ONA SE BUDI

PIŠE: Zoran PETROVI? 

Prošle godine sam se razveo.

Prvi osnovni sud, sporazumno, brzinski. Verovatno vam mislima ve? provejavaju naga?anja zbog ?ega je dotle došlo, ali ja ?u vas poštedeti neizvesnosti i re?i ?u vam odmah. Kao i u devedeset devet posto slu?ajeva, razlog za razvod bio je seks.

Šta? Mislite da sam preterao? Budite sigurni da nisam. Kada god ?ujete izgovore tipa, nismo se slagali; nije nam išlo; karijera na prvom mestu, pa onda ja; znaš njegovi roditelji; one njene drugarice, alapa?e, i sli?no – sve je to seks, dragi moji. Neko nekog nije redovno i prikladno servisirao. Kod nas, me?utim, nije bio u pitanju manjak seksa, ve? višak… Znam da zvu?i nenormalno, a koliko je stvarno nenormalno uskoro ?ete saznati.

Moju bivšu suprugu Vesnu poznajem još iz srednje škole. Kao jutros da je bilo, se?am se jednog velikog odmora u ?etrnaestoj gimnaziji kada sam je video prvi put. Mršavica sa nao?arima i paž frizuricom. Naslonjena na zid u?ionice za opštetehni?ko obrazovanje u uglu dvorišta, s knjigom pod miškom. Ni tada, a ni kasnije tokom gimnazije, nije privla?ila posebnu pažnju muškog sveta. Glavni krivac za to bio je pubertet, koji se prema mojoj budu?oj dragoj poneo krajnje nepošteno. Umesto da joj da par sisa, darivao joj je nekoliko pari bubuljica i blago promukli glas, osudivši je tako na druženja pretežno sa ženskim svetom sli?ne spoljašnje neprivla?nosti. Sa ženskim svetom i sa mnom… Da, dobro ste ?uli. Sa mnom!

Kada god ?ujete izgovore tipa, nismo se slagali;
nije nam išlo; karijera na prvom mestu, pa onda ja;
znaš njegovi roditelji; one njene drugarice, alapa?e
i sli?no – sve je to seks, dragi moji

Mogao bih sada da se pravim pametan i da vam kažem da sam ro?eni šmeker, koji je na neku foru oduvek znao da ?e ružno pa?e kad-tad raširiti nova krila i postati labud, ili bar zgodna patkica, ali ne?u. Istina je da mi se stvarno svidela i pored svih tih bubuljica, koje se, ruku na srce, ispod pudera nisu ni videle. Svi?alo mi se kako uvek samouvereno i bez treme odgovara na pitanja profesora, kako razmišlja i kako hoda. Svi?alo mi se i kako ve?ito miriše na sveže i ?isto (za ovo potonje postoji poseban razlog, ali o tom potom).

Ubrzo smo po?eli intenzivno druženje. Sli?no smo se obla?ili, obožavali elektronsku muziku osamdesetih, ložili se na Felinija i Lin?a, usput maštaju?i kako bi bilo upoznati Salvadora Dalija i njegovu Galu. Živeli smo na relaciji Kinoteka – SKC – Kolarac i manje-više se isklju?ili iz svakodnevnih društvenih tokova sopstvene generacije.

Okolnosti su se promenile kada je Vesnin pubertet na izdisaju odlu?io da nas oboje probudi iz umetni?ke letargije i preobrazi naša asocijalna bi?a. Bilo je to krajem tre?e godine gimnazije, kada je ona napunila osamnaest godina, u junu. Iako je nama delovalo da se sve dogodilo kao na filmu, preko no?i, okolina nije bila posebno iznena?ena. Promene su se o?igledno dešavale ve? neko vreme, ali smo mi bili isuviše opijeni umetni?kim postignu?ima drugih, da bismo se bavili sopstvenim fizi?kim. Ja sam dodatno iždžikljao, te mi je stigao davno o?ekivani poziv da se oprobam u drugoj postavi Zvezdinog omladinskog košarkaškog tima, a Vesni… Vesni se pre svega iš?istilo lice, a od puberteta usput stigle potajno priželjkivane grudi i sve ostale obline koje uz njih idu. Mužjaci iz škole i kraja nisu, sre?om, previše obletali oko probu?enog labuda, jer su bili sigurni da sam ja tu teritoriju obeležio još dok je Vesna bila pa?e. U prilog mi je išlo to što se ona zaista tako i ponašala. U školi i van škole nije se odvajala od mene, a bilo joj je nezamislivo da propusti neki moj trening ili utakmicu. Za njen svetloplavi pogled postojao sam samo ja. Duhom odavno lepi, a sada prolepšani i telima, nismo se okrenuli prema drugima, ve? jedno ka drugom.

