SMOTULJAK

PIŠE: Jasna MARK 

Poslednji dan u još jednoj besmislenoj radnoj nedelji. Petak. Lepljiv i bez daška vetra, odužio se kao da je ponedeljak.

Nestrpljivost, uobi?ajeno, ne dozvoljava Petru da mirno do?eka odlazak ku?i. Danas, me?utim, dodatni ose?aj neobjašnjive uznemirenosti naterao ga je da samo još dublje utone u pohabanu kancelarijsku fotelju. Zabacio je glavu na neudobni naslon i zatvorio o?i. Pokuša?e da usmeri misli na poznate scene i pomogne vremenu i panici da brže pro?u.

U par treptaja našao se u dnevnoj sobi. Seo je na ivicu kreveta obu?en samo u sive pamu?ne bokserice. Laktove je oslonio na kolena razdvojena u širini ramena, a vrhove nožnih prstiju sabio uz nogu niskog drvenog sto?i?a. Pedantnim pokretima složio je asesoar za pušenje – kesicu sa duvanom, rizle i mašinicu. Sve je postavio na ista mesta kao i pet godina ranije kada je odlu?io da po?ne da duva. Ubedio je sebe da ?e ponavljanjem istih pokreta i radnji održati kurs stabilnosti i olako prevideo vrtlog ludila u koji je nespreman skliznuo i u kome se davio. Ne prihvataju?i stvarnost, manipulisao je sopstvenim razumom i sveš?u kao da su tu?i. Odbijaju?i da prizna iluziju o sopstvenoj savršenoj vrednosti, pod tankom površinom prividnog spokoja, kakav u prvi mah odaje, hrani odba?eno šugavo pseto povijenog repa. I napeto vreba i najmanje znake tu?e slabosti da bi pustio krvolo?nu narav da eksplodira u besnom kidisanju. U tom traganju za tu?im nesavršenostima Petar svakodnevno, iznova, pokušava da utiša brundanje unutrašnjih glasova koji me?u sobom ogovaraju njega samog. Podsvesno, plaše?i se posledica o?igledne podvojenosti, zatrpao je rapavu prirodu i zalutao me?u senke ?udljive bole?ivosti. Kriju?i se iza titravog, skoro pla?ljivog osmeha nije prime?ivao da spoljašnjem svetu projektuje druga?ije slike od umišljenih. Tamna namreškana koža kapaka spuštenih preko zakrvavljenih beonja?a, sitni zubi sivkaste gle?i iza tankih modrih usana, kao i kratki nervozni pokreti odavali su dekoncentrisanog zavisnika.

Na niskom sobnom sto?i?u nedostaje samo kesica sa travom. Pogrbljen, zabacuju?i kolena u stranu i krive?i vrhove stopala jedno prema drugom, našao se, u par koraka u uskoj kuhinji. Iz rashladne komore frižidera izvadio je smotuljak sakriven me?u kesama s graškom. Preostale ?etiri kesice bi?e mu dovoljne do kraja vikenda. Imao je solidno razra?enu shemu. Za pet paketi?a dobija šesti gratis. Taj gest mu veoma zna?i. I dobavlja? može sa sigurnoš?u da ra?una na njega par puta nedeljno. Funkcionalnost njihove veze mogla bi poslužiti za primer.

Nekada moderni tamno plavi kuhinjski elementi ra?eni po meri, celom dužinom pokrivaju zid preko puta ulaznih vrata i vizuelno smanjuju ve? mali prostor. Slab žu?kasti svetlosni snop, usmeren na površinu radne plo?e sa visokog plafona, razliva se u mrljama kao prosuta boja. Ja?e svetlo bi otkrilo masne fleke na zidu iznad šporeta, i slojeve prašine na podnim plo?icama, ulepljene prolivenim te?nostima i razmazane ?onom pohabanih ku?nih papu?a. Kona?no, jeftina zavesa od poliesterske ?ipke požutela od vremena i isparenja, visi neravnomerno zaka?ena prljavim plasti?nim žabicama na odvaljenoj garnišni, i daje sablasan, stara?ki izgled prostoru. Ostatak stana jednako je zapušten i zatrpan stvarima koje Petar baca gde stigne. Nerado i retko otvara prozore i drži uvek spuštene roletne. Ne voli ?ist vazduh. Ali, voli da spava u izgužvanom krevetu s bubašvabama u jastu?nicama. I da u ?asovima ?este dokolice razgovara s pacovom. Koji se danju skriva u odvodu ispod kupatilskog lavaboa i no?u tr?kara po kupatilu. A ponekada i po ostatku stana kada mamurni Petar zaboravi da zatvori vrata. I tako je Petar jedne neuobi?ajeno usamljene no?i odlu?io da pacovu da ime. Nazvao ga je Miš.

Iz rashladne komore frižidera izvadio je smotuljak
sakriven me?u kesama s graškom.
Preostale ?etiri kesice bi?e mu dovoljne do kraja vikenda.
Imao je solidno razra?enu shemu.
Za pet paketi?a dobija šesti gratis.
Taj gest mu veoma zna?i.

