OTIH

PIŠE: Zoran GRUJI? – GRUJA

Te julske ve?eri 1938 godine uzalud su oblaci jurišali da prekriju mesec. On bi se iznova pojavljivao obasjavaju?i celo Homolje,a ?ini se najviše puteljak koji vodi dole do reke. Tim puti?em gegala se baba Vida, najpoznatija vlaška vra?ara u kraju. Vazda u crnini i sa crnom maramom na glavi hodala je pogureno drže?i ?vrsto štap u ruci.

Minulo je mnogo leta od kako je sa majkom pred samu pono? prvi put išla na obredno kupanje. Tada su obe raspletene kose izgovarale samo njima znane magijske re?i. Podignutih dlanova ka zvezdanom nebu, izdužene ruke njihovih senki dodirivale su okrugli pun mesec koji se ogledao u reci. Tada joj je ’’kazato’’ da ?e se baviti samo magijom i da ?e znati ono što obi?ni smrtnik i ne sluti da je mogu?e.

Kad je obavila to što je naumila, baba Vida je pošla nazad ku?i, ali sada drugom stazom, jer, po njoj, ne valja se istim putem vra?ati. Kora?ala je kroz gustu šumu kad se iznenada pred njom pojavio svitac.Pratila ga je pogledom i on joj i pokazao najkra?i put do sela. Usput je ?esto zastajkivala da uhvati dah. Osetila je da joj telo podrhtava kao da ima groznicu. Prolaze?i pokraj kapije crkvene porte ubrza korak da baš tu kojim slu?ajem ne zastane kraj dvorišta svog prvog i jedinog suseda, popa Dobrivoja. A ono jes’, malo ?udno na zaravni usred sela, tako se namestilo, jedine dve ku?e i to baš vra?are i sveštenika. Komšije nisu baš bile u nekoj ljubavi. Vra?ara je živela u skromnoj staroj roditeljskoj ku?i, a u njenom dvorištu, tu odmah pokraj tarabe bila je trešnja. Ve? godinama je to drvo raslo, ja?alo i bivalo sve krupnijih krošnji koje su se pružale i na popovu stranu. U ?itavom selu ne beše tako krupne i so?ne trešnje. Koliko je samo popadija tegli slatkog od nje napravila ni broj im se ne zna. Desi se jedne godine, a što se posle iznova ponavljalo da trešnja rodi bogato kao i obi?no, ali samo na vra?arinoj strani. A na granama koje su se zalazile u popovo dvorište ni jedne jedine.

– To je maslo one veštice – govorila je popadija svome mužu.

– Može biti, a ne mora da zna?i – odgovarao je pop pomirljivo.

– Samo ti sedi i pri?aj ’’ne mora da zna?i’’- žestila se popina žena. – Kod nje puno dvorište naroda, a kod tebe u crkvi sve manje i manje.

Tu se i pop Dobrivoje štrecnu i pre?utno se složi sa popadijom. Ona oseti da je došlo vreme da pokrene svoga muža i po?e svaki dan što šta da mu prigovara na tu temu. To što narod kraj crkve pro?e, a ode kod vra?are baba Vide sveštenika je sve više tištalo i bolelo. ?inilo mu se da mu se ugled urušava i da ga svi u selu sve manje prime?uju, kao, da Bože me oprosti, i ne postoji. Jednog dana ode do varoši i tu se doseti videvši da se svi nešto reklamiraju da i sam poradi na tome. Dva dana i no?i je razmišljao šta i kako. Tre?eg dana na kapiji je osvanuo natpis :

DVE SAHRANE IZ ISTE KU?E U GODINI DANA
TRE?E OPELO DŽABE

Stigavši najzad ku?i, vra?ara se strovali u krevet. Topla je julska no?, a ona se ipak pokri sa dve ponjave i još pride stavi jorgan. Ose?ala je hladno?u kao da je usred zime.

LEPTIRI?I

Zaspala je tek pred zoru sanjaju?i nekakve ?udne snove koje kad se ujutru probudila nije mogla da ih rastuma?i. Još nije ni kafu popila kad se pojavio prvi posetilac. Baba, kad ugleda Todorovog sina, odahnu, jer turobnog raspoloženja nije bila baš rada da sluša ne?iju veliku muku i tešku sudbinu. Jasno je videla na mladi?evom licu nekakvu ’’slatku muku’’ svojstvenu samo mladosti jednog dvadesetogodišnjaka.

– Kazuj –re?e ne ?ase?i ?asa baba Vida ?im je Todorov sin seo.

Isprva iznena?en mladi? se brzo pribra i ono što se danima spremao da kaže izgovori u jednom dahu:

– Voleo bih da se zaljubim, da sretnem ljubav svog života, da osetim leptiri?e u stomaku.

To što narod kraj crkve pro?e, a ode kod vra?are baba Vide
sveštenika je sve više tištalo i bolelo.
?inilo mu se da mu se ugled urušava i da ga svi u selu
sve manje prime?uju, kao, da Bože me oprosti, i ne postoji

– Hihihi leptiri?i – kikotala se se vra?ara zadovoljna što je pogodila da ?e sa Todorovim sinom sve lako i?i. Šta je za nju takva želja. Ništa prostije. Luk i voda. I dalje se cerekaju?i, baba Vida posegnu sa kutijom sa travkama, a iz velike flaše nato?i nekakvu crvenkastu te?nost u jednu manju bo?icu. Pre nego ?e sve to pružiti Todorovom sinu, baci vru?e uglevlje da ga ugasi u vodi. Izgleda da je malo preterala, jer o?as posla oblak pare od onog uglevlja prekri celu sobu, a i samog Todorovog sina. Baba Vida je zatvorenih o?iju izgovarala bajalicu. Spremljene vradžbine koje je držala u ruci pruži posetiocu, ali on nikako da ih uzme. I dalje ne otvaraju?i o?i vra?ara je mrljala magi?ne re?i.

– Na, uzmi!

– Šta da uzmem-za?u se glas iz oblaka pare.

– Pa ovo što ti dajem!

– Koje ?

– Joj što me nerviraš, svaki živac si mi sad pomerio-vikala je baba Vida uznemirena jer joj se iznova javi ona no?ašnja groznica.

– Ne vidim, ništa ne vidim – priznao je najzad Todorov sin.
– Pa kaži da ne vidiš, što ?utiš – re?e vra?ara i ustade da otvori vrata da iza?e sva ta silna para, a i da isprati posetioca.

– Ajd’ sad leptiri?u ku?i – re?e pružaju?u mladi?u travke i bo?icu zamotane u novine. – Ovu flašicu popi ve?eras pred spavanje, a travke turi ispod kreveta ta?no na sredinu – re?e vra?ara i isprati mladi?a.

A ve? slede?eg jutra Todorovog sina probudi cvrkut ptica sun?ev zrak mu obasja još krmeljivo lice. On, koji obi?no na jedvite jade ustane iz kreveta, sad sko?i na noge lagane toliko poletno i veselo da se i sam tome za?udio. Kada je pogledao kroz prozor i video komšiju Stevicu kako utovara seno, odjednom mu srce zalupa ja?e. Oseti u stomaku leptiri?e, toliko leptiri?a da teško da bi svi stali i na najve?u livadu u selu. Eto,toliko ih je bilo. Lice mu se zacrveni i obuze ga neka milina od toga prizora te se podbo?i na prozor ne mogavši da odvoji pogled od miši?avog tela preplanulog i oznojenog komšije.

PLAN POPA DOBRIVOJA

Sluti pop Dobrivoje da nije dovoljno jednom u godini dana to što o Svetom Iliji u porti bude seoski vašar i silan svet se iskupi. Tada je njemu puno srce. Lane je i kolo poveo. Na ”kecu” je bio, dva tri kola preko dana odigrao i još jedno nave?e pride. Ono jes’ uhvatio je posle silnog trupkanja išijas. Tri dana je u krevetu preležao, ali mu nije bilo žao. A ne sluti, ni na pamet mu ne pada da je vra?ara po?ela da greši naprasno, da brljavi sa onim svojim travkama i bajalacama. Samo mu je na pameti kako i ?ime da svoju parohiju valjano uredi i vra?aru u svakom pogledu da nadvisi. Smišljao, smišljao i smislio.

Zna Vasa da ga kum Dobrivoje nije pozvao zarad masnih kola?a, ve? da nekakvu uslugu od njega zatraži. To što pop ume tako sve da namesti da te je prosto na kraju sramota da ga odbiješ ma šta ovaj zatražio, tek je muka velika. Zato sada Vasa i sedi kao na iglama razgovara se sa kumom sve bog zna kako, a njemu neki nemir i briga na šta ?e sve to da iza?e.

I popodija se razletela, nutka ga kafom i rakijom, smeška se novi stolnjak rasprostrela kao da je u ku?u sam vladika došao. To što je za ru?ak iznet pe?en ?uran koji se obi?no samo o Boži?u sprema, gostu ukaza da ?e od njega biti zatražena neka velika usluga. Od kako je sveta i veka da bi nekog pridobio moraš ga prvo nahraniti. Ru?ak je po?eo redno. Vasa je teško gutao, supa mu se ?inila kao da je od knedli, a ne od doma?ih rezanaca napravljena. Pop je polako krenuo da plete mrežu oko svoje žrtve. Žalio se na muku koju ima sa vra?arom. Kroz razgovor pop je malo-malo potse?ao Vasu da je on kao hriš?anin u obavezi da brani svoju veru. Kao što su i krstaši u staro vreme ?ak do Jerusalima išli u bitku za hriš?anstvo, spomenuo je otac Dobrivoje sve?anim glasom, zadovoljan što se eto i toga setio.

Vasa je potvrdno klimao glavom slušaju?i kuma, a najradije bi sad posle ovakvog obilnog ru?ka prilegao da malo dremne. Ali, kad je ?uo od popa zašto je zapravo pozvan, namah se razbudio.

To što je za ru?ak iznet pe?en ?uran koji se obi?no
samo o Boži?u sprema, gostu ukaza da ?e od njega
biti zatražena neka velika usluga.

Pop je smislio da iskoristi svog kuma kao jednog blagorodnog ?oveka da mu ovaj pomogne da povrati u selu svoj i ugled crkve. Vasa bi po planu trebalo da ode do vra?are i da kaže da ga je zaposeo ?avo i da je zamoli da mu pomogne da istog ?avola iz njega. Kako, naravno, nikav ne?astivi Vasu nije ni dotakao, ona ?e mu svakako nešto bajati i neke travke dati, ali to njemu naravno, ne?e pomo?i. Pop ?e se pobrinuti da ceo Zvižd i Homolje saznaju kako vra?ara baba Vida zapravo samo vara sujeverni narod i da ona nema pojma. Gost je sve slušao otvorenih usta naprosto ne veruju?i u to što je ?uo.Sve ispade gore nego što je mogao i da sanja.

– Ne mogu, ne znam, ma kako ?u ja to – progovori Vasa uplašenim glasom, prebiraju?i re?i po glavi da ne uvredi kuma.

– Ih, kako… Lako! Ti si pametan ?ovek možeš ti to svakako. Jel tako, ženo?

– Naravno da može, ho?e kum da pomogne, ko ?e ako ne?e kum – re?e popadija smeše?i se.

– Nikad se ne zna kad ?e ti ko u životu zatrebati. Ako mi sad pomogneš i uz mene staneš, bi?u tvoj dužnik do kraja života. A možda ?u i ja štogod tebi nekad zatrebati – izjavi pop sve?anim glasom.

– Znam, ali nezgodno je šta ?e ljudi misliti u selu o meni.

– Ja ?u ti kažem šta ?e misliti o tebi –re?e pop unose?i se gostu u lice. – Vide?e da si junak, hrabar da si i sotonu pobedio, istina, uz moju malu pomo?.

– Pomo?? Kakvu pomo?? – upitao je Vasa drhtavi glasom.

– Vidiš, kume, tu se moraju odraditi izvesne predradnje da se tako izrazim. Kao prvo, za ovaj naš plan da bi uspeo, ne sme niko da zna sem nas troje što sedimo za ovim stolom. O ovome, kume Vaso, nikom ni re?i ne pri?aj, ?ak ni ženi.Uzgred, kako je kuma?

– Dobro, je hvala na pitanju.

– Puno je pozdravi. Kaži joj da svrati ponekad – dobaci popadija.

– Ho?u, ho?u.

– Dakle, gde sam ono stao – pitao se pop.

– Oko pomo?i – podseti ga Vasa pun nade da ?e ta pomo? biti izdašna.

– Da. Najbolje bi bilo da ti jedno dva tri dana pomahnitaš skroz. Da vi?eš po ku?i, po selu. Uopšte, da izgledaš sumanuto. A ja ?u da pustim iz potiha glas po selu da je sotona u ušla u tebe.

– Evo, i ja ?u šta mi teško –javi se i popadija.

– Hvala ti, kumo – re?e Vasa ve? slu?en.

– Odeš kod vra?are Vide, ona ti, naravno, ništa ne pomogne, jer ?avola u tebi i nema. Onda nastupam ja. Sad za neki dan je Sveti Ilija, u porti je vašar i bi?e puno sveta. Svi ?e ve? znati da se u tebe uselio sam ?avo. Ti ?eš da uletiš u taj narod, da kršiš i lomiš okolo, da vi?eš baš onako da napraviš veliki džumbus.

– Kako?

– Kako, kako? Recimo, zamisli da te juri roj p?ela i da ti bežiš od njih mlataraju?i rukama. I još, pride, ispuštaj krike, vrišti,jel’.

– Kume, odi sutra do šume, pa malo vežbaj. Valjalo bi – predloži popadija

– Jes’, pravo ti kaže kuma. Išao bih ja sa tobom, ali nezgodno je, može neko da nas vidi.

Sve do kasno u no? trajao je razgovor u kome su pop i podadija na?isto obrlatili nesretnog Vasu. Vra?aju?i se iz gostiju on je neprestano ponavljao ”Mila majko šta mi je sve ovo trebalo”. Zatim je odlu?io da malo vežba. Uverivši se da je sasvim sam na drumu, krenuo je da tr?i. Zamišljao je da ga jure ne samo p?ele, ve? i osice, stršljenovi, ?itav roj. Njegovo vrištanje i krici odjekivali su kroz mrak.

?AVOLSKO SKAKUTANJE

S obzirom koliko je sveta kod vra?are dolazilo, nije ona zabrljala mnogo puta. Grešila je malo, ali kvalitetno. Tek po celom kraju o tome ve? polako je po?elo da se šuška.

Jedna do zla boga ljubomorna žena došla je da joj baba Vida ”zaklju?a” muža, to jest samo sa njom da može u krevetu što god da uradi, a sa drugim ženama jok. Kad su vradžbine po?ele da deluju, taj njen muž po?eo je da skaku?e. Isprva samo u mestu. Ne može sa mirom ni da sedi.  Stanje mu se sve više pogoršavalo, po vasceli dan preska?e plot sa jedne na drugu stranu. A kad ga odatle sklone, on opet na?e nešto da iznova presko?i. Ska?e preko klupe, stolice uvek nešto izna?e. Po?e tako cela porodica da kopa kukuruz, a on tako lepo izrastao ?oveku do iznad kolena, a on nesretnik, ko šta radi po ceo dan ga preska?e. Motiku i ne uzme u ruku. Umori se od svog tog dživtanja i uve?e se samo stropošta u krevet i zaspi. Tako da je data vradžbina samo delimi?no uspela. Tu?e žene da gleda nema kad, a kamoli još i svoju. Zabrinuli se uku?ani, prosto ne znaju šta ?e sa njim. Da ne pukna bruka po selu i dok ne smisle šta im valja ?initi sa njim, odvedu ga dole do potoka niže ku?e. Tu je on po ceo dan skakao sa jedne na drugu obalu. Zgodno im je to bilo jer odozgo sa brda neko bi ga uvek nagledao. Kad se baš umori, on bi ili upao u vodu, pa bi ga vadili, ili bi ležao onako sav baldisan na obali. Tada bi išli po njega da ga vrate ku?i.

Potrajalo to neko vreme dok snajka nije najzad kroz pla? priznala u ?emu je stvar. Posle su reklamirali kod baba Vide ceo slu?aj. Ova je morala da do?e do potoka da ponovo nešto baja ne bi li ga vratila u pre?ašnje u stanje. I snajka je molila Boga da joj se muž povrati nekako, makar posle naskakao i po tu?im ženama. I sama vra?ara se našla u ?udu na šta je sve to izašlo. Krenula je da bosiljkom prethodno umo?enim u oma?ijanu vodu prska nesretnika po glavi. Sve je to malo više potrajalo, jer baba Vida je mogla da to ?ini tek kad joj ovaj dosko?i sa druge strane potoka gde ga je ona spremna ?ekala. A da je na kraju uspela da ga povrati, e, to jeste.

Kad su vradžbine po?ele da deluju, taj njen muž
po?eo je da skaku?e. Isprva samo u mestu.
Ne može sa mirom ni da sedi.  Stanje mu se
sve više pogoršavalo, po vasceli dan preska?e
plot sa jedne na drugu stranu. A kad ga odatle sklone,
on opet na?e nešto da iznova presko?i

Kod takve jedne vra?are koja je polako, ali sigurno gubila samopouzdanje, spremao se da ide kum Vasa. Ve? dva dana on ?uda pravi po ku?i i dvorištu. Žena pla?e, krsti se, ne može o?ima da poveruje šta joj se sa mužem zbiva. Sre?a, deca mu mala i kad Vasa krene sa ludorijama ona ga u stopu prate, imitiraju veselo se smeju tom novom zabavnom ocu koji sad više nije ve?ito nešto namrgo?en. Samo mu ?erka, najstarije dete u ku?i, devojka ve? za udaju, jednako pla?e. Tako par puta na dan kao da nastupa u cirkusu, on disciplinovano izvodi popov plan. Dao je re?, a za njega je to svetinja. Ostalo vreme leži u krevetu i misli se, ako ništa drugo, bar ?e se malo odmoriti od seoskih poslova. Iako je po planu bilo po selu da se prikazuje kako je ?avo ušao u njega, nije to ?inio. A i što bi? Celo selo je dolazilo k njemu da ga gleda i da se krsti. Vasa je jedva do?ekao dan da okon?a ujdurmu, jer mu je bilo svega preko glave. Rekao je svojoj ženi da ga je zaposeo sam ?avo i da ona mora da ga vodi kod vra?are baba Vide.

Pop i popadija trljaju ruke što se njihov plan ostvaruje. Za dva dana ?e vašar, te pop kosi travu po porti i ure?uje crkvu. A to što ne mora da vija kokoš koja je stalno bežala u baba Vidino dvorište kao na solilo, vidi kao dobar znak. I zaista, godinama unazad pili?i su preko plota bežali kod omražene mu i jedine komšinice. Ne pamti da je ikad bilo obrnuto.

U rano popodne Vasina žena je zakucala na vra?arina vrata. Kraj nje je stajao sav skrušen i pomalo uplašen njen muž. Sva?eg se naslušala vra?ara u svom veku, teško da nju nešto može iznenaditi. A opet, nešto joj tu ?udno. Vasa joj ne li?i da ima neku muku, a ponajmanje da ga je sam Lucifer zaposeo.

– Šta ovoliko i dokle ?e da bleji u mene sa tim urokljivim o?ima? – pita se Vasa.

Dva sašušena krila slepog miša, pola metra crvenog konca, skoro kilo raznih travki, tri merice ugljevlja je potrošila vra?ara i ništa. Usta joj se sasušila od bajanja, ali nikavog ?avola u Vasi nije videla. Za nevolju, baba Vida oseti opet neku slabost i groznicu. Premišljala se da li da kaže da se njoj ne prikazuje da je Vasu uopšte spopao ?avo. A opet, misli se, šta ako greši, setivši se da u poslednje vreme ume i to. Šta ?e narod misliti o njoj koja je godinama bila najbolja nadaleko ?uvena vra?ara?

Posle dužeg razmišljanja, odlu?i da spravi nešto za zdravlje, jer to svakako ne?e škoditi. U ?iniju sase?e koren drena, doli hladnu izvorsku vodu i još neke trave. Tako zamišljena, i sve slabijeg vida sa police dohvati savim pogrešnu flašu u kojoj je tako?e bilo nekih travki i koja ve? godinama stoji tako nedirnuta. I sama vra?ara više ne zna zašta i ?emu bi to služilo. Odavno je htela da je baci i stalno zaboravi da to i u?ini. Naprosto, eto, nije joj se dalo. Vasa koji je iz ?inije morao da popije sve što je vra?ara u nju sasula, ne se?a se da je ikad u životu tako nešto gorko i odvratno popio. Dok se vra?ao ku?i, radovalo ga je što je to sa vra?arom prošlo kako je prošlo. Još samo sutrašnji vašar da pregrmi i mo?i ?e da odahne.

Taj dan Vasa je bio tih, ?utljiv, nekako smiren kao nekad. Nije pravio nikakve nagle pokrete niti tr?ao i urlikao po dvorištu. I sve to na veliko zadovoljstvo svojih uku?ana, nasuprot razo?aranim seljanima koji su se od sabajle nalaktili na plot i ?ekaju da Vasu ”uhvati ono njegovo.”

Od ranog jutra silan svet nagrnuo u crkvenu portu.Na tezgama nema šta nema. Momci ve? uveliko devojkama kupuju licitarska srca. Na avgustovskom suncu sijaju šerpe i lonci, i bakra?i. Muzika dopire skroz dole na po?etak sela. I Vasa je ?uje, ali njemu nije ni do muzike, a ni do pesme. Odlu?io je da obu?e neko staro odelo. Kad ve? mora me?u svet da po porti tr?i i po zemlji se valja, bar da ne prlja novo. I još je ?vrsto rešio da ?im krene da se prikazuje kako ga je ?avo zaposeo, kako ugleda popa Dobrivoja da odmah dotr?i do njega da ga ovaj ”spase”. Nameran je da sve to ubrza i skrati i mimo dogovora ne do?e iz pravca sela ve? sa strane preko njiva.

Kad je stigao do tarabe crkve prvo potraži pogledom kuma. Od silnog sveta nije ga video. Sva ta gužva i galama još ga više uplaši. Dok je ?u?ao kraj ograde onako uzbu?en, shvatio je da kum nije dugme i da treba ?ovek biti i pomo?i, ali da eto, on to ne može, a bogami i ne?e.

“Neka mi je kum po sto puta i neka se naljuti, šta me briga”, misli se Vasa.

Ve? je ustao obradovan svojom odlukom da se ne pravi budalom pred tolikim svetom, kad odjednom po?e u glavi da mu nešto bu?e. Kao da ga neka nevidljiva sila gura ka tarabi. Spopade ga drhtavica, oseti na licu hladan dah. Iz usta mu se ote stravi?an krik, telom oseti strah kao da ga jure ne osice i obadi ve? strašan crni zmaj koji vatru bljuje.

Pop Dobrivoje prvo spazi neko komešanje me?u narodom. Mnogi su tr?ali u stranu za?u se i vrištanje dece i žena. Kad ugleda kuma Vasu kako tr?i, presta da bude ljut na njega što toliko kasni. Ovaj jurnu pravo na popa.  Crn u licu, iz o?iju kao da su mu sevale munje, a kad urlikne da ti se krv zaledi.

“Vidi se odmah da je vežbao”,pomisli pop zadovoljan.

To što je Vasa usput tr?e?i oborio tezgu sa drvenim buri?ima, popu Dobrivoju se zarad opšteg utiska tako?e dopalo. Još malo i svima ?e pokazati da je i sam ?avo nemo?an kad on po?ne sa molitvama. Kad isceli napa?enu dušu raba božijeg Vase, ne?e morati više da brine za svoju dalju karijeru i ugled.

Kad je Vasa sa tezge dohvatio drvenu držalicu za motiku, pop je pomislio da ovaj sad ve? malo preteruje. Zato je krenuo sa molitvama i da maše krstom, daju?i znak kakav je bio, jelte, dogovor da je vreme da kum uspori malo. A zatim je trebalo ?im ?uje pojanje da smerno klekne.

Ništa od toga se nije desilo.

Vasa zlokobnog lica i dalje se, ne staju?i, približavao popu Dobrivoju, mašu?i onom držalicom. Tada je pop shvatio da je odneo vrag šalu. Po?eo je da beži koliko ga noge nose prema crkvi. Popadija je tad pala u nesvest od tog svog prizora. Uspeo je sveštenik u poslednjem momentu da zatvori vrata od crkve. Pred njima je stajao Vasa i udarao motkom svom snagom. Jedva su ga na kraju seljani savladali i to tek kad su došli žandari. Vezanog ga odveli lekaru u varoš.

EPILOG

Nikad se pouzdano ne?e saznati šta se zapravo dogodilo, šta je to pošlo po zlu. Da li zato što je vra?ara baba Vida opet pogrešila ili da je, usled višednevne nervne napetosti, Vasa sišao sa uma. A možda se i sam ?avo osetio prozvanim. I sama Vida se isto to pitala. Ceo život je provela udešavaju?i i pomažu?i drugima. I sad se sve to ruši. Ceo njen život, vidi i ona, gubi smisao ako prestane da u o?ima drugih, a i u sopstvenim bude to što jeste. Bez poroda, muža, znala je samo da sluša tu?u patnju i zlo. Sad ose?a kao da se previše toga nakupilo u njoj. I ona sam kao da se našla u mutnoj vodi koja je vu?e na dno.

Zato sad u svom ku?erku, dok se nad selom navla?e crni oblaci pred oluju, spravlja ?ini. A tim ?inima ?e napraviti da svi u selu zaborave sve njene pogreške. I bi?e opet kao nekad.Baba Vida najve?a i najbolja vra?ara u kraju.

Raspletene kose stajala je na raskrsnici.Sevale su munje i parale nebo obasjavaju?i usnulo Homolje. Žure?i da sve obavi pre prvih petlova celo selo je obišla pale?i snop trave i izgovaraju?i samo njoj znane re?i.

Zatim se ispela na obližnje brdo drže?i ka nebu upaljeni snop trave. Olujni vetar je raznosio dim sve dalje i dalje.

– Da zaborave, da zaborave, kao da nikad nije bilo – govorila je vra?ara sve dok i poslednja travka nije izgorela i pretvorila se u pepeo.

Stigavši ku?i upalila je petrolejku. Na zidu joj se ukaza senka majke i oca. Kad joj je cela soba stala da podrhtava, oseti kako se se našla u vrtlogu koji je naglo podiže kao da je lagana taman koliko i list sa drveta. Znala je da je opet nešto zabrljala.

RINGIŠPIL ili KAO DA NIKAD NI?EG NIJE BILO

Osvanulo je predivno sun?ano jutro. Pop Dobrivoje pogleda preko plota na susednu livadu. Na njoj nema ku?e vra?are Vide. Samo prazna ledina. Eto, godinama od kako je dobio ovu parohiju, a tek mu jutros pade na pamet da bi mogao da proširi crkvenu portu na tu livadu. Samo plot da pomeri. Tada bi mogao i ringišpil, onaj veliki što je vi?ao u varoši, da se postavi.

“Što da ne”, misli se. “Neka se narod malo vrti”. ?im danas obavi ven?anje kuma Vasine k?erke i Todorovog sina raspita?e se ko je vlasnik tog polja. Još pre ve?eri iako se podrobno raspitivao nije saznao ništa. Zalud, niko nije znao ?ija je livada. Ni najstariji ljudi u selu se ne se?aju da je ikad išta tu bilo.

Nikad na toj utrini ništa nije bilo posejano, a ni požnjeveno.

NAPOMENA: Ova pri?a prvi put je objavljena u zbirci
?uvari zlatnog runa 3, u izdanju Centra za kulturu Ku?evo

FOTO: Pixabay