravu što verujem da u ovom odvratnom svetu postoje dobri ljudi. Igala je bilo sve više, bile su sve oštrije i balon je pukao.“

„I gde ?ete sad?“ zapitao je glas.

„Na onaj oblak što trenutno li?i na pticu. Morama da požurim, oblaci brzo menjaju oblik kad ih vetrovi raznesu po nebu. Za nekoliko trenutaka posta?u samo duh, bez težine, samo ?ista emocija. Smesti?u se na oblak i on me ne?e ni osetiti, nastavi?e sa mnom da jezdi nebom. Bi?emo slobodni, oblak i ja.“

„Šta ?e vam tolika sloboda?“

„Bi?u slobodna da volim onako kako jedino umem – bezuslovno, bezgrani?no, iskreno, lepo i lako. Vole?u ošte?ene ljude kojima je upravo takva ljubav potrebna da ih sastavi. A oni ne?e znati da ih to ja grlim i isceljujem. I niko ne?e re?i da previše volim, da sam napadna, da ih gušim i optere?ujem. Žive?e svoje živote, nese?aju?i se da sam ja ikada postojala i da su me poznavala,  neznaju?i da ih moja ljubav štiti od svakojakog zla.

Morama da požurim. Vreme je i ove jadne doktore da pustim da završe ovo mu?enje sa oživljavanjem. Eto, vi sve znate o meni, a ja ništa o vama.“

„Nema mnogo o meni da se zna. Umro sam u sali pored vaše. Od raka plu?a.“

„I gde ?ete sada?“

„Pa, pokolebali ste me svojom pri?om. Zapravo, zavidim vam. Vi znate šta je vaša sloboda, a ja ne znam ?ak ni da volim. Malo mi je neprijatno da vas pitam…“

„Slobodno pitajte šta god želite, pa toliko intimnih detalja znate o meni da nema mesta neprijatnosti.“

„Da li bih mogao da po?em sa vama, na vaš oblak, da me nau?ite kako se voli?“

„Ne znam da li ?u mo?i da vas nau?im kako se voli, možemo da probamo, svakako. Hajdemo, oblak je ta?no iznad nas.“

„Vreme smrti 3 sata 33 minuta.“ Mra?nim glasom je objavio glavni doktor. „Jebiga. Zašto se ovako lepa žena ubila?“

„Ma, doktore, neka lujka, sigurno. U?inili ste sve što ste mogli, to je najvažnije.“

„Da, to je najvažnije“, potvrdio je doktor. „Do?ite svi na pi?e u doktorsku sobu pre nego što krenemo ku?i. Sestro, doneste mi protokol i umrlicu da potpišem. Eh, nije još trebalo da umre. A, ?avo ?e ga znati, valjda je ona znala da joj je došlo vreme.“

Glavna sestra je ?aršafom prekrila telo i na izlasku ugasila svetlo.