SRĐAN KOLJEVIĆ: TIHI ČOVEK VELIKIH IDEJA

Aleja zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju “bogatija” je za još jednog čoveka za kog većina “Beograđana” nije ni čula, a kamoli znala. Srđana Koljevića. Scenaristu. Profesora. Nasmejanog i tihog čoveka. 

Nažalost, zbog prirode internet i tabloidnog novinarstva vest o njegovoj smrti, komemoraciji i sahrani objavljena je u mnogim “medijima” u okviru rubrike “Zabava/Zvezde i tračevi” (sram te bilo, Igore Žeželju, vlasniče portala Mondo, Kurir, Espreso… Druge ne bih ni da pominjem).

Za one koji ne znaju ko je bio Srđan Koljević, pomenućemo samo njegovu filmografiju. Režirao je po sopstvenim pričama filmove „Sivi kamion crvene boje“ i „Žena sa slomljenim nosem“. Kao scenarista ili ko-scenarista potpisao je filmove sa mnogo domaćih i međunarodnih nagrada: “Nebeska udica”, “Stršljen”, “Ubistvo s predumišljajem”, “Klopka”, “Nataša”, “Krugovi”, “Žena sa slomljenim nosem”, “Branio sam Mladu Bosnu”…

Mogao je još mnogo toga.

Otišao je u 56. godini. U trenutku kada je verovatno imao najviše kreativnih mogućnosti, kada je njegov pedagoški profil bio dovoljno izbrušen da srpskoj kinematografiji ostavi barem još pet ozbiljnih scenarista.

Njegovoj porodici ništa ne može vratiti ovog jednostavnog čoveka, koji se do poslednjeg trenutka borio sa užasnom, bolnom i upornom bolešću tiho, dostojanstveno i sa osmehom.

Neka mu je laka ova naša teška zemlja.