NEBOJŠA ĐUROVIĆ: 2020. JE SAMO POČETAK CIKLUSA U NAŠOJ EVOLUCIJI

RAZGOVARAO: Pe?a B. Vulovi? 

Kada bi Džordž Orvel, Oldouz Haksli ili Rej Bredberi danas bili živi – možda bi se iznenadili pred ?injenicom da se prognoze i detalji iz njihovih distopijskih ostvarenja uveliko ostvaruju. No, s obzirom na to da u svakoj distopijskoj projekciji stoji maskirana svakodnevica postoje?ih totalitarnih sistema, možda se i ne bi iznenadili. Pred takvim stvarima se iznena?uju još samo obi?ni ljudi, koji su u svojim malim svetovima okrenuti ka rešavanju njihovih naizgled nerešivih problema. Izgleda da je došlo vreme da se i oni prenu, zabrinu i zapitaju za svoju sudbinu. Možda ?e sve potrebne odgovore prona?i u romanu “?ekaju?i kugu iz Kine” Nebojše ?urovi?a, koju je pred kraj prošle godine objavila “Nova poetika”.

Šta ovaj naslov nudi ?itala?koj publici, koje teme obra?uješ i na koji na?in?  

Roman se bavi savremenim problemima ?ove?anstva i osnovnim egzistencijalnim pitanjima – ko smo, šta smo i zašto smo. Osim pandemije koja se provla?i kroz sva tri zasebna dela romana, pravi se osvrt i na preživljavanje u distopiji današnjice, na vladare iz senke koji upravljaju svetom, na sve ve?i jaz izme?u bogatih i siromašnih… Ali da ne bude sve turobno i mra?no, tu su i ljubav, borba za slobodu, evolucija univerzalne Svesti kao prauzroka svega, ajahuaska i enteogeni, Bog, reinkarnacija, život pre i posle smrti…

Mnogo toga… Da li je sve pobrojano možda previše za jednu knjigu?

Želeo sam sve da ubacim u jednu knjigu, što je skoro nemogu? zadatak, pa sam imao par komentara da „bombardujem ?itaoca“, da previše toga obuhvatam, ali ne marim mnogo za takve, ?ak i dobronamerne, kritike.

Iako je ovo tvoje prvo “ukori?eno” štivo, ti si ve? dugo prisutan na mrežama, blogovima, forumima…

Ta?no. I onaj ko me je pratio zna da me nikada nisu privla?ile obi?ne, svakodnevne teme i pri?e. Kad pišem, to je po pravilu o najtežim egzistencijalnim pitanjima i stanjima – ili udaram na smisao života i Boga, ili ne pišem uopšte. To su perspektive narkomana, samoubica, homoseksualaca, prostitutki, rejvera i hipika, onih ljudi na marginama društva ?ije probleme i život retko ko obuhvata u svojim knjigama. Fakat je da pišem za mla?u publiku, gde su mi ciljna grupa uglavnom milenijalci, i to oni koji nemaju kašu umesto sivih ?elija. Moja pisanija nisu za bekstvo od realnosti i surove svakodnevice, i svestan sam da time gubim dobar deo ?itala?ke publike kojima knjige služe za beg. Sve to ?ini moju ciljnu grupu ograni?enom, ali ja ne pišem komercijalno i ne zanimaju me ljubavni romani i površna svakodnevica. Zanima me stanje svesti ?oveka koji stavlja om?u oko svoje glave.

Kad se ve? baviš marginalnim grupama, da li imaš u planu slede?i roman?

Da, ho?u da napišem muško-balkansku verziju knjige „Mi, deca sa kolodvora Zoo“. Nisam želeo da to bude moja prva objavljena knjiga i da budem etiketiran od samog po?etka, ali ako budem u prilici da objavim još ponešto, želja mi je da napišem i to o ?emu je samo Kristijana F. pisala iz perspektive jedne Nemice pre skoro pola veka.

Ali za sada, fokusirao sam se na probleme ?oveka u današnjem svetu i vremenu u kojem živimo.

A kako vidiš današnji svet i vreme u kom živimo?

Mislim da je ova civilizacija dostigla svoj vrhunac krajem prošlog veka, i da je ulaskom u novi milenijum otpo?eo njen pad, ve? vrlo bolan, a ostaje da se vidi koliko ?e taj sunovrat trajati.

Pad Rimskog carstva je trajao trista godina. Mi kao civilizacija nemamo toliko vremena, jer se danas svet menja iz sata u sat, a vreme kao da je ubrzano. Za godinu dana dešava se više nego što se u vreme naših ?ukundedova doga?alo za par vekova. U krštenici nam piše da imamo toliko i toliko godina, ali kao pojedinci, pa i društvo, skoro da smo infantilni. Nezreli. Barem u pore?enju sa generacijama ro?enim posle Drugog svetskog rata, odnosno „generacijom X“ i „baby boomersima“, koji nisu imali digitalnu tehnologiju, ali su imali jaku radnu etiku i buntovni?ki duh. To su generacije koje su i dovele ?ove?anstvo do njegovog vrhunca krajem 20. veka. Te generacije su bile ja?e i naprednije i od svojih roditelja i od svoje dece, milenijalaca.

Mislim da je ova civilizacija dostigla
svoj vrhunac krajem prošlog veka
i da je ulaskom u novi milenijum otpo?eo njen pad,
ve? vrlo bolan. Ostaje da se vidi koliko ?e
taj sunovrat trajati.

