PREMINUO RADOVAN BELI MARKOVIĆ

Srpska književna scena ostala je bez velikog pisca: Umro je Radovan Beli Markovi?, pisac koji je nagra?en Andri?evom, Stankovi?evom, Nolitovom i ?opi?evom nagradom. 

Prošle godine pojavio se posle deceniju dugog književnog ?utanja sa romanom Stojna vetrenja?a, koji je objavljen u julu.

Beli Markovi? ponikao je 1947. u selu ?elije kod Lajkovca.

Školovao se u Lajkovcu, Lazarevcu, Beogradu. Do penzije bio je upravnik lajkova?ke Gradske biblioteke.

Bio je ?lan redakcija „Književne re?i“ i „Književnih novina“, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN-a.

Iza sebe je ostavio zavidan broj naslova: “Paliku?a i Tereza milosti puna“ (1976.) knjige pripovedaka: “Crni kola?” (1985), “Švapska kosa” (1989), “Godine raspleta” (1992), “Živ?ana Japija” (1994), “Setembrini u Kolubari” (1996),  “Stare pri?e” (1999), “Aša” (2007) , “?orava kutija”  (2007).

Izme?u ostalih nagrada za knjige pri?a dobio je Andri?evu nagradu za “Septembrini u Kolubari”, za “Male pri?e“ nagradu  „Bora Stankovi?“, dok je za roman  “Lajkova?ka pruga” (1997) dobio Nolitovu nagradu za roman i nagradu „Branko ?opi?“.

Za roman “Limunacija u ?elijama” (2000) dobio je priznanje  „Ve?ernjih novosti“ za knjigu godine „Meša Selimovi?“. Autor je i romana: “Poslednja ruža Kolubare” (2001),  “Knez Miškin u Belom Valjevu” (2002), “Devet belih oblaka” (2003), “Orkestar na pedale” (2004), “Kavaleri Starog premera” (2006), “Gospo?a Olga”  (2010).

FOTO: Ve?ernje novosti