PRVI FILM: OTVORENA RANA SVAKOG FILMSKOG RADNIKA

Kako do?i do svog prvog filma? Ovo, valjda najteže pitanje mori sve i na svim meridijanima, ne samo u našoj zemlji.

Baš zato je i dobro što je u Sali Amerikana Doma omladine Beograda, održana je tribina “Debitantski film – Prepreke, neizvesnost, i kako do?i do svog prvog filma”.

Na tribini su govorili Nemanja ?erani? (reditelj),  Aljoša ?erani? (producent), Milan Stojanovi? (producent), Milan Nikodijevi? (profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad, ?lan konkursne komisije FCS-a za debitantski film), ?elina Pota Koljevi? ( scenarista, urednica i reditelj u Dramskom programu Radio Beograda), i Danilo Be?kovi? (reditelj).

Ovaj program održan je u okviru ciklusa tribina “Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku” realizovanog u saradnji Filmskog centra Srbije i Doma omladine Beograda.

Kao jedna od klju?nih tema tribine nametnulo se pitanje konkursa Filmskog centra Srbije za debitantski film, odnosno drugih konkursa na koje se reditelji debitanti mogu prijaviti.

“Cela ideja debitantskog konkursa je da ljudi ne moraju da do?u na konkurs i da se bore sa nekim vedetama, koje imaju i ozbiljnije producentske ku?e i ozbiljnije biografije. Uvek ?e neko sa zvu?nijim imenom imati polaznu prednost u odnosu na nekog debitanta, a debitantski konkurs je neka vrsta zaštite, posebnog prostora gde treba da vidimo ko je od mladih ljudi najspremniji da zakora?i u kinematografiju”, istakao je Danilo Be?kovi?, reditelj ostvarenja “Mali Budo” i “Jesen samuraja”.

 

Milan Stojanovi?, producent nagra?ivanog ostvarenja “Oaza” koje je ovogodišnji srpski kandidat za Oskara, smatra da ovaj pojedina?ni konkurs nije od presudnog zna?aja:

“Klju? je u tome da se ide od konkursa do konkursa, i da se ne bira na koji ?e se i?i. Mislim da strateški to nije toliko važno, koliko da se pogodi da bude komisija ?ijem ?e senzibilitetu prijati taj projekat. Dobro je da postoji konkurs za debitantske filmove, ali svaki projekat treba da prona?e svoju komisiju. Debitanti nisu ograni?eni na jedan konkurs”.

Milan Nikodijevi?, profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad i ?lan konkursnih komisija FCS-a za debitantski film, naglasio je da postoje i slu?ajevi kada uspešna ostvarenja nastanu i mimo konkursa.

“Desilo se da smo 2020. odbili film Prole?na pesma. Mi smo ga odbili pre svega na nivou teksta, a potom sam u nekim žirijima ove godine dao nagradu tom filmu. Ali scenario je bitno izmenjen, uz te sugestije koje smo mi naveli u obrazloženju. Autorka je na neki na?in bila jako zahvalna. Može se dogoditi i da samo odbijanje na konkursu, na neki na?in, bude plodotvorno za samog autora”, istakao je Nikodijevi?. “Moje iskustvo govori da, uz dobru pri?u, mora da postoji vrlo ozbiljna producentska podrška koja ?e kanalisati tu dobru ideju, da bi se došlo do nekih po?etnih para”, dodao je on.

Producent Milan Stojanovi? je izneo mišljenje da se u trenutnom sistemu selekcije nedovoljno obra?a pažnja na kredibilitet producenta.

“Druga stvar je sistem selekcije reditelja, i to koliko se pažnje obra?a na prethodni uspeh kratkometražnih filmova tih reditelja”, naglasio je Stojanovi?.

O zna?aju kratkometražnih filmova za mlade reditelje na po?etku karijere, govorio je i Nemanja ?erani?, autor ovogodišnjeg uspešnog debitantskog filma “Lihvar”:

“Ja sam kao montažer imao još teži put da do?em do svog prvog filma i da se profilišem kao reditelj. Mislim da su kratki filmovi klju?na stvar. Kratki filmovi koje sam radio još na fakultetu bili su mi neka vrsta portfolija za FCS. To jeste problematika danas za mla?e reditelje: ja bih prvo uradio dva-tri kratka filma, skupio neku ekipu kojoj možeš da veruješ, poput direktora fotografije koji te razume i montažera. Mislim da je jako ?udno da neki reditelj iza?e na konkurs FCS-a ako pre toga nema bilo kakvu vrstu kratke forme”.

 

Danilo Be?kovi? se tako?e osvrnuo na tu temu: “Kratki filmovi su forma koja je kod nas zapravo oživela pre nekih 15-20 godina, kada su bili uspesi Pavla Vu?kovi?a i Stefana Arsenijevi?a. Onda smo shvatili da kratki film može da ima funkciju u karijeri reditelja, da može biti neka vrsta li?ne karte. Morate sebi da stvorite neku vrstu reputacije, da vidite na koji na?in možete da postanete deo esnafa. Ima ljudi koji na fakultetu uspeju da naprave kratki film, ali i onih koji sa fakulteta ne iza?u s tom li?nom kartom, i onda je jako komplikovano postati prime?en.

?elina Pota Koljevi?, scenarista, urednica i reditelj u Dramskom programu Radio Beograda, govorila je o izazovima saradnje sa rediteljima na po?etku karijere:

“Sa scenaristima je takva stvar, da vam svaki reditelj pri?e i ponudi da radimo, a da dobijemo honorar kad iza?u na konkurs i dobiju novac. Uglavnom tako i radimo, naro?ito kada je re? o mladim rediteljima koji prvi put izlaze na scenu. Budžeti jesu ograni?avaju?i i mislim da, koliko god da je dobro što je profilisano toliko kategorija u Filmskom centru Srbije, i dalje postoji pitanje ukupnog budžeta za filmove. Mislim da bi on mogao da bude ve?i, s obzirom na ulogu koju film igra ne samo u kulturi, ve? i u javnom mnenju”.

Foto: Nikola Markovi?