Prvi put smo vodili ljubav na bedemima Kalemegdanske tvr?ave, tog istog leta kada je sve po?elo. Tek godinama kasnije, shvatio sam da žena ne gubi nevinost isklju?ivo pucanjem opne, ve? to može da se dogodi i pucanjem u glavi, ali da ne dužim, evo šta je dalje bilo…

Zabavljali smo se tokom fakulteta i rešili da se ven?amo pošto diplomiramo. Sve se odvijalo baš kako smo zamislili. Studije završene, ven?anje, slavlje u dve porodice, oboje se zaposlili i, verujem, živeli život iz snova. Tada, me?utim, nisam znao da tek zajedni?kim životom zapravo dobijaš priliku da upoznaš nekoga kako valja. Dani su prolazili, meseci i godine. Bili smo sigurni da našoj sre?i ništa ne može stati na put. Verovatno ništa nikada i ne bi stalo, da jedan dan nisam sa posla došao ranije ku?i.

Prvi put smo vodili ljubav na bedemima
Kalemegdanske tvr?ave,
tog istog leta kada je sve po?elo. Tek godinama kasnije,
shvatio sam da žena ne gubi nevinost
isklju?ivo pucanjem opne, ve? to može da se dogodi
i pucanjem u glavi

Prvo što mi je bilo sumnjivo jeste da je glavna, velika brava bila otklju?ana. Posegao sam za kvaku i pokušao da otvorim, ali nije išlo. Zaklju?ana je bila sporedna, mala brava, koju smo upotrebljavali samo kada smo kod ku?e. Zna?i, Vesna se vratila sa posla pre mene, pomislio sam i mahinalno pošao da zazvonim, ne razmišljaju?i da na svežnju klju?eva postoji i taj majušni, koji nikada nisam koristio. Trenutak pre nego što ?u dota?i plasti?ni prekida?, pažnju mi je privuklo nekakvo bubnjanje. Nije bilo sumnje da dolazi iz našeg stana. Ravnomerno, ujedna?eno – du-dum, du-dumOvo zvu?i kao kad se Vesna i ja… poletela mi je osmehom nošena misao, ali mi je zatim zaledila mozak u trenu. Adrenalin po?inje da pumpa i grozni?avo prebiram po svežnju klju?eva. Cin-cin ispadaju mi na pod pored otira?a… Welcome, je li? Vide?emo, burazeru, da li je welcome…

Shvatam da mi drhte ruke i jedva nabadam klju?aonicu… du-dum, du-dum, dopire i dalje iz stana. Upadam unutra i gledam iz predsoblja: radna soba desno – prazna, kuhinja levo – prazna.

Du-dum, du-dum…

Vrata od spava?e sobe otvorena, na podu su Vesnine suknja i košulja.

Du-dum, du-dum…

Ulazim, spreman na šok kakav mi nikada nije bio ni na kraj pameti… Bra?ni krevet – prazan… Olakšanje koje sam osetio nestaje, jer istog trena okre?em glavu ka vratima koja sam presko?io – kupatilo!

Du-dum, du-dum…

Prilazim dok mi kuva u stomaku, a adrenalinski znoj obliva obrve i curi niz zulufe…

„Vesna?“ ?ujem sebe kako izgovaram glasom neznanca.

Du-dum, du-dum…

Najzad shvatam odakle dopire zvuk koji je do malopre li?io na udaranje ivice bra?nog kreveta u zid. Bubanj dotrajale veš-mašine. Ve? se mesecima ?uje bu?nije no što bi trebalo. Osmeh olakšanja ozario mi je lice. Moja Patkica došla je ku?i ranije i pere veš, mislim u sebi i, krevelje?i se, otvaram vrata. Ve? smišljam kako ?u da se našalim sa suprugom, ali bizarnost prizora preda mnom odnosi svaku šalu u lepu pizdu materinu.

Moja Patkica obula je cipele sa visokim štiklama, a na noge navukla ?ipkane ?arape sa halterima. Butinama je obuhvatila prednju i desnu stranu veš mašine, i besomu?no uvijala dupetom, trljaju?i se o ugao vibriraju?eg komada bele tehnike koji je sa sve njom na sebi poskakivao po plo?icama kupatila. Sada je bar jasno kako je bubanj ispao iz ležišta – bila je prva idiotska misao koja mi je prošla kroz glavu, a odmah zatim sam shvatio zašto. Nisam bio sposoban da trezveno razmišljam, jer sam bio strahovito uzbu?en.

