OMAŽ VELIKANIMA RADOJKE SAMARDŽIJE U SINGIDUNUMU

U prestoni?koj galeriji Singidunum u Knez Mihajlovoj u ponedeljak uve?e otvorena je izložba ?lanice ULUPUDS-a, Radojke Samardžije “Omaž velikanima”. Ovu izložbu posetioci ?e mo?i da vide do 14. novembra. 
Poznata po svom pedagoškom radu, Radojka je ostala upam?ena i po uvo?enju posebne tehnike slikanja koju je nazvala Oslikani batik: ona ?etkicom, bojama za tekstil, voskom i parafinom na platnu oslikava razne motive.
Prema re?ima istori?arke umetnosti Emine ?iri?, Samardžija je od onih savremenih slikara koji ne miruju ni ?as:
“Gotovo do pune iscrpljenosti svog bi?a istražuje, preta?e, poredi i traga za univerzalnim jezikom slike. Ne inspiriše je samo lepota i zanos, ve? traži suštinu znaka koji prenosi poruku kroz prostor i kroz vreme. Radojka Samardžija ume da zatitra žicu i prenese posmatra?u dah istinske dobrote preko svog dela. Likovni izraz slikarka razvija decenijama.
Njena umetni?ka traganja uvek su uplitala dva pravca, jedan je bio vlastita inspiracija i potreba da se likovno izrazi, a drugi da inspirisana stvaralaštvom velikih umetnika izatka neko novo se?anje na njih i njihova dela.
Prvi koji je dotakao tananost njene slikarske duše bio je Dijak Gligorije, umetnik koji je ilustrovao Miroslavljevo jevan?elje.
On je podstakao da daje nov život likovnim zapisima iz vizantijskih rukopisa. Istovremeno, bavila se citatima poznatih dela velikana modernog slikarstva, Pikasa, Klea, Miroa…Izvor su bila njihova najpoznatija dela, istraživala je segmente slike i stvarala svoje verzije.
U po?etku joj je Vizantija bila polazište, a moderna umetnost izlaz i likovni iskaz.
Pravi likovni eksperiment visokog dometa bio je kada je inspirisana Gra?ani?kom Simonidom napravila sedam identi?nih slika, razli?itog grafi?kog i dekorativnog rešenja.
Izložba “Sedam Simonida” bila je likovni doga?aj 2003 godine.
U njenim apstraktnim ciklusima koristi simbole hriš?anstva, stvaraju?i novu, od kanona odmaknutu ikonu ovog vremana. Sa svega nekoliko simbola ona tvori jezgrovita platna.
U njima ima i pri?e i simbola, i kazivanja, i ?utanja i mudrovanja. Izgra?uju?i temeljit vlastiti likovni jezik, umetnica stalno istražuje, ponire i dalje u istoriju likovnosti našeg podneblja.
Vin?anska, i kultura Lepenskog vira, i vreme praistorijsko, podstakli su je na iscrpna prou?avanja, a potom na likovne zapise i slike snažne inspiracije.
Najnaprednije praistorijske kulture na svetu iz mla?eg i srednjeg neolitskog doba, dobijaju nov život na njenim platnima, u njenoj stvarala?koj imaginaciji.
Ono ?ime se može okarakterisati stvarala?ki put ove slikarke, najkra?e re?eno je, vaskrsavanje davno zapletenih vrednosti likovne tradicije i lepote, koja nosi neprolazne poruke kroz vreme.