NINUS NESTOROVIĆ: ZA PISANJE AFORIZAMA U SRBIJI POTREBNA JE HRABROST

RAZGOVARAO: Aleksandar BE?I?
FOTO: Aleksandar JOVANOVI? / Sr?an KECOJEVI?

Jedan od najpoznatijih aforisti?ara sa ovih prostora svakako je Ninus Nestorovi?. ?ovek koji je na ovaj svet došao u Smederevskoj Palanci, ?ovek koji se skrasio u Novom Sadu. Njegovi aforizmi i zbirke aforizama prevedeni su na desetak jezika. Iza Ninusa stoji dvadesetak nagrada, a (za sada) poslednju je dobio po?etkom godine. 

Kad kažemo da si za svoju knjigu aforizama dobio nagradu Radoje Domanovi?, ve?ina ?itala?ke publike kaže “BRAVO”. Šta dobije aforisti?ar osim tog “bravo” i smeha mnogih ?italaca?

Za knjigu „Bože, uprosti nam“ („Prometej“, Novi Sad, 2020) dobio sam dve zna?ajne nagrade, verovatno i najzna?ajnije u oblasti humora i satire na ovim našim prostorima, nagradu „Tipar“ i nagradu „Radoje Domanovi?“. Obe nagrade koje sam dobio privukle su veliku pažnju medija, a samim tim i pažnju ?itala?ke publike. Knjiga je doživela dva izdanja u roku od samo šest meseci.

Za ovako veliki uspeh ove knjige zaslužni su i: Petar Pismestrovi?, profesor Ratko Božovi?, Petar Peca Popovi?, Bojan Ljubenovi? i Vladica Milenkovi?. Brojne su bile i pohvale od strane ?itala?ke publike, koje za mene nemaju ništa manju vrednost od nagrada koje sam dobio. Sve u svemu, knjiga je tražena, ?itana, a aforizmi iz nje mnogo puta citirani, kako na društvenim mrežama, tako i na radiju, televiziji i u štampanim medijima. A to, morate priznati, zaslužuje jedno veliko poštovanje i jedno veliko BRAVO!

Davno su mi, kada sam objavio prvu zbirku pesama, rekli da se “leba ne?u najesti od svojih stihova”. Da li je tebi neko rekao nešto sli?no?

Ne, nije mi to niko rekao. A ja sa tim ciljem nisam ni ušao u svet književnosti. Želeo sam da ostavim neki trag iza sebe. Trag u pesku… Isti onakav kakav su ostavili Brana Crn?evi?, Vib, Duško Radovi?, Milovan Vitezovi? i Aleksandar Baljak pre mene. Hleb sam potražio na drugoj strani. Pisanje je samo moj hobi… od kojeg bih, da živim u nekoj bogatijoj i ure?enijoj državi, veoma lepo živeo.

Kad pišeš zbirku pesama, onda se vezuješ za ciklus ili lajt-motiv. Kad pišeš zbirku pri?a, pokušavaš da se dopadneš ljudima svojim virtuoznim re?enicama. Kada objavljuješ roman, gledaš da ti je ideja (ako ve? nije originalna) što manje “raubovana” na tvom tržištu. A kako radi aforisti?ar?

Ne znam kako to rade drugi aforisti?ari, ali moji aforizmi su plod mog „književnog ludila“. Oni su spoj moje inteligencije, kreativnosti, emotivnosti i li?nog iskustva. Spoj moje blesavosti i moje ozbiljnosti. Oni su proizvod moje duše, mog mozga i mog srca. I odraz vremena u kojem živimo…

?itaocima ovog portala obe?ao sam da ?e
od tebe dobiti jedan aforizam. Da li sam ih slagao?

Teško mi je da pratim na televizoru ovu borbu
države protiv kriminala. Ne znam koji su koji…

Koliko nam se život pretvorio u zbirku aforizama? Ili smo ipak bliži klasi?noj tragi-komediji?