Celokupno ?ove?anstvo je u toj poslednjoj deceniji 20. stole?a živelo bolje nego i u jednom drugom trenutku u istoriji ove naše civilizacije. Padom Berlinskog zida i raspadom Varšavskog pakta, svetom je zavladala neka nova nada, zemlje isto?nog bloka integrisale su se u Evropsku uniju, i delovalo je kao da je kona?no prevagnulo Dobro. Nažalost, mi na Balkanu bili smo izuzeti iz te opšte euforije i ekonomskog razvoja, jer smo prolazili kroz sopstveni pakao gra?anskog rata, dok je ostatak Evrope i sveta proživljavao svoje najbolje dane. Naravno, ljudi tada nisu bili svesni da su to njihovi najbolji dani, jer su o?ekivali od budu?nosti i 21. veka da budu još plodonosniji. A onda je, upravo po?etkom novog milenijuma, globalno društvo krenulo nizbrdo. I po?eo je pad ove civilizacije. Što opet nije obavezno „loše“, jer sve je to deo prirodnog procesa u kom svaka civilizacija ima svoj uspon i pad.

Zašto misliš da je novi vek po?etak pada civilizacije?

Zato što se vra?amo unazad. Zato što svet brzo ali sigurno grabi ka novom a starom robovlasni?kom sistemu, dok se narod drži u konstantnom stanju straha i stresa. Novi svetski poredak, koji je prvi zvani?no najavio još Džordž Buš stariji krajem 80’ih, do danas je uveliko uspostavljen i ništa dobro nije doneo za 95% ?ove?anstva. Taj globalni teror onog 1% sa vrha piramide mo?i, ogleda se u tri velika doga?aja u ove prve dve decenije novog veka.

Na šta misliš?

Prvi udarac je bio 11. septembar 2001. koji je bio sve samo ne zvani?na verzija po kojoj je 18 muslimanskih fanatika, sa par pilota amatera koji nikada nisu upravljali ni?im naprednijim od obi?ne „cesne“, izvelo teroristi?ki napad na najja?u i najbolje branjenu silu sveta.

Nakon toga, drugi veliki udarac bila je finansijska kriza 2008. godine. Tada su prvo gra?ani SAD-a bili primorani da iz svojih džepova prebace više od bilion dolara na ra?une privatnih banaka, kako bi iste spasili od bankrota i tako navodno izbegli novu „veliku depresiju“ poput one iz 1929. godine. To je bio najve?i udžbeni?ki primer socijalizma u zemlji koja se istorijski grozi svega što po?inje na „socijal“.

Tre?i i završni udarac je onaj koji upravo proživljavamo – globalnu korona histeriju. Drugi nevidljivi neprijatelj nakon terorizma. Pandemija virusa, koji se iz laboratorije u Kini pod sumnjivim okolnostima proširio na ceo svet, iskoriš?ena je od strane svetskih vladara da dodatno ograni?i individualne slobode i ujedno uništi malu i srednju privredu.

Veruješ da je pandemija koronavirusa teorija zavere?

Nažalost, nema tu nikakve „teorije“. Mi odavno živimo praksu zavere, i za to postoji nebrojeno dokaza u istoriji. U toku je veliki psiho-socijalni eksperiment, a maske ?emo najverovatnije da nastavimo da nosimo godinama. Kada se Covid-19 bude istrošio, izmisli?e oni novi virus, jer su se virusi kao biološko oružje pokazali vrlo zahvalnim i delotvornim. Strah, a naro?ito onaj za sopstveni život, najranjivija je emocija u ?oveka i najpodložnija manipulaciji. Slede?i virus ?e nazvati „kuga“ i udari?e na arhetipski strah kod ljudi. I ta kuga ?e do?i, kao i njeni prethodnici, iz Kine.

Ali s druge strane, kao što kažem i u knjizi, svaki problem u životu treba da se posmatra i iz drugog ugla, kao šansa za razvoj i boljitak. Pa tako ?e i ova trenutna globalna kriza da ima i neke pozitivne efekte.

Na koji na?in misliš da bi ova situacija sa pandemijom mogla da iza?e na dobro?

Ovo kroz šta trenutno prolazimo je jedna od velikih kriza, a krize su esencijalne za evoluciju ?oveka. U ovom trenutku možda toga nismo svesni, jer smo kao i u toku svetskih ratova obuzeti bolom i patnjom, fokusirani na gubitak slobode ili u strahu za zdravlje, ali naša vrsta ?e i iz ove krize iza?i ja?a i ?vrš?a, otpornija na opasnosti od virusa, sa unapre?enim imunološkim sistemom, što ?e biti korak napred u evoluciji ?oveka.

Možemo da proklinjemo 2020. godinu, ali ona je samo po?etak novog ciklusa u našoj evoluciji, zarad koje smo bili primorani da napustimo svoju zonu komfora i ose?aj ušuškanosti.

Koju bi poruku poslao ?itaocima koji su stigli do kraja ovog intervjua?

Iako živimo u mra?nim vremenima i obolelom društvu, poru?io bih ljudima da ne gube nadu, da se ne predaju i da kora?aju uzdignute glave.

Sve se u životu konstantno menja, pa ?e tako i ove sile tame koje trenutno vladaju svetom, vremenom biti odmenjene nekim drugim silama i energijama.

Umesto vladavine straha i nekrofilije, do?i ?e vreme ljubavi i saose?anja.

I za kraj – nema kraja. Smrt nije kraj, a životna energija u nama samo menja oblik postojanja. Ne plašite se smrti, obgrlite je i budite spremni, jer ona je sastavni deo života. Nema života bez smrti i nema smrti bez novog života. Glavu gore! ?era?emo se mi još…  

FOTO: Privatna arhiva