Trud ku?ne pomo?nice koja dolazi jednom mese?no i koji je vremenom primetno splasnuo, uspeva da održi red svega dan ili dva.

Petar odavno živi sam. Otkad ga je napustila zakonita partnerka žene prolaze kroz mali stan kao kroz hol železni?ke stanice i ?esto podse?aju na nelegalne peronske radnice. Jeftin izgled, kao i jeftine brze laži promrmljane usput, zadržavaju se kra?e od mirisa znoja u nepromenjenoj posteljini. Pali ga patnja izvešta?enih pokušaja. Mizerna potreba napucanih oblina da ostanu zapam?ene. I dok sve te frigidne, shizofrene, histeri?ne nimfomanke prenaglašeno stenju njihovim prljavim napu?enim ustima i trljaju svoje znojave grudi o njegovu iskeženu odbojnu facu, on se cereka i urla ime one koja je godinama ranije urlala ime njegovog najboljeg druga u istom krevetu.

Nikada nije prevazišao njen odlazak. Pristao bi na sve samo da je htela da ostane. Stajao bi ispred vrata stana dok ona vrišti pod bilo kim. Ne bi ga bilo briga. Samo da je tu. Godinama je uporno ?ekao da se vrati. Dok se nije probudio svestan da se to nikada ne?e desiti i da se on nikada ne?e oporaviti.

Tako je i zapalio prvi nevešto smotan džoint i zakleo se da ?e, dok postoji, osvetiti sve gadosti koje žene rade muškarcima. I zauvek zalutao u košmar.

(U posebno teškim no?ima, kada savest probija zidove umišljaja, a telo lome udari struje besmisla i o?aja, Petar grozni?avo ponavlja imena bezb(r)ojnih žena. Kao mantru za utehu i spas. Jedini ko zna Petrove tajne i ?uti o njima je Miš. Ni sam ne shvataju?i o ?emu u takvim no?ima uopšte može da razmišlja, pažljivo sluša urlike i gricka kraj plasti?ne odvodne cevi ispod lavaboa. Zgrbljen i zamišljen.)

Došavši ku?i nakon preduge radne nedelje, Petar je odsutno palio jedan za drugim džoint, zagledan u nevidljivu ta?ku na zidu. U ina?e zagušljivoj dnevnoj sobi nije moglo da se diše od mirisnog zasi?enja. Zagrcnut suvim kašljem, naglo je ustao i odvukao se u kuhinju. Stao je pored radne plo?e i neznatno se izdigao na vrhove bosih stopala. Ovlaš oslonjen kukovima na ivicu kuhinjskog elementa, kao da se sprema za penetraciju, pomerio je otvor na sivim boksericama i levom rukom izvadio sun?erasti miši? na pult. Desnom rukom je otvorio fioku sa escajgom. U slede?em trenutku stropoštao se nakon kratkog preciznog trzaja jakom, maljavom šakom zgr?enom oko drške oštre kuhinjske satare.

Prva instinktivna misao, koja je posetila zale?enu pamet ku?ne pomo?nice nadvijene nad Petrovim beživotnim telom narednog jutra, bila je da ?e joj trebati više vremena nego ina?e da o?isti pod. Zatim je ispustila prodorni vrisak.

Bezizražajno lice lekara hitne pomo?i ustanovilo je nakon kratkog pregleda da glavni dokaz, ovog neuobi?ajenog slu?aja samoubistva, nedostaje. Naložio je prestravljenoj ku?noj pomo?nici da odse?eni deo što pre na?e i dostavi u mrtva?nicu.

Kako se zavijaju?i zvuk sirene uz plavo rotaciono svetlo ambulantnih kola sve više udaljavao, do uznemirene žene sve jasnije je dopirao drugi, mljackav zvuk. Petar je prethodnog dana, iznova smožden dnevnom rutinom, zaboravio da zatvori vrata kupatila, gde je sada, pogrbljen i zamišljen, sedeo Miš i grickao ostatke njegovog smežuranog uda.

Delovalo je da se trudi da ne sabira misli. Bio je to jedan od onih dana kada je neophodno pustiti ih da se valjaju preko oboda svesti i same od sebe pre?iste. Da oteknu niz odvod mentalne kanalizacije. Kao što je on ubrzo skliznuo u otvor ispod lavaboa u trenutku kada je zbunjena ku?na pomo?nica ušla u malo kupatilo. Lako klize?i lavirintom krivudavih cevi, Miš je napustio Petrov stan zauvek. Ostavljaju?i za sobom poslednji zalogaj i vrisak.

(Pri?a Jasne MARK bi?e objavljena u sklopu regionalne zbirke kratkih pri?a PAKET ARANŽMAN PRINTED EDITION na osnovu rezultata konkursa portala Kultura 381 i Liberland Arta)