SINTESIS

PIŠE: Dilan Horman 

Do našeg neba su nas vodile stepenice u staroj ku?i. Se?am se tavana i mrtvih ptica u njemu, se?am se naših no?i dok smo sijali u gomili praznoverja i  dok smo u?ili od tišine kako se vrišti jedno u drugome. Malo lakše se živi otkako je zadnja oluja poskidala crep. Sada pokreti imaju smisla u gomili blata koje je život naneo na naga tela sa kojih smo, s vremena na vreme, odlazili opet jedno u drugo. Isprepleteni smo u ovom svetu koji se sveo na malu dnevnu sobu, stari kau?, vlažnu kuhinju i toalet koji uvek miriše na skidanje pau?ine izme?u prstiju. Isprepleteni smo u smenjivanju dana i no?i, u komešanju sitnih buba i ispijanju krvi. Mi to zovemo – ljubav dva beski?menjaka u svetu gde su ki?menjaci izumrli. Mi to zovemo Sinteza. Seti se kako smo gledali tavan i mislili da ?e nas progutati muk uspavane zveri koja nam isklju?uje struju i guta golubove. Seti se kako smo gledali tavan i kako smo budili taj muk, drhte?i u starom kau?u, kradu?i re?i kako bismo objasnili da ne možemo preživeti kada prvi bude umro od nas. ?oje su to re?i bile? ?o je prvi umro? Ne znam. Znam samo da nisam preživeo.

Izvor: Ognjen Petrovi?, Karneval u suterenu, nova mladenov?aka kratka pri?a,
Litera, 2019, Mladenovac, str. 427.