“Sre?o, zašto napastvuješ veš-mašinu?” bilo je slede?e glupo pitanje koje sam joj uputio.

Okrenula se i vrisnula, ali je slede?eg trena sada njenim licem prešao izraz olakšanja. Videla je da sam, ne znam ni sam kako i kada, ve? otkop?ao kaiš i spustio pantalone. Najbezobraznije se osmehnula i privukla me ka sebi. Bio je to naš najbolji seks za tri godine zajedni?kog života. Ma… bio je to najbolji seks koji smo ikada imali.

Moja Patkica obula je cipele sa visokim štiklama,
a na noge navukla ?ipkane ?arape sa halterima.
Butinama je obuhvatila prednju i desnu stranu
veš mašine, i besomu?no uvijala dupetom

Zadihani i zajapureni, prešli smo u spava?u sobu i legli jedno pored drugog. Sada su mi bila mnogo jasnija ?esta pranja usred no?i zbog jeftine struje i sli?ne pri?e koje mi je servirala. Tako?e mi je bio jasan razlog zbog koga je u gimnaziji Vesna mirisala tako sveže, na najlepše omekšiva?e rublja.

„Mislila sam da ?eš da poludiš ako me vidiš onako”, kazala je i spustila mi glavu na grudi.

„I jesam u prvi mah, ali…”

„Dopalo ti se?” pitala je, nežno mi zagrebavši mišicu noktima.

„Da, jako…” odgovarao sam kao hipnotisan. „Jebote, otkud ti to… i koliko ovo ve? traje?”

Oslonila se na lakat i sada mi stavila bradu na grudi. “Misliš, uopšte ili sa Timotijem?”

„Gospode, veš-mašina ima i ime…” Na licu mi je lebdeo osmeh, ali nisam mogao da mu se prepustim. Sve ovo bilo je suviše uznemiruju?e, a najviše od svega što sam u deli?u sekunde postao sau?esnik u njenoj perverziji. „Mislim sve… i jedno i drugo…”

“Prvo iskustvo mi je bilo u kupatilu… sasvim slu?ajno. Naslonila sam se na mašinu i kad me je protreslo morala sam da probam ponovo. Imala sam petnaest godina, prvi gimnazije. Tek smo se upoznali i nisam mogla da ti pri?am o ovome, a kasnije… kasnije mi je bilo previše stalo do tebe, do tvog prijateljstva. Ko zna šta bi mislio o meni da sam ti se poverila, nisam smela da rizikujem da te izgubim…” Vesna je treptala i predano sve objašnjavala, kao da pri?a o najnormalnijoj pojavi na svetu. Ni u jednom trenutku nisam video trunku premišljanja, nekakvog preispitivanja da li je to što radi uvrnuto, izopa?eno… Nije bilo sumnje da je duboko ogrezla u svoje nastranosti, ali opet, da li je mogu?e da smo godinama postali toliko sli?ni da to što radi privla?i i mene… Ili sam odavno uvrnut i ja, samo to do sada nisam imao sa kime da iskusim.

I ponovo, za?uo sam svoj glas kao da pripada nekom ?oveku koga ne poznajem, a ja sve to posmatram sa drugog kraja sobe, slušam i ne verujem sopstvenim ušima da izgovaram te re?i.

„A zar ne misliš da ti je Timotije malo dotrajao?” pitao sam. “U Tehnoprometu, u centru, imaju tako dobre nove modele.”

„Jao, maco, ho?eš da kupimo, stvarno?” Izvila je gornji deo tela i lagano se priljubila uz mene, grudima poklopivši moje. „Je l’ znaš da najnoviji Elektroluks ima pretpranje i trideset šest programa?” O?i su joj se neprirodno zacaklile, a glas produbio.

„Idemo sutra”, kazao sam, a onda se bez ijedne re?i oboje uputismo ka kupatilu da Timotiju napravimo oproštaj kakav mu dolikuje.

Nije bilo sumnje da je duboko ogrezla
u svoje nastranosti, ali opet, da li je mogu?e
da smo godinama postali toliko sli?ni
da to što radi privla?i i mene

Od tog dana naša ljubav dobila je novi vetar u le?a, a potrošnja struje se utrostru?ila. Odmah posle posla nalazili smo se u gradu i zajedno hitali ku?i u trojku iz snova, našem novom Elektroluksu – Lakiju. U po?etku sam mislio da je u pitanju samo prolazna fascinacija, erotski eksperiment koji mi je prijao, šta ja znam, ali zaklju?ak i suština bili su sveprisutni u našoj svakodnevici – postali smo robovi naših seksualnih fantazija. Shvatio sam da je krajnje vreme da nešto preduzmemo kada sam se u nekoliko navrata iz ?ista mira nekontrolisano uzbudio dok prolazim pored neke prodavnice bele tehnike. Rešio sam da popri?am sa Vesnom o tome što pre i nadao se da i ona deli moje mišljenje, ali bi ona smesta odbacivala svaki moj pokušaj da navedem razgovor na tu temu.

Jedne tople letnje no?i, nalik na one junske kada je napunila osamnaest i probudila se puna pobesnelih hormona, koji su verovatno i doprineli da postane lujka kakva danas jeste, dogodilo se nešto zbog ?ega sam bio prinu?en da zatražim razvod i svoju suprugu napustim zauvek.

Probudila me je vru?ina. Dok sam se u polusnu prevrtao, shvatio sam da Vesna nije u postelji. Odmah sam pomislio da je bez mene ustala da se poigra sa Lakijem, ali jedini zvuk koji se mogao ?uti u spava?oj sobi bio je hor zvezdarskih zrikavaca. Ipak, na trenutke mi se ?inilo da polutamom spava?e sobe promi?e tihi pla? i poneka re?. Ustao sam što sam mogao tiše i prišunjao se vratima kupatila. Prigušeni Vesnini jecaji sada su se ?uli jasnije, kao i razgovor koji je sa nekim vodila.

“Da li me razumeš? Ljubavi…” grcala je i gutala suze.

Nismo ti zna?i dovoljni Laki i ja, moraš i švalera da imaš, kipteo sam u sebi.

“Naravno da nas nikada ne?e razdvojiti… Da… Da… Znaš dobro da sam samo tvoja, ostavi?u ga, ho?u, a dotle, ma… ma ne?u mu više dati ni da me takne!”

Pao mi je mrak na o?i. Upao sam plamte?eg lica spreman da prvo zaurlam, a onda šta nam bog da, ali me je prizor sabio u mestu. Vesna je ležala na plo?icama kupatila po kojima je prostrla duplo ?ebe i pokrila se satenskim prekriva?em. U jednoj ruci držala je Lakijevo crevo za vodu i ležerno ga prevrtala me?u prstima, dok je drugom nežno prelazila preko staklenog prozora njegovih vrata. Luda?a prokleta! Ne samo da je razgovarala sa veš-mašinom, ve? je u njenoj glavi on njoj odgovarao i nagovarao je da me ostavi!

Onog trena kada sam banuo u kupatilo zajapuren od besa, uspravila se uz vrisak i mahinalno podigla prekriva? preko grudi. Odraz na Lakijevoj emajliranoj stranici udvostru?io je taj potez, pa je na trenutak izgledalo da i veš-mašina ima ruke kojima povla?i prekriva? i prekriva se prepadnuta. Na trenutak sam zastao zaprepaš?en onim o ?emu razmišljam. Jebote, samo mi još fali da i ja za?ujem Lakijev glas.

„Javi?e ti se moj advokat”, bile su jedine re?i koje sam uspeo da prevalim preko usta. Da sam ostao i trenutak duže, ne znam šta sam sve mogao da u?inim, iako nikada nisam ni pomislio da na žensko dignem ruku. Verovatno bi prvo ni kriv ni dužan stradao Laki, a onda, kada udari krv… Ne?u sada ni da mislim o tome. Uradio sam najpametnije mogu?e. Pokupio sam najneophodnije stvari i zauvek napustio naš porodi?ni dom.

Sve ovo vam pišem, jer sam danas ?uo da se ponovo udala. Novi muž joj je po zanimanju, zamislite, ni manje ni više nego serviser veš-mašina. Možda ?e on mo?i da joj pruži ono što ja nisam ni mogao ni umeo… Kako god bilo, važno mi je da sam se ja nje takve ratosiljao, a vala sa njom i te opsesije belom tehnikom. Možda ponekad bacim ?ežnjivi pogled ka nekom novom modelu, znate one vitke za manja kupatila, što imaju u sebi i mašinu za sušenje i peglanje i trista nekih opcija, uf… ali na tome zaista uvek i ostane – na pogledima. Nisam vam ja, bre, ljudi, kao ona moja bivša Vesna.

Ipak sam ja normalan.

(Pri?a Zorana PETROVI?A bi?e objavljena u sklopu regionalne zbirke kratkih pri?a PAKET ARANŽMAN PRINTED EDITION na osnovu rezultata konkursa portala Kultura 381 i Liberland Arta)