STARAC I DŽOKAVAC

Piše: Dule NEDELJKOVI?

Nekada, kada je trebalo rano da ustanem, nisam ni legao. Vukao sam slede?i dan “na dah”.

Sada legnem ranije uve?e da mi ne propadne dan.

Ne smem da po?nem da pijem bez obezbe?ena tri dana u mraku i tišini sa dve flaše vode i hrpom analgetika plus sredstva za smirenje pored jastuka.

Ne jedem ljuto, ne jedem slatko (osim kada me niko ne vidi), ne pijem gazirano.

Doru?kujem jebenu ovsenu kašu, u pekari me u ?udu posmatraju kada poru?im 200 grama bureka, u danima kada odlu?im da živim na ivici.

Koketiram sa ženama ali se plašim fizi?kog kontakta (šta ?u ako me neka privede?).

Ne znam nove bendove i nove glumce, ne znam nikoga u Zvezdi osim Borjana i Gobelje, ne znam ko je u Zadruzi osim Kristijana, ne odlazim da se selja?im u fine restorane gde ?obani puše tompuse a izme?u stolova se vrzmaju pomeranci.

Ljudi koji su ro?eni te godine kada sam skinuo mrak postaju babe i dede, a kada me zaboli vilica znam da je kraj po?eo, a ne kapiram da to je zbog koli?ine re?i koje sam izgovorio u životu.

?ini mi se da mi je jedno oko manje od drugog.

Po?eo sam opsesivno da ?itam biografije najgorih (Roten, Ri?ards, Lemi Kilmister, Elton Džon, Sleš), ne bih li probudio žar u sebi.

Kada postavim sliku od pre dvadesetak godina na internet pa mi neko zalepi kompliment u komentaru: “Kako si bio lep”, ponizno uginem.

Nosim kapi za nos i rupurut u džepu.

Sopstvena žena me zajebava: “Popi pivo pi?ko”, rekla mi je prošle godine na moru. Zato sam ove godine išao sa ?erkom.

Ona me voli ovakvog-nenormalnog.

Sa osmehom prihvatam akcije za legalizaciju marihuane, neka drugoga malo napadaju zmajevi.

Na basketu sa sinom ne smem da sko?im više od dva puta, a ?erka mi prilazi u polumraku vrlo obazrivo da se ne preplašim pošto je mešam fizi?ki sa majkom.

Pas je po?eo mene izvodi, a ne ja njega.

Peša?im do fizi?ke iznemoglosti pošto ne smem da tr?im, otkaza?e mi ?uka.

Popijem dva kratka espresa u pet kafi?a.

Ne ?itam novine, ne zato što ne vidim, nego mi se gade.

Istegao sam se prilikom nezgode na onom pederskom elektri?nom trotinetu, ?etiri meseca se nisam fizi?ki povratio. Jedino što mi je ostalo je da mogu da preronim pola Taša u cugu. Ostalo sam ?oka. Predsednik države je mla?i od mene!

Ka’?e taj lokdaun da poležemo!