NE MEŠAJTE KULTURU I LUDILO

Jedna od dinami?nijih (sub)kulturnih scena u Beogradu je svakako – scena okrenuta ka grafitima i muralima. Može se slobodno re?i da je ta scena istovremeno pravi poligon za ratovanje. A u svakom ratu, ima nevinih žrtava. 

Jedna od tih žrtvi je svakako mural ukrajinske pesnikinje Larise Petrovne Kosa?, smešten na Malim stepenicama kod Brankovog mosta, neposredno pored prostorija udruženja Krokodil. Ovaj mural je ve? stradao da bi nedavno bio obnovljen, a u no?i izme?u 25. i 26. decembra je – ponovo uništen.

Jedini greh ovog murala je – ispostavlja se – to što je posve?en pesnikinji iz Ukrajine. Mural evropski priznate pesnikinje prešaran je slovima Z, a oko murala je ispisano nekoliko poruka: Ovo je Srbija, Nema mesta za ovo, Nema nacizma ovde… 

Ove i ovakve poruke su zapravo – pokazatelj zaslepljenosti i zaglupljenosti (verovatno) desni?arski orijentisanih (verovatno) Rusofila.

Pre svega, Larisa Petrovna Kosa? je ro?ena 1871, a umrla je 1913. Dakle, mnogo pre nego što je Adolf Hitler, rodona?elnik nacizma, po?eo da razmišlja o tome kako da sprovede politiku kona?nog rešenja. Prema tome, ona nije mogla da se izjedna?i sa nacizmom. Naprotiv: ona je bila poliglota, borila se za prava žena, sakupljala je narodne umotvorine (kao Vuk Karadži?) i smatra se da je rodona?elnik savremenog ukrajinskog pesništva.

Poruka “Ovo je Srbija” me podse?a uveliko na poruku s po?etka rata u Sarajevu, kada je neko na zidu glavne pošte ispisao istovetni grafit, a ispod mu je neko duhovito odgovorio “Ovo je pošta”. Dakle, grafitu “Ovo je Srbija”, treba odgovoriti sa “Ovo su Male stepenice”. Jer – “Ovo je Srbija” kao poruka ne sme da bude poruka mržnje. 

Najzad, poruka “Nema mesta za ovo” je idiotizam: pre svega zato što Srbija mora da bude otvorena za sve kulture, a naro?ito za evropske, slovenske kulture. Šta sad, treba da prestanem da slušam Petra Ilji?a ?ajkovskog ili Igora Stravinskog? Da ne gledam filmove Mile Jovovi?, Mile Kunis, Sergeja Loznice? Da zaboravim na književna dela Babelja, ili Bulgakova? Da ignorišem umetnost fantasti?ne Ksenije Simonove? Samo zato što su svi oni – Ukrajinci? 

Zamolio bih fanatike svih provinijencija – levih i desnih, proruskih, proukrajinskih, proevropskih, proisto?nih i prozapadnih, da zaobi?u – ne samo Beograd, nego i ?itavu Srbiju. Njihove poruke mržnje zaslužuju samo jednu reakciju: prezir.

Kao što ne mogu da prihvatim brisanje svega umetni?kog i kulturnog ukrajinskog u Rusiji (ali i na ovim prostorima), tako ne mogu da prihvatim ni brisanje svega umetni?kog i kulturnog ruskog u Ukrajini. To što rade režimi u Rusiji i Ukrajini na brisanju me?usobnog uticaja na kulturu i život onih drugih je zapravo (obostrano) fašizam. Mi ne smemo biti takvi.

Ne uništavajte murale. Naro?ito ne murale posve?ene piscima, slikarima, glumcima, muzi?arima, ljudima… Ako vam je baš do farbanja zidova – imate po Beogradu sijaset onih na kojima je šablonom i plavim sprejom “ovekove?en” Ratko Mladi?. Ispod njega možete slobodno da napišete kako je ovo Srbija i kako za to nema mesta ovde.