ORAO I BALEGAR

PIŠE: Bojan BRUKNER

Suo?en sa kašikom velikog žutog bagera, naslonjen na zid garaže u sivoj fazi gradnje, sedeo je ?ika A?im, mator i stamen poput panja ispod sebe i ispijao svoju jutarnju kaficu. Oko njega skupio se narod iz komšiluka i graktao kao jato svraka, mašu?i uporno rukama bez ikakvog izgleda da poleti. S druge strane, oko bagera, skupili su se fino podšišani momci, tihi kao planine i kao od stene odvaljeni.

Gledao je A?im, ?as u narod koji crveneo se od besa i straha, ?as u momke hladnokrvne što crneli su se od italijanske kože, i srkao glasno i milozvu?no kao ptica kad cvrku?e, zadovoljan što je sebi tako dobro mesto našao da se ugnezdi, pa u to ime, ?ak je i cigaretu odlu?io da zapali.

Nije stigao ni duvan pošteno da zavije, kad se niotkuda pojavilo terensko vozilo propra?eno škripom sprženih guma i prigušenim basovima, što su još neko vreme nakon ko?enja tresli zatamljena stakla. Napokon, iz džipa, kao iz samog podzemlja, na sunce je izašao, glavom i bradom, Paja Paragvaj.

Njemu u ?ast grupa momaka je ispravila ramena, narod se utišao, a ?ika A?im zapalio onu nespretno smotanu cigaretu i namestio se na panj što je udobnije mogao.

„Pomoz Bog, ?ika A?ime.“

„Bog ti pomogao, Pavle.“

„Niko me ne zove više tako.“

„Pa ni ja te nisam zvao, Pavle… ali kad si ve? tu, bi li kafu popio?“

Paja Paragvaj odmerio ga je zift crnim o?ima, a onda je dao znak rukom najkrupnijem od onih fino podšišanih momaka kraj bagera. Ovaj mu je istog trenutka doneo praznu gajbu piva, na koju je Paja seo i raskop?ao kožnu jaknu.

„Pa šta mi to radite, ?ika A?ime?“

„Ništa pod milim bogom ja ne radim.“

„Vidim. Nego, ja ovaj bager po satu pla?am… a on ve? dva sata stoji.“

„Pa ti znaš da ja kafu volim natenane da pijem.“

„Znam. Vi i matori, laka mu zemlja, znali ste satima da je sr?ete.“

„Eto vidiš.“

„A je l’ vi vidite da ja ovde teniske terene ’o?u da izgradim?“

„Ja, Pavle, ni ?okovi?a ne pratim, a kamoli gde ko gradi teniske terene. Ja sam ti više za fudbal.“

Pavle pokaza zube ne?im što je gotovo nalikovalo na osmeh.

„Pa mogu ja i jedan fudbalski da napravim. Samo za vas. Ali moram prvo ove garaže da porušim.“

„Pa ti re?e ’o?eš da gradiš, a ne da rušiš.“

Osmeh je nestao i Paja je krenuo da pretura po džepovima. ?ika A?im mu je pružio novu, ali podjednako loše savijenu cigaretu. Uz malo uzdržavanja, Paja je prihvatio. Onaj fino podšišani momak se istog trenutka pojavio da mu je pripali.

„Baš su ti fini ovi drugovi“, izduva starac re?enicu, zajedno sa dimom.

„Ništa finiji od vaših komšija, ?ika A?ime. Je l’ su vam se pohvalili da su sve ove njihove garaže divlja gradnja?“

„Dok ti, za te tvoje terene, sigurno imaš dozvolu.“

„Meni dozvola ne treba“, odgovorio je tmurno Paja Paragvaj i sklonio jaknu u stranu taman koliko treba. „Vi to najbolje znate. Ja je ni od oca ni za šta nisam tražio.“

„Znam, Pavle. Znam ja to odli?no“, odgovoro je mirno starac, a zatim je ugasio cigaretu o stari panj i prosuo soc iz šolje u pesak. „Ipak, pre nego što se razi?emo… da ti ispri?a ?ika A?im jednu pri?u.“

„Samo da nije duga.“

„Nije, Pavle, ali je pou?na.“

Komšiluk, onaj preostali, savladao je nekako svoj strah pa se primakao dvojici sagovornika, a isto u?iniše i fino podšišani momci, pa ?ak i bagerista, koji se sve vreme držao po strani, prišao je bliže, da i on oslušne šta ?e to starac Paragvajca da pou?i.

„Uze orao da progoni zeca“, zapo?eo je A?im namršteno. „A zec se usr’o i zapucao preko polja, pa kroz šumu, pa preko svih onih planina i dolina odskakutao sve do pustinje. E, tamo naleti na balegara.“

„Na balegara?“

„Baš na njega. I krene zec da ga moli za pomo?. I balegar, šta ?e, pripreti orlu da ne dira zeca. Orao ko orao, zabole ga za balegara, raspori onog zeca njemu na o?i, proždere ga i ode. Al’ ne lezi vraže. Balegar, pogan kakav jeste, upamti to orlu i krene da mu se sveti. ?im ovaj negde svije gnezdo, balegar se popne, otkotrlja jaja iz gnezda i razbije ih. I tako svaki put. Orao o?ajan, ne zna više šta da radi, pa odleti u nebesa da moli Boga da mu pomogne. Bog se sažali i dozvoli mu da položi jaja njemu u krilo. Ali balegar – pogan kakav jeste – otkotrlja govno i smesti ga Bogu u krilo. A ovaj kad namirisa i vide ono sranje na sebi, ustade da se otrese i razbi sva ona orlova jaja.“

O?utao je malo starac, kao da je i sam želeo da se uveri da je pri?a gotova, pa onda pogledao hladno mafijaša u o?i.

„I šta je pouka, ?ika A?ime“, upita mafijaš, pljuckaju?i loš duvan.

„Pouka“, upitno ponovi starac. „Pouka je, Pavle, da se ne zajebavaš sa nekim ko je ve? u govnima do guše, jer ti ni Bog ne?e pomo?i… Sre?an vam rad, deco.“

Starac je ustao i vrte?i šoljicu u ruci, polako se uputio ka ku?i.

Na panju, poput crnog jajeta, ostala je da se klati kašikara sa gotovo izvu?enim osigura?em.