NOVI NASLOVI U IZDANJU KUĆE BOOKA

Izdava?ka ku?a Booka objavila je dve knjige autora po kojima je sada ve? prepoznatljiva. U pitanju su misteriozna italijanska spisateljica Elena Ferante i verovatno najve?i autor koji piše na jezicima koje svi na ovim prostorima ?itamo bez prevoda – Miljenko Jergovi?.

Knjiga “Frantumalja” Elene Fernate, sastavljena je od pisama, eseja i intervjua italijanske spisateljice i kako se navodi u napomeni italijanskih izdava?a, ovi tekstovi napisani u periodu 1991–2016, izme?u ostalog, pojašnjavaju razloge koji su spisateljicu naveli da se drži dalje od medija i o?iju javnosti.

U knjizi se, pored odgovora na pitanja novinara i ?italaca, nalaze i odba?eni delovi proze, dodaci romanima koje je objavila, kao i napomene u vezi sa scenarijima napisanim po njenim delima.

Kako Sandej tajms (The Sunday Times) navodi, „Frantumalja“ „sadrži izvrsne pasuse književne kritike, feministi?ke teorije, studija filma, sociologije i filozofije“. Gardijan (The Guardian) isti?e da ova „fascinantna knjiga“ na ?itaoce ostavlja isti utisak kao i izvanredna ranija dela Elene Ferante. Sli?nog je mišljenja i Buklist (Booklist) – „Ova knjiga, najprimamljivija onima koji su ve? ?itali Elenu Ferante, poslastica je i za pisce, ljubitelje književnosti i stvaraoce svih vrsta“.

Naslov je dat po re?i poreklom iz dijalekta majke Elene Ferante. „Majka mi je ostavila jednu re? iz svog dijalekta koju je koristila da kaže kako se ose?a kad joj se ?ini da je suprot­stavljeni ose?aji vuku svaki na svoju stranu, kidaju?i je iznutra. Govorila je da u sebi ima frantumalju… Frantumalja je misteriozna, izazivala je misteriozno ponašanje, predstavljala je izvor svih patnji kojima nije bilo mogu?e na?i jedan sasvim o?igledan uzrok“, piše Ferante.

Ne može se ta?no re?i ko je Elena Ferante, osoba koju književni kriti?ari s razli?itih strana sveta smatraju najzna?ajnijim imenom savremene italijanske književnosti. Pouzdano je jedino da Elena Ferante stoji iza knjiga koje potpisuje. Izdava? nudi malo toga o autorki: da je ro?ena 1943. godine u Napulju i da je majka. Sve ostalo su samo pretpostavke izvu?ene iz njenog dela.

Poslednji roman Miljenka Jergovi?a, „Vjetrogonja Babuki? i njegovo doba“ u izdanju izdava?ke ku?e Booka, od kraja maja nalazi se na našem tržištu.

Glavni junak romana Babuki? putuje avionima širom sveta neverovatnih trideset godina. U svet se otisnuo po?etkom rata u bivšoj Jugoslaviji, beže?i od Zagreba, posla u JNA i trudne ljubavnice preko ljubljanskog Brnika dalje, nekud daleko. Ve? na prvom letu stekao je talenat da usvoji novi jezik ?im ga ?uje i da mu svi neizmerno veruju.

Obilaze?i svet nebrojeno puta, a nikada ne izvirivši iz aerodroma ili aviona, Babuki? pažljivo sluša fantasti?ne i neverovatne pri?e ljudi svih rasa i vera koje susre?e – od dagestanske veštice, preko švedskog antropologa Olsona, sve do Dinka Mikuli?i?a, sina najpoznatijeg Udbinog ubice, s kojim ?e na beogradskom aerodromu do?ekati kraj sveta.

Ispri?ane stilski besprekorno, bremenite istorijskim referencama, komi?ne a ponekad i neugodne, pri?e u romanu se ?udesno sklapaju u celinu u poslednjim re?enicama romana.

Jergovi? je napisao delo u kojem se eros i tanatos, mogu?e i nemogu?e dodiruju i spajaju kao u Rableovim, Sviftovim ili Helerovim knjigama, a njegov vjetrogonja Babuki?, istovremeno brižan i tašt, strašljiv i hrabar, istinski je junak našeg doba.

Iako podnaslovljen kao pikarski roman, u pitanju je, kako sam pisac kaže, igra re?i:

„Ovo je pikarski roman napisan na na?in na koji je, ja barem tako mislim, mogu?e takav roman pisati u dvadeset i prvom vijeku. Nije ovo vrijeme tužnih vitezova, premda jest vrijeme lutalica, gubitnika i raznih ?udaka.“

Jergovi? je roman po?eo da piše u prole?e 2010. sa željom da stvori neozbiljniju i vedriju knjigu od svega što je napisao, ali je zbog životnih okolnosti u kojima nije prevladavala vedrina rukopis ostavio po strani. Me?utim, gotovo nadrealna doga?anja u svetu u protekle dve godine, poput ere Donalda Trampa i pandemije, podstakla su ga da nastavi s pisanjem i izgradi još nadrealniji Babuki?ev svet.

Miljenko Jergovi? (Sarajevo, 1966) knji­ževnik je i novinar koji živi na selu ne­daleko od Zagreba. Prvu pesni?ku zbirku „Opservatorija Varšava“ objavio je 1988. godine.

Kriti?ari smatraju da njegovom zbirkom pri?a „Sarajevski Marlboro“ iz 1994. po?inje trend tzv. stvarnosne proze. Zatim objavljuje još ne­koliko zbirki pri?a („Mama Leone“, „Inšallah Madona, Inšallah“) te desetak romana, me?u kojima su „Vjetrogonja Babuki? i njegovo doba“, „Rod“, „Dvori od oraha“ i „Ruta Tannenbaum“.

Poljski prevod njegovog romana „Srda pjeva, u sumrak, na Duhove“ dobio je 2012. u Vroclavu književnu nagradu „Angelus“ za najbolju knjigu Srednje Evrope. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika.