PETAR BOŽOVIĆ (ZELENI OKTOBAR): MI SMO KAO NAROD JOŠ UVEK U ADOLESCENCIJI

RAZGOVARAO: Aleksandar BE?I?

Za vreme vanrednog stanja zbog Korona virusa, Ammonite Books objavio je knjigu Petra Božovi?a Zeleni oktobar. 

Ne, naravno, nije glumac u pitanju, ve? još jedan politikolog koji je rešio da se osmehne u prozne vode. Dobar roman. Neobi?an. Pomalo misti?an. U svakom slu?aju – dovoljan razlog za ovaj razgovor:

Kada sam nedavno jednom poznaniku preporu?io da pro?ita tvoj roman prvenac, Zeleni oktobar, brecnuo se na mene re?ima “gde si video da glumac zna da napiše nešto dobro”? Uistinu, nisam siguran kakve uzro?no-posledi?ne veze imaju gluma i loše pisanje, ali te moram pitati ono što si verovatno mnogo puta ?uo kao pitanje: Da li ti je ime koje nosiš pomoglo ili odmoglo u dosadašnjem životu?
– Nedavno sam ?uo anegdotu o momku koji je uleteo u knjižaru i kupio novi roman Saše Ili?a „Pas i kontrabas“ ube?en da je autor poznati fudbaler. Do sada mi se više puta dešavalo da ljudi kada ?uju ime kažu duhovitu opasku „kao onaj glumac“. Više puta sam i sam iskoristio istu foru da omekšam sagovornika pri prvom razgovoru. Poslednji put na šalteru kada sam predavao dokumenta za pasoš. Ne mogu da kažem da mi je isto ime i prezime ni pomoglo ni odmoglo ali u svakom slu?aju može da se koristi kao duhoviti komentar posle kojeg možemo pri?ati o ?emu god treba na lakši na?in.

Kada su se doga?aji iz tvog romana prvenca odvijali, ti si se spremao da po 18. put duneš u svoje ro?endanske sve?ice. Da li si tada rekao “jednog dana napisa?u roman o ovom vremenu”?
–  Tog leta 2000. godine sam napunio 18. i naredna tri meseca su u zemlji zaista bili žestoki. Tada nisam razmišljao o pisanju ali sam dosta ?itao. Se?am se da sam nedelju dana pred te izbore završio ?itanje Igoovih „Jadnika“. Zamišljao sam da su demonstranti u Beogradu zapravo revolucionari sa ulica Pariza opisani u knjizi. Ispred Skupštine sam o?ekivao da vidim giljotinu i junaka Žan Valžana kako spašava sigurne smrti nekog od pripadnika policije.
Sasvim je mogu?e da su slike stvarane tada u mojoj glavi imale uticaja i na detalje koji se pojavljuju u „Zelenom oktobru“. Samo je trebalo da pro?e skoro dve decenije kako bi to sazrelo i došlo na papir.

Da li se plašiš interneta kao potencijalnog saveznika mnogih pisaca, ali i egzekutora onih koji se ne sna?u na webu?
– Internet sam uvek doživljavao kao alat našeg vremena, baš kao što su to pre bili radio, novine ili televizija. Internet definiše naš život na na?in na koji se to nikada ranije nije dešavalo sa drugim medijima. Mreže prepoznaju naša interesovanja, potrebe i uverenja. Živeti u takvom okruženju je naravno izazov i treba ga prihvatiti kao sredstvo uz pomo? kojeg ?emo biti bliže jedni drugima i preko tog kanala širiti vrednosti do kojih nam je stalo.

Me?u ?itaocima se sve ?eš?e ?uje komentar kako “danas svako piše knjigu”. Zašto si napisao knjigu koja je, sude?i po navodima iz recenzije, Vanju Buli?a ostavila bez daha?
– U 21. veku je pristupa?nije nego pre pedeset godina snimiti film, pesmu ili objaviti knjigu. To „olakšanje“ nam je nažalost donelo i hiperprodukciju sadržaja u svakom smislu. Sre?om, da li ?e nešto ostati zabeleženo kao vrednost i dalje je u rukama nevidljive sile koja konzumira sadržaj.
Što se ti?e pisanja, imao sam potrebu da se izrazim kako bih pre svega zadovoljio sebe i svoj duh. Želeo sam da neke svoje misli, dileme i odnos prema istorijskim doga?ajima stavim na papir i tako ih bolje sagledam. To se ljudima dopalo i mnogo njih mi je pružilo podršku. Kada je rukopis došao do Vanje Buli?a, rekao mi je „Ovo nisu gluposti, nastavi…“ I ja sam samo išao dalje. Igrao sam kako muzika svira. Na kraju su pisac i urednik Goran Stoji?i? i „Ammonite Books“ odigrali najve?u ulogu tako što su prihvatili rukopis i omogu?ili mi da ga objavim.

Tvoj prvenac, u izdanju ve? pomenute nezavisne izdava?ke ku?e Ammonite Books je zapravo – što i sam kažeš – roman o “zabludama jednog naroda podložnog manipulacijama”. Pitam te kao politikologa – da li smo ostali podložni manipulacijama i koliko se zapravo razlikujemo od ostalih, jer mi se ?ini da se u poslednje vreme gomilaju dokazi da je ljudska rasa uistinu podložna manipulacijama?
– ?ini mi se da su svi podložni manipulacijama. Na poslu, u politici, u prodavnici kada kupujemo robu. Verujem da razvijeno gra?ansko društvo može iznedriti ve?i broj pojedinaca koji ?e ?itavom društvu osvetljavati put. Mi sa tim nismo imali sre?e što ne zna?i da se u daljem razvoju to postepeno ne?e dešavati. Nakon zatiranja jedva razvijene „slobodne misli“ sa Drugim svetskim ratom, mi smo tek poslednjih trideset godina u pokušaju da se nekako reorganizujemo. Ti usponi i padovi su verovatno i normalni. Ne zaboravimo da je ovde premijer streljan na ulici pre samo 17. godina ali trag koji je uspostavljen tada ne mogu da razgrade ni najsurovijim lažima ve? moraju da se prilago?avaju.
Od ostalih naroda se verovatno razlikujemo samo u sazrevanju. Deluje kao da smo još uvek u adolescenciji.

Da li smo opet – kao i 2000. – na raskrsnici, prekretnici ili ?emo za neki drugi oktobar morati još da ?ekamo?
– Istorija nema reprizu kao ni život. Njeno ponavljanje, da parafraziram velikog filozofa, je jedino mogu?e kao farsa. Teško nam je da živimo sada i ovde i uvek se vra?amo onome što znamo. Novi „oktobar“ ne mogu da zamislim ali aktuelne scene iz Amerike i Evrope mogu. Rušenje spomenika, jurišanje na policiju i plja?kanje radnji mogu biti budu?nost koja ?e nam se svima razbiti o glavu. Frustracije i nepravde se samo množe i to na kraju može da eksplodira kao bomba. Ose?am i odgovornost što pripadam generaciji koja to sve na kraju može izneti i još jednom pokušati da napravi bolje društvo ili ?e u tom plamenu pasti kao žrtva.

Zašto peti oktobar kao tema romana? I otkud u jednom naizgled klasi?nom politi?kom trileru (kada pomislimo na tematiku) ovako neobi?an “tvist” koji se ogleda u misti?nom elementu romana? Namerno ne želim da govorim o sadržini i otkrivam ?uda koje ?itaoci mogu da o?ekuju na nekih 300 strana.
– Uvek su mi bili interesantni susreti religije i nauke, misti?nog i realnog. U romanu „Zeleni oktobar“ misti?ni element je pokušaj udara na kolektivno nesvesno. U njemu ima iracionalnih i destruktivnih elemenata ali i dragocenih duhovnih iskustava. Svako ko ozbiljno razmatra umetni?ku misao treba da koristi i alegoriju kao putokaz u kojem je sakriveno puno simbola kojima može da ilustruje apstraktnije pojmove. Sam peti oktobar je došao kao poznata tema u pozadini, oko koje propitujem sebe i uverenja koja imam.

Da li nas sam kraj romana upu?uje da postoji mogu?nost nastavka sage zapo?ete u Zelenom oktobru?
– Nisam siguran u tu mogu?nost. Otvorena karta na kraju me je samo uputila na ideju da ?itaocu kažem da uvek ima dalje i da je naša mašta granica oko koje možemo zajedno da razmišljamo.

Šta sledi nakon Zelenog oktobra? Naravno, osim promocija, davanja intervjua, potpisivanja primeraka? Uistinu, znam da ti tek sledi promovisanje onoga što je napisano, ali, da li se u tvojoj glavi razvija neka nova pri?a?
– Radim na novom rukopisu poslednjih šest meseci i verujem da ?e to biti li?nija pri?a u kojoj istražujem ljubav i požudu ali i politiku i odnos prema prošlosti. Danas je ceo svet pomeren sa svog mesta i više niko od nas nema onaj život koji smo imali do pre tri meseca. Svako je ostao bez ne?ega bitnog. Zbog toga to radim polako, na na?in koji mi prija.

Razmišljaš li o nekom drugom mediju (filmu, pozorištu na primer) kao alatu za kreativno izražavanje?
– Pisanje je prostor u kojem tek imam šta da istražim i tako bolje upoznam sebe. Prelasci na druge kanale izražavanja nisu u igri. U ovome sam pronašao nepregledan prostor koji mi je dovoljan za naredna dva života.