Najbliži je farsi. Vulgarnoj, prizemnoj i jeftinoj. Politi?ari, kurve i kriminalci su njeni glavni protagonisti. Biti pošten, danas, u ovoj, našoj, državi, skoro da je i sramota. Jedina razlika izme?u klasi?ne farse i ove naše je što je klasi?na puna preokreta, a u ovoj našoj ih uopšte nema. Kako stvari stoje, ne?e ih skoro ni biti!

Verujem da si tokom svoje bogate karijere susreo i kolege iz, recimo, Evrope. Da li je lakše biti aforisti?ar ovde ili u nekoj ure?enoj, dosadnoj državi?

Zahvaljuju?i gospodinu Aleksandru ?otri?u i njegovom prevodila?kom radu upoznao sam se sa stvaralaštvom kolega iz mnogih evropskih zemalja. Teme o kojima oni pišu i na?in na koji to rade su potpuno razli?iti u odnosu na ono što se u Srbiji pisalo prethodnih ?etrdeset godina. Naši aforizmi su „oštriji“, društveno angažovaniji, satiri?niji. Mislim, da za pisanje aforizama u Srbiji nisu potrebni samo nadarenost, pismenost i kreativnost. Neophodna je i hrabrost. I to velika!

FOTO: Sr?an Kecojevi?

Bez šale, pomaže li ti ludilo koje nas okružuje u pisanju?

I pomaže i odmaže. Kako kad… Pruža mi više materijala za pisanje, ali mi stvara i velike glavobolje zbog napisanog. Ne shvataju (i ne prihvataju) svi na isti na?in ono što sam napisao… Ponekad su reakcije ?italaca mojih aforizama na društvenim mrežama veoma burne. Da ?eš?e pišem o cve?u i o prole?u, verovatno takvih problema uopšte ne bih imao!

Da li si bio u prilici da ti neko sugeriše da neki aforizam promeniš, jer bi neki tamo Pera ili Žika mogli da se naljute?

Da, bilo je. Mnogi moji prijatelji i poznanici su mi sugerisali da promenim stil pisanja. Da sam previše „oštar“ i da mi to oni koji su na vlasti ne?e „oprostiti“! To mi oni govore ve? više od trideset godina… a ja ih još uvek ih nisam poslušao. Da jesam, onda to ne bih bio ja! Niti bi ti moji aforizmi bili ono što jesu… slika i prilika naše stvarnosti i našeg društva.

Koliko mogu da vidim prema dostupnim informacijama, ?ini mi se da te u poslednjih deset godina nagrade ne zaobilaze. I to ne samo na doma?em nego i na me?unarodnom nivou. Da li si razmišljao da svoj humor i duhovitost usmeriš još negde, a ne samo u pisanje aforizama? Na primer u kreiranje neke predstave ili scenarija za film?

Da, razmišljao sam. Pozorište, film i televizija su veliki izazovi. Voleo bih njima da se posvetim. Ali, kako trenutno stvari stoje (imam 56 godina, troje dece, malu platu, devet godina do penzije…), tim izazovima ?u se baviti ili u penziji ili na onom svetu… Da li ?e to biti na nebu ili na zemlji, to isklju?ivo zavisi od onog gore. On ?e odlu?iti o tome!

Nekada se govorilo “pesma nas je održala, njojzi hvala”. Može li se ova floskula prebaciti u humor, aforizme?

Davno sam napisao aforizam: „Rat je za nas kulturni doga?aj, jer mi ginemo s pesmom na usnama!“ Eto, to je odgovor na ovo Vaše pitanje…

Koliko smo, zaista, duhovit narod?

Duhovit smo narod. Umemo ?esto da se šalimo i na svoj ra?un, a to je odlika zdravog duha. Tu odliku moramo negovati i ?uvati, ako ni zbog ?eg drugog, ono bar zbog zdravlja… kako ljudi, tako i društva.