SABRINA (priča za Badnje veče)

uloge: ?arli, Hedi, Gorica, Goran Dimi?, Bojan Pe?ar, Andra iz Pilota i drugi

PIŠE: Dule NEDELJKOVI? 

“Došao sam ku?i posle napornog dana
Jedva sam se dovukao ubi me kafana
Žena pita gde si do sada bio
Sedeo sam sa ortacima i pio:
SABRINA!”

Ove stihove sklepali smo kod Milana u sobi ?arli, on i ja. Gledali smo pre toga po sedamdeseti put „Žitije Brajanovo“ i dok smo se ?arli i ja beskrajno smarali Milan se cerekao na samo njemu znanim „mestima“ u filmu.

Pošto je još bilo rano za grad, odlu?io je Milan da napravimo rep pesmu. Uvodni stih je deo te pesme. Milan je okrenuo par rifova, mi smo to kao repovali i eto pesme.

Milanu je o?igledno bilo dosadno posle dva puna Pionira, pa bi nešto da radi. Pri?ao je da ho?e da nau?i da svira trubu, ?arli mu je rekao: „Koji ?e ti kurac truba?“, ja sam ?utao. Gledao sam kroz prozor i kapirao da bih se ubio da živim u blokovima.

Milan je rekao: „Sada ?u da zovem Andru u „Cvetni breg“ da odemo da snimimo pesmu.

„Koju pesmu“, pitao sam.

„Sabrinu“, rekao je.

Da skratim. Celu no? je Milan nasnimavao gitaru i bas na kraju je popizdeo pa je negde prona?en Pe?ar, koji je rekao da odmah stiže. Kod Bokija je vreme nepostoje?i momenat u životu. Ali rekao je da ?e da do?e.

Pošto je Andrin studio u Resniku, logi?no je bilo da se napijemo od dosade dok smo ?ekali perfekcionistu da odsvira zamišljene rifove. Od nekud se pojavio Goran Dimi? i dodao nam gas. Pili smo vekiju, pa pivo, pa šta smo stigli.

Pošto je Resnik blizu Rakovice, a tamo je živela Gorica, logi?no je bilo da je cimnemo da ode do drakstora na Banovom Brdu da nam donese cirku, a ona kakva je, usput je napravila i gibanicu. Negde je nahvatala Simu Strahotu, našeg ortaka taksistu tako da je relativno džabe ispala njena putešestvija.
Milan je svirao, pizdeo, ponavljao. Mi smo pevali Zvezdine pesme, skidali se (osim Gorice) goli do pojasa. Jeli rukama gibanicu i pili rakiju Gori?inog ?aleta.

U jednom trenutku pojavio se Bojan. I neko je ušao kod Milana u gluvu sobu da mu kaže da je Bojan došao, a Boki je u me?uvremenu nestao.

Nikada ne?u saznati da li je stvarno bio tu, ili je bio u Dubaiju, gde je uvek bio kada je lagao zato što negde nije došao na vreme.

Ve? je odavno svanulo, kada smo ?arli i ja ušli u studio da snimimo vokale. Bili smo toliko pijani da nismo odmakli od: „Došao sam ku?i…“, dalje nismo mogli da se setimo teksta.

Traka sa tonskim zapisom od te ve?eri je bila kod mene u ormari?u u Domu omladine. Kada sam otišao iz „Ritma Srca“, mislim da je moj ormari? zauzeo Sefa (Idiot) koji je video neku traku i bacio je: „Jebote, ovaj Glavonja, uvek skuplja neko ?ubre.“ Kakav brilijantni um!

Iz ove pri?e ostalo je nas živih da je usmeno pripovedamo.

Bio je 6. januar, 1989.