Slike Marije Čolić na Kolarcu

Likovna galerija Kolar?eve zadužbine ugosti?e Mariju ?oli? i njene umetni?ke radove objedinjene na izložbi Kipuka.  Otvaranje izložbe zakazano je za utorak, 8. februara u 18 ?asova.
Kipuka je komad zemlje koji ostane netaknut kad se lava slije niz brdo. To se i objašnjava u romanu Na Zemlji smo nakratko predivni Oušna Vuonga (Kontrast, 2020):
“Postoji re? za koju mi je Trevor jednom rekao, koju je nau?io od Bjuforda, koji je za vreme Korejskog rata služio u mornarici na Havajima: kipuka. Komad zemlje koji je pošte?en nakon što se lava slije niz brdo – ostrvo formirano od onoga što preživi najmanju apokalipsu. Pre nego što se lava spustila, spaljuju?i mahovinu, to par?e zemlje je bilo bezna?ajno; samo još jedan deli? u moru zelenog. Zaslužilo je ime samo zato što je opstalo.”

Umetnica priznaje da je “sasvim slu?ajno naišla na pojam K?puka, ?itaju?i ovaj roman prošle godine”:

“Nekoliko meseci potom sam odlu?ila da izložbi dam taj naziv. Kao presek jednog vremenskog perioda, ovaj naziv savršeno opisuje zna?enje slika na staklu, koje sada nazivam “kipukasima” (množina od kipuka). Kipukas su geografski pojam; ostrvca zemlje koja imaju važnu ulogu kao biološki rezervoari ili uto?išta za biljke i životinje nakon erupcije vulkana. Ja ih tuma?im kao ostrvca smisla u bujici egzistencijalne teskobe”, kaže Marija ?oli?.

Staklo kao podloga, veoma nepredvidivo i naporno za rad, sasvim fino iznosi raznovrsnost slikarske materije: negde je sloj deblji i gotovo reljefne teksture, negde sasvim lazuran i prozra?an. Istraživanje ove tehnike (tuš i akvarel na staklu, sa akrilnim sprejem koji se koristi i kao fiksativ i kao medijum, stvaraju?i manje ili više vidljive pukotine, slojeve i nanose) uz motiv konjske figure, spojilo se u preko potreban otklon od stvarnosti. Uranjanje u apstraktne, mada jasne i ?itljive forme, doprinelo je eskapisti?kom oslikavanju arhitekture misli, bar za neko vreme oslobo?ene svega ugrožavaju?eg, mra?nog i trivijalnog.