OSTALI SMO BEZ DAVIDA ALBAHARIJA

Književnost je ostala bez još jednog velikana. Namerno izbegavam da kažem “srpska književnost” jer je David Albahari, koji je danas otplovio sa Haronom niz Aheron, odavno prestao da bude srpski književnik. Njegova dela prevedena su na više od 20 jezika. A to znači da ste postali deo šire kulturne baštine. I to znači da ste, zapravo, rezervisali svoje mesto među besmrtnima. 

Novinarska vest je zapravo kratka, suva i sirova. Čitavih 130 slovnih znakova: pisac i prevodilac David Albahari preminuo je posle duže bolesti u Urgentnom centru u Beogradu u 76. godini, saopštila je porodica.

A preminuo je čovek koji je svojevremeno napravio eksploziju na književnoj sceni nekadašnje države. Čovek zahvaljujući kom smo se upoznali sa savremenom američkom književnošću. Čovek koji je priredio valjda najbolju antologiju savremene svetske priče.
Preminuo je plodan autor, koji je iza sebe ostavio tri knjige eseja, 12 knjiga priča, 13 romana i veliki broj dela prevedenih sa engleskog jezika.
Preminuo je kreativac koji je, prema rečima Branka Kukića, višedecenijskog urednika časopisa Gradac, “podržavao sve nove stvari”, a opet, u isto vreme bio tih, gotovo nevidljiv i pored toga što je dobio valjda sve (nekada) vredne književne nagrade.
David Albahari je umro posle borbe koju nije mogao da dobije. Danas mediji o njemu pišu panegirike (koje je svakako zaslužio). Od njega se opraštaju mnogi velikani naše kulturne scene, a nas je, iskreno, strah, jer se pitamo da li ćemo i nekoga od njih uskoro “obojiti crnom”…
Ova godina prednjači u otimanju velikana. Mi smo se umorili od ovakvih tekstova… Nadamo se i vi. Bilo bi lepo, za promenu, živeti u zemlji u kojoj će velikani da stvore još neko veliko delo.