Recenzija knjige Besparačke priče: Čuvajmo se poznatih linkova, besplatnih mudrosti i predvidivih događaja!

PIŠE: Simona KANJEVAC/URBAN BUG 

Bespara?ke pri?e autora Nenada Barakovi?a odigravaju se u i oko glavnog protagoniste ? Džonija iz Luzergrada.

„Matori, ovo je do jaja! Kad ?e zbirka?“ – pitanje je koje je me?u sli?nima ostalo u prošlosti! U istoriji pretraživa?a, postoji ipak, da svedo?i o tome da je bilo „gurke“, „podgrevanja“ i interesovanja ?italaca nove knjige koja je 2020. godine ugledala svetlo dana.

Svako ko je pomislio da ?e se Nenad Barakovi? Bara zadržati na muzici, novinarstvu i on-line esejistici – nije predvideo logi?an sled. Nakon mnogobrojnih kratkih pri?a koje je objavljivao onlajn, kona?no je svoje tekstove preto?io u publikaciju.

Delo Bespara?ke pri?e našlo se u ediciji „nePROZAi?no“ izdava?ke ku?e „No Rules“ iz Beograda, koja se potrudila da je upakuje u format koji staje u široke džepove teških kaputa i rokerskih jakni ili u moderne ran?i?e manjih dimenzija, koje sve više i više „šetaju“ devojke na ulicama. Jer masivni re?nici i „stari“ tzv. džepni format, kao suprotnosti koje se naj?eš?e nalaze u svakodnevnom vlasništvu mladih, ipak izuskuju naslednike. Lako prenosiva, ova knjiga sadrži 24 poglavlja na 102 strane, a naslovi su svedeni na 1 re?.

Ukoliko ima onih koji bi po koricama sudili o delu, dominantni zemljani tonovi i de?ak sa povredama zadržavaju pažnju. Font samog naslova upu?uje na urbane, mada ne tako i imenovane pri?e. Igra sa senkom iza mladog ?oveka koja izaziva misterioznost, bilo bi dobro da je pažljivije montirana u samu pozadinu, jer ona je samo još jedan vizuelni element koji provocira da se stranice „zalistaju“.

Bespara?ke pri?e se mogu ?itati uvezano tj. „u jednom dahu“, ali tako?e i periodi?no što je naj?eš?e tokom vožnje autobusom, u pauzi izme?u predavanja i na poslu. Svako poglavlje za sebe dovoljno je dinami?no i tematski nezavisno. S druge strane, kod probu?enog apetita ?ita se uvezano, jer vidljivi su i zajedni?ki tokovi, teme, likovi, te se mogu shvatiti jedne kao nastavci ili ogranci drugih.

Bez obzira kome je od aktera namenjeno da bude u fokusu literarnih doga?aja, autor nam ne nudi samo njihove poglede na svet, ve? se ?ini da je podjednaka vrednost ovog dela, u tom pogledu, što se postavlja gomila pitanja nad kojima ?italac i te kako ima da se zamisli. Kada je re? o porukama odštampanim na papirima uvezanih u korice ovog dela, reklo bi se da one jesu svojevrsni poziv na proveru da li ?emo ih prihvatiti ili ne. Odnosno, „dokle smo stigli“ sa preispitivanjem i odgovorima, evlouirali

ALERT! Treba imati u vidu i da autorov stil u Bespara?kim pri?ama obuhvata manje ili više prikriven sarkazam, provokativnost i eksplicitan humor (ili onaj koji se prepoznaje nakon ponovnog vra?anja na ispisane redove dela)…

Svi koji bi okrenuli poslednju stranicu knjige, primetili bi da su Bespara?ke pri?e preporu?ili Marko Vidojkovi?, Dule Nedeljkovi?, Dušan Vesi? i Miki Radojevi?. Ukoliko znaš ko su ova lica, knjiga Nenada Barakovi?a je za tebe! Ukoliko te zanima ? na dobrom si putu!

Knjiga Nenada Barakovi?a pisana je savremenim jezikom, a bogata je intertekstualnim i intermedijalnim postupcima, te su prisutne reference na lektiru, muziku, film, medije itd. Koriste se re?i, izrazi i teme bliske savremenom ?itaocu. Izazivanjem asocijacija kod publike postiže se iluzija predvidivosti. Time se uti?e na obrte suprotne od o?ekivanog toka, što dovodi do iznena?enja, humora i šoka. Nailazimo i na mesta gde pronalazimo obeležja savremene kulture, popularnih sistema vrednosti, svakodnevnih situacija i aktuelnih doga?aja.

Bespara?ke pri?e je delo koje obiluje i najrazli?itijim numerama u?lanjenim u tekst da doprinesu atmosferi, stanju ili su tu da jednostavno izazovu upitanost, a pojavljuju se kroz celu knjigu. U par navrata deluje kao da je Springstinu dodeljena uloga da vodi kroz tok nekih doga?aja i u?estvuje u pripovedanju kao metazapisu. Svakako, izgleda da bi logi?an sled za svakog posve?enog ?itaoca i ljubitelja muzike bio i pravljenje „Bespara?ke pri?e“ plejliste. Ali oprezno.

Nenad Barakovi? ostavlja dovoljno praznog prostora da upišemo i li?ne sadržaje, potom sugeriše ka nastavcima redova da bi nam pripoveda? eksplicitno saopštio da nije siguran da li je to ta?no, pa ?ak navodi i na pogrešne staze u zaklju?ivanju. Sve to deluje kao izazov tokom one svojevrsne provere „dokle smo stigli“, ?ime snažno komunicira sa publikom.

Da li se osloniti na izre?enu pouku ili pravo pitanje? Da li se upustiti u poigravanje poverenjem ili maštom? Imaju?i u vidu i manir nekoliko redova iz Bespara?kih pri?a, upozorila bih:

?uvajmo se poznatih linkova, besplatnih mudrosti i predvidivih doga?aja. ? A to je sve što ne?emo na?i u ovoj knjizi!